Državni predstavnici u Srbiji podeljeni su u oceni da li je do kompromisne rezolucije o Kosovu sa Evropskom unijom moguće doći. I dok jedni tvrde da je poseta nemačkog ministra spoljnih poslova Gvida Vestervelea korak u tom pravcu, drugi ističu da je vreme za kompromis prošlo i da će Srbija sama sa svojom rezolucijom otići pred Generalnu skupštinu UN.
Stručnjaci naglašavaju da je Vestervelea poseta, zapravo, poslednji poziv Srbiji da ukoliko i dalje želi da nastavi sa evropskim integracijama povuče potez koji to omogućava, a to znači pisanje zajedničke kompromisne rezloucije o Kosovu.
Uprkos pisanju nekih medija da su Srbija i Evropska unija tokom posete nemačkog ministra spoljnih poslova Beogradu Gvida Vestervelea dogovorile da zajednički izmene Predlog rezolucije o Kosovu koji je Srbija podnela Ujedinjenim nacijama, Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, rekao je našem radiju da su takve tvrdnje netačne.
„Mislim da nam Vestervele nije izneo ništa novo, odnosno ništa što nas posebno iznenađuje. Tačno se zna koji je stav Evropske unije, koji je stav onih zemalja koje su priznale Kosovo, a takođe se vrlo dobro zna koji je stav onih zemalja koje nisu priznale i nemaju nameru da priznaju nezavisnost Kosova. Uslovljavanje Srbije na putu ka Evropi jednostavno neće biti prihvaćenao sa naše strane niti smatram da je to u interesu, ne samo Srbije i njenih građana, već nije u interesu ni Evropske unije, jer se tako isforsirana odluka jednostavno ne bi mogla održati. Mislim da bi to stvorilo ogroman otpor među građanstvom što znači da bi u krajnjem imali strašan animozitet prema EU“, kaže Ivanović.
Prema pisanju beogradskih medija dogovor o rezoluciji bio je "suština razgovora" predsednika Srbije Borisa Tadića i vicekancelara i ministra spoljnih poslova Nemačke Gida Vestervelea i da su tokom tih razgovora traženi modeli da Beograd i Brisel nađu način kako da se izmeni rezolucija Srbije poslata u Ujedinjene nacije.
Željko Ivanji, poslanik G17 Plus i član skupštinskog odbora za inostrane poslove, kaže za RSE da on nije upoznat sa tim da je napravljen bilo kakav dogovor o kompromisnoj rezoluciji između Srbije i EU, ali da je poseta nemačkog ministra inostranih poslova korak u pravcu kompromisa.
”Srpska diplomatija mora da pokaže veštinu u daljim pregovorima sa EU i slobodno mogu da kažem, da u tom kontekstu, naša diplomatija sada ima istorijsku priliku. Naravno, teška je pozicija i uzak je manevarski prostor, ali zato i ne treba zatvarati evropsku priču i davati izjave tipa - Evropa je na dugom štapu i slično. Mislim da su i evropske zemlje svesne da je neophodno postići sporazum i da nije moguće, barem u ovom slučaju, pristupiti pregovorima sa pozicije sile”, kaže Ivanji.
Srbija na raskrsnici dva puta
Sa druge strane, Laslo Varga predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije ne misli tako. On za RSE kaže da je vreme za kompromis prošlo i da je Srbija sa svojom strategijom otišla predaleko.
”Mislim da su mnogo veće šanse da sve ovo kako je krenulo da se tako i nastavi do samog glasanja u Generalnoj skupštini UN. Naravno, biće tu raznih poruka, ali ne verujem da će se tekst menjati, što je za nas i evropske integracije najgori mogući scenario, ali očigledno bez obzira na te neke poruke koje govore u prilog ublažavanja stava sa srpske strane, ja ne verujem da će doći do toga da se tekst reolucije izmeni”, naglašava Varga.
Sudeći po izjavi ministra spoljnjih poslova Vuka Jremića, očito će tako i biti. Podsetimo, on je tokom posete Vestervelea istako da je “Srbija spremna za konstruktivne razgovore o svemu, ali da neće povući rezoluciju o Kosovu koju je podnela Generalnoj skupštini UN".
Ipak, stručnjaci naglašavaju da još uvek ima vremena za postizanje kompromisa, budući da će rezoluicija biti razmatrana 9. septembra 2010. godine. Srbija je do sada imala strategiju da se u UN konfrotira Evropakoj uniji, a to se što pre mora promeniti, ako i dalje razmišilja o ulasku u Evropsku uniju, naglašavaju oni.
Milan Pajević, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) kaže za program RSE da je Srbiji već nekoliko nedelja upućivan zahtev da se u odnosu na EU ponaša konstruktivno, ali da je državni vrh sve vreme ta upozorenja zanemarivao, sada bi, kaže on, predsednik Tadić morao da povuče konkretne poteze koji bi kompromisnu rezoluciju učinili mogućom.
”Tako da je neka vrsta kristalno jasne i prilično oštre poruke došla uz pomoć ministra Vestervelea, tako da je sada, praktično, na državnom vrhu, tačnije, na predsedniku Tadiću da donese odluku šta će dalje da radi. Nadamo se da će on izdati nalog vrhu diplomatije ili svojim saradnicima da sa Evropskom unijom naprave onakvu rezoluciju koja će proći u Generalnoj skupštini. Dakle, koja će biti podržana i od EU. Druga mogućnost jeste da proces evropskih integracija bude stavljen na led. Dakle, kristalno je svima sada jasno da je u pitanju raskrsnica i da za Srbiju postoje samo dve mogućnosti”, zaključuje Pajević.
****
Mogao bi vas interesovati i tekst Međunarodna krizna grupa: Beograd i Priština moraju što prije riješiti međusobne razlike
"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
Stručnjaci naglašavaju da je Vestervelea poseta, zapravo, poslednji poziv Srbiji da ukoliko i dalje želi da nastavi sa evropskim integracijama povuče potez koji to omogućava, a to znači pisanje zajedničke kompromisne rezloucije o Kosovu.
Uprkos pisanju nekih medija da su Srbija i Evropska unija tokom posete nemačkog ministra spoljnih poslova Beogradu Gvida Vestervelea dogovorile da zajednički izmene Predlog rezolucije o Kosovu koji je Srbija podnela Ujedinjenim nacijama, Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, rekao je našem radiju da su takve tvrdnje netačne.
„Mislim da nam Vestervele nije izneo ništa novo, odnosno ništa što nas posebno iznenađuje. Tačno se zna koji je stav Evropske unije, koji je stav onih zemalja koje su priznale Kosovo, a takođe se vrlo dobro zna koji je stav onih zemalja koje nisu priznale i nemaju nameru da priznaju nezavisnost Kosova. Uslovljavanje Srbije na putu ka Evropi jednostavno neće biti prihvaćenao sa naše strane niti smatram da je to u interesu, ne samo Srbije i njenih građana, već nije u interesu ni Evropske unije, jer se tako isforsirana odluka jednostavno ne bi mogla održati. Mislim da bi to stvorilo ogroman otpor među građanstvom što znači da bi u krajnjem imali strašan animozitet prema EU“, kaže Ivanović.
Prema pisanju beogradskih medija dogovor o rezoluciji bio je "suština razgovora" predsednika Srbije Borisa Tadića i vicekancelara i ministra spoljnih poslova Nemačke Gida Vestervelea i da su tokom tih razgovora traženi modeli da Beograd i Brisel nađu način kako da se izmeni rezolucija Srbije poslata u Ujedinjene nacije.
Željko Ivanji, poslanik G17 Plus i član skupštinskog odbora za inostrane poslove, kaže za RSE da on nije upoznat sa tim da je napravljen bilo kakav dogovor o kompromisnoj rezoluciji između Srbije i EU, ali da je poseta nemačkog ministra inostranih poslova korak u pravcu kompromisa.
”Srpska diplomatija mora da pokaže veštinu u daljim pregovorima sa EU i slobodno mogu da kažem, da u tom kontekstu, naša diplomatija sada ima istorijsku priliku. Naravno, teška je pozicija i uzak je manevarski prostor, ali zato i ne treba zatvarati evropsku priču i davati izjave tipa - Evropa je na dugom štapu i slično. Mislim da su i evropske zemlje svesne da je neophodno postići sporazum i da nije moguće, barem u ovom slučaju, pristupiti pregovorima sa pozicije sile”, kaže Ivanji.
Srbija na raskrsnici dva puta
Sa druge strane, Laslo Varga predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije ne misli tako. On za RSE kaže da je vreme za kompromis prošlo i da je Srbija sa svojom strategijom otišla predaleko.
”Mislim da su mnogo veće šanse da sve ovo kako je krenulo da se tako i nastavi do samog glasanja u Generalnoj skupštini UN. Naravno, biće tu raznih poruka, ali ne verujem da će se tekst menjati, što je za nas i evropske integracije najgori mogući scenario, ali očigledno bez obzira na te neke poruke koje govore u prilog ublažavanja stava sa srpske strane, ja ne verujem da će doći do toga da se tekst reolucije izmeni”, naglašava Varga.
Sudeći po izjavi ministra spoljnjih poslova Vuka Jremića, očito će tako i biti. Podsetimo, on je tokom posete Vestervelea istako da je “Srbija spremna za konstruktivne razgovore o svemu, ali da neće povući rezoluciju o Kosovu koju je podnela Generalnoj skupštini UN".
Ipak, stručnjaci naglašavaju da još uvek ima vremena za postizanje kompromisa, budući da će rezoluicija biti razmatrana 9. septembra 2010. godine. Srbija je do sada imala strategiju da se u UN konfrotira Evropakoj uniji, a to se što pre mora promeniti, ako i dalje razmišilja o ulasku u Evropsku uniju, naglašavaju oni.
Milan Pajević, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) kaže za program RSE da je Srbiji već nekoliko nedelja upućivan zahtev da se u odnosu na EU ponaša konstruktivno, ali da je državni vrh sve vreme ta upozorenja zanemarivao, sada bi, kaže on, predsednik Tadić morao da povuče konkretne poteze koji bi kompromisnu rezoluciju učinili mogućom.
”Tako da je neka vrsta kristalno jasne i prilično oštre poruke došla uz pomoć ministra Vestervelea, tako da je sada, praktično, na državnom vrhu, tačnije, na predsedniku Tadiću da donese odluku šta će dalje da radi. Nadamo se da će on izdati nalog vrhu diplomatije ili svojim saradnicima da sa Evropskom unijom naprave onakvu rezoluciju koja će proći u Generalnoj skupštini. Dakle, koja će biti podržana i od EU. Druga mogućnost jeste da proces evropskih integracija bude stavljen na led. Dakle, kristalno je svima sada jasno da je u pitanju raskrsnica i da za Srbiju postoje samo dve mogućnosti”, zaključuje Pajević.
****
Mogao bi vas interesovati i tekst Međunarodna krizna grupa: Beograd i Priština moraju što prije riješiti međusobne razlike
Predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN-a o Kosovu
Integralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".