Za sedam dana upućeno je šest lažnih dojava o bombi na avionskim letovima iz Beograda ka Rusiji. Čak dve lažne dojave upućene su samo u jednom danu.

Zbog ovih pretnji dva aviona su sa leta vraćena u Beograd na pregled. Ostale dojave su stigle pre poletanja aviona.

Kontradiverzione policijske ekipe i službeni psi tragači postali su skoro redovna slika na beogradskom aerodromu zbog aviona koji lete ka Moskvi i Sankt Peterburgu.

Srpska policija je saopštila da zajedno sa tužilaštvom radi na identifikaciji i procesuiranju pošiljaoca lažnih dojava koje su aviokompaniji stizale elektronskom poštom.

Pročitajte i ovo: Most: Dokle će srpski avioni leteti za Moskvu?

U trenutku kada je zbog ruske agresije na Ukrajinu prekinut vazdušni saobraćaj većine evropskih zemalja sa Rusijom, iz Beograda je povećan broj letova nacionalnog avioprevoznika Er Srbija ka Rusiji.

Broj letova na liniji Beograd-Moskva povećan je na 15 nedeljno, uz dodatne letove prema Sankt Peterburgu.

Usled pritisaka sa Zapada, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će od ponedeljka, 21. marta, broj letova na relaciji Beograd-Moskva biti vraćen na redovan broj, odnosno na 8 nedeljno.

Lažne dojave o bombama u avionima za Rusiju su jedan od najvidljivijih bezbednosnih izazova sa kojima se Srbija suočava od kako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Kontradiverzioni pregled aviona Er Srbije u Beogradu zbog dojave o bombi za koju je utvđeno da je bila lažna 11. mart 2022.

Da bi eskalacija sukoba između Rusije i Zapada zbog ruske agresije na susednu Ukrajinu, mogla da utiče na bezbednosnu situaciju na Balkanu ukazali su i zvaničnici Evropske unije (EU) i zemalja članica.

U njihovim izjavama naglašava se potreba jačanja bezbednosti zemalja Zapadnog Balkana.

Srbija je glavna interesna sfera Rusije na Zapadnom Balkanu, uz Crnu Gori i bh. entitet Republiku Srpsku.

Jačanje ekstremne desnice

Predrag Petrović, direktor istraživanja u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, ocenjuje za RSE da bezbedonosni rizik u Srbiji zbog rata na istoku Evrope predstavlja jačanje ekstremne desnice.

"Ovo što se dešava u Ukrajini za nju predstavlja dodatni podsticaj što smo mogli da vidimo na protestima podrške Putinovoj agresiji u Ukrajini", navodi Petrović.

U Beogradu su održana dva skupa podrške Rusiji koje su organizovale ekstremno desne grupe, 13. i 4. marta.

Desničarske grupe i organizatori skupa od 4. marta delili su video objavu ruskog ekstremiste Denisa Garijeva koji je pozvao srpski narod da podrži "obnavljanje Rusije u okviru njenih istorijskih granica".

Garijev je član Ruskog imperijalnog pokreta (RIM), ultranacionalističke i rasističke organizacije koju je američka administracija u aprilu 2020. označila kao globalnu terorističku pretnju.

Predrag Petrović iz BCBP-a smatra da će jačanje ekstremne desnice predstavljati veliki izazov za Srbiju, jer Rusija te organizacije može da iskoristi za destabilizaciju, a Zapad zbog njih može da pojača pritisak na Srbiju.

"To je dobra prilika za (Aleksandra) Vučića, (predsednika Srbije) da manipuliše i da, na primer, kaže da nema veliki prostor da usklađuje spoljnu politiku Srbije sa EU zato što postoji preveliki proruski uticaj, i da i dalje ostanemo u nekom limbu koji Vučić voli da zove neutralnost", navodi Petrović.

Pročitajte i ovo: Jačanje veza ruskih i srpskih ultradesničara usred invazije na Ukrajinu

EU: Zaštititi bezbednost Zapadnog Balkana

Srbija je osudila kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali se nije pridružila evropskim sankcijama Rusiji zbog agresije na susednu zemlju.

Šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) je tokom nedavne posete zemljama Zapadnog Balkana najavio da će Evropska unija predložiti jačanje bezbednosti i odbrane zemalja Zapadnog Balkana kako bi se region snažno priključio bloku.

Na Zapadnom Balkanu prošle nedelje je boravila i nemačka šefica diplomatije Analena Berbok (Annalena Baerbock). Uoči dolaska je poručila da evropska bezbednost podrazumeva i zaštitu Zapadnog Balkana.

Ona je navela da je Nemačka Zapadni Balkan stavila na listu prioriteta i da je prvi put odlučila da uvede mesto specijalnog predstavnika za taj deo Evrope.

Dragan Šutanovac, predsednik nevladinog Saveta za strateške politike (CfSP) i bivši ministar odbrane Srbije, ocenjuje za RSE da bi ugrožavanje bezbednosti moglo da nastane sa završetkom sukoba na istoku Evrope. On iznosi bojazan da će se tada pojaviti "asimetrične pretnje" koje mogu da ugrožavaju bezbednost i Srbije.

"Ne očekujem da se dese neki sukobi, ali mislim da će se pojaviti ekstremne grupacije u društvu koje smatraju da Srbija treba da bude 'mala Rusija' i da Srbija treba da bude direktno zavisna od Rusije i Putina", naveo je Šutanovac.

On je dodao da je to katastrofalna politika sa aspekta bezbednosti i evropske perspektive Srbije.

Šutanovac napominje da su skupovi podrške Rusiji održani nakon glasanja u Ujedinjenim nacijama gde se Srbija svrstala u države koje su osudile napad na Ukrajinu.

"Što znači da ti skupovi nisu slučajno organizovani već da se konci vuku iz nekog centra moći koji upravlja ili pokušava da upravlja krizom u Ukrajini da se proširi na Balkan", smatra Šutanovac.

Pročitajte i ovo: Vožnja podrške ruskoj invaziji u Beogradu

Na skupovima podrške Rusiji u Beogradu vozila su bila obeležena simbolom Z, jednom od oznaka ruskih vojnih snaga na ukrajinskom ratištu.

Okupljeni su skandirali "Srbija, Rusija ne treba nam Unija", "Krim je Rusija, Kosovo je Srbija", "Srbi i Rusi braća zauvek".

Beograd demantovao regrutovanje boraca

Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i nije priznala Krim kao deo Rusije.

Rusija je 2014. aneksirala ukrajinsko poluostrvo Krim, a uoči februarske invazije na Ukrajinu ruski predsednik Vladimir Putin priznao je nezavisnost otcepljenih ukrajinskih teritorija Luganjsk i Donjeck na istoku te zemlje.

Vlasti u Srbiji usvojile su 25. februara zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost o ratu u Ukrajini. U njima se, između ostalog, navodi da će država sprečiti učešće građana Srbije u sukobima u Ukrajini, kao i da će svi "dobrovoljci" koji se uključe u taj konflikt, biti sankcionisani.

pratite blog rse o ruskoj invaziji na ukrajinu Ukrajinci tvrde da je oslobođena cijela kijevska regija, evakuisano 4.200 ljudi na istoku zemlje

Pitanje boraca koji su iz Srbije otišli da se bore na proruskoj strani u Ukrajini godinama opterećuje odnose Beograda i Kijeva.

Prema procenama ambasade Ukrajine u Srbiji iz 2018. godine, oko 300 građana Srbije borilo se na ratištu u Ukrajini.

Ne postoje zvanične indicije da novi borci iz Srbije odlaze u Ukrajinu, ali kako je RSE već pisao, izvestan broj njih se još uvek nalazi tamo.

Prema navodima koje je Generalštab Ukrajine objavio 13. marta na Fejsbuku, na ukrajinskom ratištu se na strani Rusije bori "veliki broj militanata iz drugih zemalja, poput Sirije i Srbije".

Ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović je istog dana naveo da se iz Srbije ne regrutuju borci za dopunu ruskih vojnih snaga u Ukrajini, nazivajući navode "opasnom dezinformacijom koju je lansirao Generalštab Ukrajine".

Petar Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da je veoma upitno koliki je broj boraca iz Srbije sada na ukrajinskom ratištu.

Pročitajte i ovo: Dobrovoljci iz Srbije u Ukrajini: Politička i vojna smetnja 

Petrović kaže da danas tamo možda ima nekoliko njih koji su ostali nakon sukoba iz 2014/15. On navodi da oni, s obzirom da je sada ruska vojska ušla u Ukrajinu, ne predstavljaju nikakav značaj.

"Oni više mogu da predstavljaju smetnju ruskim trupama, ali i Srbiji u smislu političkog pritiska da neko sa strane kaže da Srbija sa dobrovoljcima daje podršku ruskoj agresiji u Ukrajini", navodi Petrović.

Za učešće u ratu u Ukrajini na strani proruskih strana u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiji su donete 32 osuđujuće presude.

Kazne su uglavnom bile blage. Jedna osoba je 2021. osuđena i zbog organizovanja odlaska na ratište u Ukrajinu, a kazna je šestomesečni zatvor u kućnim uslovima.