Srpski izbori na Kosovu! Pred Beogradom se otvara nova dilema koja može imati snažnog efekta buduće korake u evrointegracijama Srbije. Odluka o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji donosiće se u martu, što je mesec u kome ističe i poslednji rok za raspisivanje redovnih izbora, koji po zakonu moraju biti održani najkasnije do 6. maja.
Tako se zemlja ponovo našla u nezgodnoj situaciji u kojoj će da bira hoće li, uprkos protivljenju pre svih Nemačke koja insistira na ukidanju „paralelnih institucija“, izbore raspisati i za teritoriju Kosova.
Na drugoj strani i dalje aktuelni zahtevi, ne da se izbori ne održavaju, nego i da se insititucije koje su formirane po rezultatima izbora iz 2008. godine ukinu.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Oliver Ivanović navodi kako još uvek nema odluke o tome da li će izbori biti raspisani i na Kosovu.
“Verujem da će oni sigurno biti organizovani jer je politički potpuno nezamislivo da se nakon održanih izbora 2008. godine, 2012. ne održe ponovo. Imamo problem sa funkcionalnošću nekih opština i to bi možda mogao biti jedan od elemenata za odluku. Ali za sada te odluke nema. Čini se da je još uvek rano”, ocenjuje Ivanović.
Kompromisno rešenje
Pre mesec i po dana priključila se vladajućim poslanicima u Skupštini Srbije, onima koji su u parlament delegirani iz kososvkih opština, i nedvosmisleno pitala “ko je poslao Srbe na barikade”.
Stojanka Petković poslanica G-17 plus iz severnokosovske opštine Zvečan nije spreman da prihvati nove obrte poput poslednjeg poteza predsednika države Borisa Tadića koji je nakon tri meseca pozvao na uklanjanje barikada.
Ona je već sada javno pitala kosovskog ministra Gorana Bogdanovića da li će izbori biti raspisani i za Kosovo. On je odgovorio da ukoliko se budu poštovali Ustav i zakoni – nema razloga da bude drugačije.
Stojanka Petković za RSE navodi da je svesna posledica koje bi Srbija mogla trpeti zbog dominantnog negativnog stava u Evropskoj uniji u odnosu na prisustvo njenih insitucija na Kosovu, što bi ponovo izbilo u pravi plan u slučaju da, makar formalno, budu raspisani izbori i za ono što se u Srbiji označava kao “južna pokrajina”.
“Ja imam takvu bojazan, zato sam i postavila takvo pitanje”, kazala je Petković.
Ipak, prizivanje kompromisa sa administracijom kancelarke Angele Merkel, kako se ne bi ponovio 9. decembar 2010. godine, pa Srbija po drugi put ostala bez kandidature za članstvu u Evropskoj uniji, ne ostavlja na sve jednaki utisak.
Stojanku Petković smo pitali da li ima razumevanje za argumente koji se sve češće čuju u vlasti, a poslednji i od samog predsednika Tadića koji je jasno rekao da “bez podrške Nemačke sasvim sigurno Srbija ne može dobiti status kandidata”.
“Svesna sam toga, ali u momentu kada mnoge zemlje odustaju od Evropske unije, jedna država dobro treba da razmisli koje su to crvene linije preko kojih zapravo treba da pređete da biste došli do nekog cilja. Dakle, Vlada Republike Srbije mora da razmisli šta treba činiti”, ocenjuje Petković.
Na upit šta bi ona predložila, Petković kaže:
“Po meni bi najbolje bilo da se nađe kompromisno rešenje. Zato i postoje pregovori. I da se lepo i međunarodnoj zajednici i gospođi Merkel objasni da to nisu paralelne institucije. To su legalne institucije. Dakle, ako nekoga narod izabere ne mogu biti paralelne”.
Milić: Neodgovoran potez prema javnosti u Srbiji
Ukoliko bi se zaista kruto držala svog Ustava, u čijoj preambuli Kosovo određuje kao svoju pokrajinu, raspisivanje izbora u Srbiji, po tom aktu, značilo bi i na Kosovu.
“Kad su u pitanju parlamentarni izbori, pošto se oni odigravaju na teritoriji čitave Srbije, dovoljno je da postoji samo nekoliko biračkih mesta na teritoriji Kosova, bilo gde, i može se smatrati da se ti izbori održavaju i na Kosovu. Kada su u pitanju lokalni izbori, pošto oni u suštini predstavljaju izbore na teritoriji Kosova, onda vam tu treba i posebna izborna administracija i posebna biračka mesta. Tu biste već došli i u problem sa tim šta su zahtevi međunarodne zajednice. Ja inače mislim da oko toga da li će biti parlamentarnih izbora na Kosovu neće biti većih dilema. 99 odsto je sigurno da će biti i da će se održati na način na koji deo građanstva bude hteo da učestvuje na tim izborima. Potpuno je druga stvar vezana za lokalne izbore, šta, kako i na koji način”, kaže Vuković.
Jasno je da bi svaka intervencija Srbije, što podrazumeva i izbornu, na Kosovu u Briselu bila shvaćena kao loš znak.
Direktorka Centra za evro-atlanske studije Jelena Milić navodi kako je Beograd već na mnoge načine ugrozio dobru volju i pozitivne nalaze Evropske komisije time i mogućnost da u martu dobije status kandidata. Tako gledano izbori na Kosovu bili bi samo greška više, upozorava naša sagovornica.
“Mislim da bi pored svih nedoumica vezanih za moguće raspisivanje referenduma u četiri opštine, sada još i raspisivanje izbora bilo zaista krajnje kontraproduktivno i neodgovorno. Nemojmo zaboraviti da je od početka incidenata na severu Kosova, ne samo Nemačka nego i cela zapadna međunarodna zajednica, ukazivala na to da pitanje paralelnih struktura predstavlja veliki problem. Naravno, problem koji ne može odmah da se reši ali o kome Srbija mora u budućnosti da razmišlja. Onda smo videli koliko u stvari ni sama Srbija ne zna šta je mandat tih opština na severu Kosova, puštala ih je maltene da zajedno vode spoljnu politiku, a onda kada je videla da to neće proći u zapadnoj međunarodnoj zajednici, tada im je rekla da ne smeju da raspisuju referendum i da se bave temama koje nisu u nadležnosti opština. Mnogo toga što su i pre radile te opštine takođe nije bilo u njihovoj nadležnosti. Tako da mislim da bi to zaista bio jedan krajnje neodgovoran potez prema javnosti u Srbiji koja je ovu vlast ipak izabrala na sloganu ‘i Kosovo ali i Evropska unija’”, zaključila je Milić.
Tako se zemlja ponovo našla u nezgodnoj situaciji u kojoj će da bira hoće li, uprkos protivljenju pre svih Nemačke koja insistira na ukidanju „paralelnih institucija“, izbore raspisati i za teritoriju Kosova.
Oliver Ivanović
Na jednoj strani pritisak pre svih Srba sa severa Kosova koji insisitiraju da ih predstojeći redovni parlamentarni i lokalni izbori ne zaobiđu.Na drugoj strani i dalje aktuelni zahtevi, ne da se izbori ne održavaju, nego i da se insititucije koje su formirane po rezultatima izbora iz 2008. godine ukinu.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Oliver Ivanović navodi kako još uvek nema odluke o tome da li će izbori biti raspisani i na Kosovu.
“Verujem da će oni sigurno biti organizovani jer je politički potpuno nezamislivo da se nakon održanih izbora 2008. godine, 2012. ne održe ponovo. Imamo problem sa funkcionalnošću nekih opština i to bi možda mogao biti jedan od elemenata za odluku. Ali za sada te odluke nema. Čini se da je još uvek rano”, ocenjuje Ivanović.
Kompromisno rešenje
Pre mesec i po dana priključila se vladajućim poslanicima u Skupštini Srbije, onima koji su u parlament delegirani iz kososvkih opština, i nedvosmisleno pitala “ko je poslao Srbe na barikade”.
Stojanka Petković poslanica G-17 plus iz severnokosovske opštine Zvečan nije spreman da prihvati nove obrte poput poslednjeg poteza predsednika države Borisa Tadića koji je nakon tri meseca pozvao na uklanjanje barikada.
Ona je već sada javno pitala kosovskog ministra Gorana Bogdanovića da li će izbori biti raspisani i za Kosovo. On je odgovorio da ukoliko se budu poštovali Ustav i zakoni – nema razloga da bude drugačije.
Stojanka Petković poslanica G-17 plus iz Zvečana: U momentu kada mnoge zemlje odustaju od EU, jedna država dobro treba da razmisli koje su to crvene linije preko kojih zapravo treba da pređete da biste došli do nekog cilja. Dakle, Vlada Srbije mora da razmisli šta treba činiti.
“Ja imam takvu bojazan, zato sam i postavila takvo pitanje”, kazala je Petković.
Ipak, prizivanje kompromisa sa administracijom kancelarke Angele Merkel, kako se ne bi ponovio 9. decembar 2010. godine, pa Srbija po drugi put ostala bez kandidature za članstvu u Evropskoj uniji, ne ostavlja na sve jednaki utisak.
Stojanku Petković smo pitali da li ima razumevanje za argumente koji se sve češće čuju u vlasti, a poslednji i od samog predsednika Tadića koji je jasno rekao da “bez podrške Nemačke sasvim sigurno Srbija ne može dobiti status kandidata”.
“Svesna sam toga, ali u momentu kada mnoge zemlje odustaju od Evropske unije, jedna država dobro treba da razmisli koje su to crvene linije preko kojih zapravo treba da pređete da biste došli do nekog cilja. Dakle, Vlada Republike Srbije mora da razmisli šta treba činiti”, ocenjuje Petković.
Na upit šta bi ona predložila, Petković kaže:
“Po meni bi najbolje bilo da se nađe kompromisno rešenje. Zato i postoje pregovori. I da se lepo i međunarodnoj zajednici i gospođi Merkel objasni da to nisu paralelne institucije. To su legalne institucije. Dakle, ako nekoga narod izabere ne mogu biti paralelne”.
Milić: Neodgovoran potez prema javnosti u Srbiji
Ukoliko bi se zaista kruto držala svog Ustava, u čijoj preambuli Kosovo određuje kao svoju pokrajinu, raspisivanje izbora u Srbiji, po tom aktu, značilo bi i na Kosovu.
Glasanje na srpskim izborima u Gračanici, maj 2008. godine
Problemi bi nastali u realizaciji te očiglednoj nemogućnosti da se na jednak način organizuju parlamentarni i lokalni izbori. Upozorava na to i analitičar CESID-a (Centra za slobodne izbore i demokratiju) Đorđe Vuković.“Kad su u pitanju parlamentarni izbori, pošto se oni odigravaju na teritoriji čitave Srbije, dovoljno je da postoji samo nekoliko biračkih mesta na teritoriji Kosova, bilo gde, i može se smatrati da se ti izbori održavaju i na Kosovu. Kada su u pitanju lokalni izbori, pošto oni u suštini predstavljaju izbore na teritoriji Kosova, onda vam tu treba i posebna izborna administracija i posebna biračka mesta. Tu biste već došli i u problem sa tim šta su zahtevi međunarodne zajednice. Ja inače mislim da oko toga da li će biti parlamentarnih izbora na Kosovu neće biti većih dilema. 99 odsto je sigurno da će biti i da će se održati na način na koji deo građanstva bude hteo da učestvuje na tim izborima. Potpuno je druga stvar vezana za lokalne izbore, šta, kako i na koji način”, kaže Vuković.
Jasno je da bi svaka intervencija Srbije, što podrazumeva i izbornu, na Kosovu u Briselu bila shvaćena kao loš znak.
Direktorka Centra za evro-atlanske studije Jelena Milić navodi kako je Beograd već na mnoge načine ugrozio dobru volju i pozitivne nalaze Evropske komisije time i mogućnost da u martu dobije status kandidata. Tako gledano izbori na Kosovu bili bi samo greška više, upozorava naša sagovornica.
“Mislim da bi pored svih nedoumica vezanih za moguće raspisivanje referenduma u četiri opštine, sada još i raspisivanje izbora bilo zaista krajnje kontraproduktivno i neodgovorno. Nemojmo zaboraviti da je od početka incidenata na severu Kosova, ne samo Nemačka nego i cela zapadna međunarodna zajednica, ukazivala na to da pitanje paralelnih struktura predstavlja veliki problem. Naravno, problem koji ne može odmah da se reši ali o kome Srbija mora u budućnosti da razmišlja. Onda smo videli koliko u stvari ni sama Srbija ne zna šta je mandat tih opština na severu Kosova, puštala ih je maltene da zajedno vode spoljnu politiku, a onda kada je videla da to neće proći u zapadnoj međunarodnoj zajednici, tada im je rekla da ne smeju da raspisuju referendum i da se bave temama koje nisu u nadležnosti opština. Mnogo toga što su i pre radile te opštine takođe nije bilo u njihovoj nadležnosti. Tako da mislim da bi to zaista bio jedan krajnje neodgovoran potez prema javnosti u Srbiji koja je ovu vlast ipak izabrala na sloganu ‘i Kosovo ali i Evropska unija’”, zaključila je Milić.