"Priču o problemu sa nasiljem ne treba gurati pod tepih, jer neće proći samo od sebe."
Ovako razmišlja Vesna Vojvodić Mitrović, nastavnica srpskog jezika u srednjoj stručnoj školi u Beogradu godinu dana nakon masovnog ubistva u školi "Vladislav Ribnikar".
"Ta sposobnost i svesnost da nasilje ne treba prikrivati ili gurati pod tepih, zanemarivati, očekivati da će samo od sebe da prođe, da nestane, koji su mu oblici prepoznatljivi, koji su prikriveni, kako mi treba da reagujemo u izazovnim situacijama.. To su teme na kojima sam i ja i mnoge moje kolege istrajno radili", smatra Vojvodić Mitrović.
Nastavnica je srpskog jezika u Srednjoj geološkoj i Hidrometeorološkoj školi Milutin Milanković u Beogradu. Otvorenost srednjoškolaca kojima predaje da o nasilju govore i sposobnost da ga prepoznaju, međutim, ističe kao jedinu pozitivnu stvar u proteklih godinu dana.
"Nismo kao društvo uspeli da ostvarimo i zagarantujemo bezbednost učenika", ocenjuje Vojvodić Mitrović.
Trinaestogodišnji učenik osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u Beogradu ubio je devetoro učenika i čuvara ove obrazovne ustanove. Manje od 48 sati kasnije u Duboni i Malom Orašju, na oko 60 kilometara od Beograda, dvadesetjednogodišnji mladić ubio je devet, a ranio 12 ljudi.
Za Tamaru Džamonju, psihološkinju i profesorku na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Srbija "stoji u mestu".
"Bilo je koraka i unapred i unazad, tako da se stiče utisak da stojimo u mestu", kaže Džamonja za RSE. Članica je Radne grupe Vlade Srbije za mentalno zdravlje formirane nakon dva masovna ubistva koja su pogodila Srbiju početkom maja 2023.
Džamonja ističe da je ostalo još mnogo posla "posebno na nivou prevencije".
Kako je u školama?
Mere donete sa ciljem veće bezbednosti u školama, prema mišljenju Vesne Vojvodić Mitrović bile su usmerene "na saniranje štete", ne na prevenciju.
Ukazuje da je Granski sindikat prosvetnih radnika "Nezavisnost", čija je članica, tražio od nadležnog ministarstva da se, radi prevencije, obezbedi veći angažman psihologa i pedagoga u školama. U tim zahtevima bili su složni svi sindikati prosvete.
Ipak, u praksi se, uprkos zakonskim mogućnostima, to teško realizuje, kaže Vojvodić Mitrović.
"Imamo donekle apsurdnu situaciju da se te zakonske odredbe ne ostvaruju u onoj meri u kojoj je moguće ili pod obrazloženjem da nema raspoloživih stručnjaka ili iz nekih drugih razloga", kaže ona.
Pročitajte i ovo: Udruženja psihologa i pedagoga traže više stručnjaka u školama u SrbijiU oko 1.800 škola širom Srbije je povećan broj školskih policajaca. Prema podacima MUP-a raspoređeno ih je gotovo 3.500.
Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na RSE na pitanje kakvi su efekti aktivnosti ministarstva usmerenih na povećanje bezbednosti u školama.
Krajem februara državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Željko Brkić rekao je da je broj krivičnih dela i prekršaja u školama u Srbiji na istom nivou kao i 2022. godine, ali da je broj prijava porastao.
Tačan broj krivičnih dela i prekršaja u 2022, 2023 i 2024. godini, međutim, MUP Srbije nije saopštio u javnosti niti je te podatke dostavio na upit RSE.
Koje su mere uvedene?
Vlada Srbije preduzela je niz mera nakon masovne pucnjave u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar i one koja je usledila manje od 48 sati kasnije u Duboni i Malom Orašju na oko 60 kilometara od Beograda.
Cilj mera je bio povećanje opšte bezbednosti, naročito u školama i među mladima:
• prikupljanje legalnog i ilegalnog oružja od građana
• veće prisustvo policajaca u školama
• dvogodišnja zabrana izdavanja dozvola za oružje
• češće lekarske i psihijatrijske kontrole za vlasnike oružja
• veća kontrola načina držanja oružja i rada streljana
• formiranje Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih
Najavljene su i izmene Krivičnog zakonika kojima bi se, između ostalog, smanjila starosna granica za krivičnu odgovornost maloletnika sa 14 na 12 godina.
Vlada je takođe najavila izmene i dopune Zakona o oružju i municiji kojima bi se pooštrili uslovi za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja. Izmene tih zakona do danas nisu usvojene.
Koliko su mere Vlade bile delotvorne?
"Ništa se značajno nije promenilo, ni povodom bezbednosti u školama ni povodom bezbednosti u Srbiji", smatra kriminolog Dušan Stanković, sa Univerziteta u Malmeu u Švedskoj, inače saradnik nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
"To pokazuje da mere nisu bile efikasne", ocenjuje Stanković za RSE.
On navodi da je akcija prikupljanja oružja dala rezultate, s obzirom na to da je prikupljen veliki broj, ali i da se "čini da su oružje predavali građani koji ne potiču iz kriminalnog miljea".
Sa druge strane, objašnjava Stanković, mere za poboljšanje bezbednosti mladih se uglavnom odnose na pooštravanje zakona i one su represivne.
"Te mere ne deluju preventivno, kao što je poznato iz kriminoloških istraživanja i prakse", kaže Stanković.
On je autor analize "Mladi, oružje i bezbednost" iz novembra 2023, šest meseci nakon masovne pucnjave u školi "Vladislav Ribnikar". Istraživanje rađeno za tu analizu je pokazalo da oko polovine građana nije zadovoljno merama koje sprovela država.
Sudski postupci za masovno ubistvo u školi "Vladislav Ribnikar"
U toku su dva sudska postupka – jedna je krivični, protiv roditelja maloletnog K.K. koji se sumnjiči da je počinio masovno ubistvo u školi "Vladislav Ribnikar", i više parničkih postupaka koji su, takođe protiv roditelja maloletnog napadača, pokrenuli članovi porodica žrtava i preživeli.
Osim roditelja, krivično se gone i vlasnik i instruktor streljačkog kluba, u koji je prema navodima tužilaštva, V.K. odvodio maloletnog sina da vežba pucanje na pokretnim metama.
Protiv maloletnog K.K. se ne vodi krivični postupak, jer je u momentu kada je počinio masovno ubistvo imao 13 godina. Krivično gonjenje u Srbiji nije moguće prema mlađima od 14 godina.
Ista je situacija i u većini država Evropske unije.
Godinu dana kasnije bez memorijalnog centra
Memorijalni centar u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i dalje ne postoji.
Nastava se u školi, koju pohađa oko hiljadu učenika, redovno odvija, osim u prostorijama u kojima su stradala deca i školski čuvar.
Roditelji ubijene dece, kao i deo onih čija deca pohađaju ovu školu, više puta su u proteklih godinu dana protestovali sa zahtevom da se od škole napravi memorijalni centar, dok se jedan deo roditelja tome protivi.
Vlada je Radnu grupu za uspostavljanje Memorijalnog centra formirala sredinom marta, 10 meseci nakon tragedije.
Prema rečima ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović, izgradnja memorijalnog centra će početi "kada se steknu svi uslovi i usaglasi idejna poruka".
Roditelji ubijene dece: 'Srbija je morala tada da stane'
Na poziv Vlade u junu 2023. u Srbiji su boravili stručnjaci iz Norveške, kako bi preneli svoja iskustva nadležnim institucijama za prevazilaženje traume nakon masovnih ubistava u Srbiji početkom maja.
Tim stručnjaka koji je boravio u Beogradu bio je angažovan nakon masovnog ubistva 2011. u Norveškoj kada je antimuslimanski neonacista ubio 77 mahom mladih ljudi u omladinskom kampu na ostrvu Utoja.
Glavna poruka za nadležne u Srbiji bila je da je "ključno slušati i razgovarati sa onima koji su direktno pogođeni masovnim ubistvima".
"Ne možete ih preskočiti prilikom donošenja odluka i u stvaranju okvira kako će se objasniti šta se desilo i na koji način će se (događaji) obeležavati, ko su bila deca koja su ubijena. Ključno je - ne zaboraviti", rekao je tada u intervjuu za RSE Jorgen Fridnes (Jørgen W. Frydnes), izvršni direktor Utoje.
Pročitajte i ovo: Norveški stručnjaci u Srbiji nakon masovnih ubistava: 'Prevazilaženje traume je proces'Na pitanje da li su vlasti u Srbiji poslušale norveške stručnjake, psihološkinja Tamara Džamonja kaže:
"To se konačno, mada sa zakašnjenjem, ipak dešava i to više zahvaljujući upornosti i samoorganizovanju roditelja stradale dece".
Za roditelje, pak, ništa se nije promenilo.
"Srbija je morala tada da stane jer je to bila poslednja šansa da društvo da napravi iskorak, rekle su Ninela Radićević i Milanka Negić, majke ubijenih devojčica Ane Božović i Sofije Negić na tribini "Škola za sve nas" u Novom Sadu, organizovane uoči godišnjice tragedije.
Milanka Negić godinu za nama ovako je sumirala:
"Propušteno je da se otvori pitanje odgovornosti, ne krivične i građanske, već ljudske, svakog pojedinca. Nije se desio iskorak kod svakog kod nas".