Agronom Dragoljub Zlatković iz Pirota, autor “Rečnika pirotskog govora”, dobitnik je Nagrade za nauku Vukove zadužbine za 2015. godinu.
Pored rečnika u kome je sabrao preko 3.000 arhaičnih reči tog kraja, Zlatković je objavio još 16 knjiga u kojima je sačuvao od zaborava mnogo narodnih umotvorima, starih pesama, zaboravljenih izreka i poslovica na pirotskom dijalektu.
“Kako da me zapljuvaš, kalište zaljopa, uze mi nakara goluso bleče. Kako da me raspre, preseče i kapku su mi krv ne mala, još ne mogu da se svrnem” - ovaj citat iz knjige “Duma”, sa karakterističnim dijalektom pirotskog kraja, delo je agronoma Dragoljuba Zlatkovića, istraživača tradicionalne kulture koji pet decenija sakuplja bogato blago reči lokalnog dijalekta kako bi ga sačuvao od zaborava.
Zlatković za Radio Slobodna Evropa kaže da su se u njemu, nakon završene agronomije, prvog dana službovanja po selima Stare planine, aktivirale uspavane književne pobude.
“Odmah sam krenuo da beležim reči i izraze. Dok sam to radio, materijal se uvećavao, uvećavao i počeo je da on komanduje meni šta dalje da radim, ne samo za knjigu ‘Duma’ ko ja je izašla, već nastavljam dalje da radim i da sakupljam stare reči i izraze”, priča naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, pirotski govor nestaje, jer nestaju i sela na Staroj planini, ali se nada da će sakupljene i zabeležene reči biti sačuvane za buduća pokolenja.
Rečnik i još 16 knjiga koje je objavio predstavljaju doprinos očuvanju kulturnog nasleđa ovog dela Srbije, ali ispunjenje njegovog mladalačkog sna da se bavi književnošću.
“Ja sam tom poslu posvetio čitav život. Sada je 51. godina kako neprekidno beležim. Objavio sam 17 knjiga. Prvo ‘Poslovice i poređenja u pirotskom govoru’, potom ‘Frazeologiju straha i nade’, zatim ‘Frazeologiju omalovažavanja… i ja tako postajem ono što sam danas. Bavim se dijalektom i narodnom kulturom, dok se reči stalno množe, množe, množe", kaže Zlatković.
Traganje za starim rečima, zaboravljenim pesmama, pričama i poslovicama i danas ga čine srećnim kao u vreme kada je kao mladi agronom krstario padinama Stare planine.
“To me ispunjava, usrećuje i svu onu gorčinu života dok kao agronom pešačim planinom bez puteva, bez dovoljno hrane, po kiši, blatu i snegu, sve to pada u vodu kada čujem neku zaboravljenu reč, stih pesme, priču”, kaže ovaj vrednei sakupljač pirotskih reči i umotvorina.
Zlatković kaže da se Piroćanci ponose svojim govorom, a za njega lično je važnije što je sačuvao od zaborava mnogo narodnih umotvorina, starih pesama, zaboravljenih izreka, nego da je zaradio mnogo novca i stekao neko veliko materijalno bogatstvo.
“Kad si čovek porazmisli, ono i od vajdutu nema golema vajda. Odnosno kada čovek dobro razmisli oni koji ceo život trče za materijalnom korišću, na kraju, kada naprave bilans, zapravo vide da su izgubili”, prenosi poruku iz stare pirotske poslovice agronom-pisac Zlatković.
Njegov najveći kapital su njegove knjige prevođene na bugarski i ruski jezik, a najveća satisfakcija za sve što je uradio je nagrada Vukove zadužbine za “Rečnik pirotskog govora” koji je objavio “Službeni glasnik”.