Rio Sava: Zastaćemo sa projektom Jadar u Srbiji

Lokacija na kojoj britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto planira da izgradi rudnik za eksploataciju litijuma kod Loznice u zapadnoj Srbiji, 7. decembar 2021.

Rio Sava Exploration planira da zastane sa projektom Jadar, izjavila je Vesna Prodanović, generalna direktorka te kompanije, ćerke firme britansko-australijskog rudarskog giganta Rio Tinto koji planira eksploataciju litijuma u Srbiji.

Ona je za agenciju Beta rekla da će to biti učinjeno kako bi pozvali na javni dijalog da bi se stanovnici upoznali sa svim aspektima projekta.

“Projekat Jadar planira se u predviđenim zakonskim okvirima ali se neće preduzimati nijedan korak koji može dodatno da zabrine stanovnike”, navela je Prodanović.

Pročitajte i ovo: Rio Tinto u Srbiji: Ko je za, a ko protiv

Projekat Jadar koji je najavio Rio Tinto podrazumeva izgradnju rudnika i eksploataciju minerala jadarita u Rađevini kraj Loznice, ali su se građani tog kraja Srbije i ekološki aktivisti usprotivili njegovoj realizaciji, strahujući od lošeg uiticaja na životnu sredinu.

Za vlast, koja tvrdi da će se poštovati protokoli o zaštiti okoline, važno je da su rezerve ruda litijuma i bora kod Loznice 158 miliona tona, čija proračunata vrednost je 56 milijardi dolara, uz početna ulaganja od 1,5 milijardi dolara.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović navela je da Srbija tim projektom može da pokrije 12 odsto svetskih potreba za litijumom, napomenuvši da je vrednost dokazanih mineralnih vrednosti u Srbiji veća od dvesta milijardi evra.

Vesna Prodanović, iz Rio Sava Exploration, u intervjuu Beti rekla je da odluku Grada Loznice o ukidanju Prostornog plana ta kompanija vidi kao znak da je potrebno da se sa nadležnim institucijama dodatno predstave određeni aspekti projekta.

“Naredni period vidimo kao priliku da se razjasne sva sporna pitanja“, navela je Prodanović.

Skupština Loznice, grada od 20.000 stanovnika, u decembru je ukinula prostorni plan koji u tom kraju predviđa rudnik, a sve nakon najave predsedika Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) da će to biti učinjeno i da će se ubuduće sa Rio Tintom drugačije razgovarati.

Svemu tome prethodili su protesti desetina hiljada građana i ekoloških aktivista i blokade najznačajnijih puteva koji su se održavali subotom tri nedelje zaredom.

Protesti i blokade su bili organizovani sa zahtevom za ukidanje zakona o eksproprijaciji i referendumu za koje su demonstranti tvrdili da pogoduju Rio Tintu za izgradnju rudnika.

Pročitajte i ovo: Održani protesti u Srbiji, Vučić za izmene spornog zakona

Predsednik Srbije nije potpisao Zakon o eksproprijaciji i taj akt do daljeg neće biti u proceduri, dok je Zakon o referendumu vratio Skupštini na ispravku, pa su u tom aktu na zahtev uzbunjene javnosti hitno promenjeni sporni delovi.

Vesna Prodanović rekla je za Betu da ne postoji potpisan dokument između Republike Srbije i Rio Tinta u vezi sa sprovođenjem Projekta Jadar iz kojeg proizilaze obaveze za bilo koju stranu.

„Potpisan je samo Memorandum o razumevanju, neobavezujući dokument koji potvrđuje da će strane potpisnice u dobroj volji i u zakonskim okvirima raditi zajedno na sprovođenju projekta”, dodale je Prodanović.

Ona je rekla da je investicija u Jadar predmet Bilateralnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva iz 2002. godine, ratifikovanog 2004, i da taj dokument predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija.

Prodanović je saopštila da je Rio Tinto za razvoj Projekta Jadar do sada opredelio 450 miliona dolara, a da je u julu doneo odluku da opredeli 2,4 milijarde pod uslovom da ishoduje neophodne dozvole i odobrenja.

Jadar je projekat istraživanja ležišta litijuma i bora svetske klase, navodi se u prospektu Rio Tinta, jedne od najvećih rudarsko-metalurških korporacija na svetu koja je zalihe jadarita u Srbiji otkrila 2004.

Kako se navodi, podrazumeva izgradnju rudnika i fabrike za preradu rude gde bi trabalo da se proizvode litijum-karbonat, od kog se prave baterije i električna vozila, borna kiselina i natrijum-sulfat.

Litijum i borati neophodni su za svakodnevni život i budućnost sa niskom emisijom ugljen-dioksida.

Borati su sastavni deo proizvodnje staklene vune, stakla, keramike, đubriva, deterdženata, sredstava za zaštitu drveta i velikog broja drugih proizvoda koji se svakodnevno koriste.