Skupština Kosova usvojila je rezoluciju o sprečavanju ilegalne migracije sa naglaskom na ekonomski razvoj i uspostavljanje ekonomskih olakšica.
Rezolucija predviđa veće angažovanje Vlade Kosova na ekonomskom razvoju, posebno na otvaranju novih radnih mesta, kreiranje fonda za sprečavanje ilegalne migracije, izmene fiskalnih politika, uspostavljanje carinskih, poreznih i administrativnih olakšica za sve one koji otvaraju više od deset novih radnih mesta, te oslobađanje od poreza i taksi i dr.
Rezolucija predviđa i subvencije za sve domaće proizvođače ili za one koji su zainteresovani da otvore nove biznise u oblasti poljoprivrede.
Od MUP-a Kosova i Policije zahteva se da budu aktivniji u sprečavanju kriminalnih grupa trafikinga, da pravosuđe reši takve predmete, da Ministarstvo integracija intezivira kampanju informisanosti o ilegalnoj migraciji i azilu, i da vlada radi na ispunjavanju uslova za liberalizaciju viza.
„Pozivam izvršnu vlast da što pre počne sa sprovođenjem tačaka ove rezolucije“, kazala je Donika Kadaj Bujupi iz Alijanse za budućnost Kosova, koja je inače predložila ovu rezoluciju nakon dogovora sa ostalim partijama.
Ovoj sednici, međutim, nije prisustvovao niko iz vladinog kabineta.
Iz Demokratske partije Kosova rekli su da pitanje ilegalne migracije predstavlja najveću brigu kosovskih institucija u ovom trenutku i da se ovim problemom što pre trebaju baviti sve institucije.
Iz Demokratskog saveza Kosova istakli su da se ovaj negativni trend treba zaustaviti, a iz Pokreta Samoopredeljenje navode da je situacija previše zabrinjavajuća.
Građani Kosova nastavljaju da svakodnevno napuštaju zemlju, a stručnjaci kažu da se to dešava iz dva razloga – nedostatak informisanosti o procedurama za azil u zemljama EU, i nedostatak ekonomske i razvojne perspektive.
Profesor ekonomije Naim Gashi u izjavi za RSE navodi da se putem različitih kampanja građanima mora staviti do znanja da emigracija zbog ekonomskih razloga ne omogućava pravo na dozvolu za boravak u EU. S druge strane, dodaje on, Vlada mora da radi na otvaranju novih radnih mesta, i u tom smislu, treba se uraditi razlika između investicija u održivom razvoju i investicija u stvarnju radnih mesta.
„Postoje nekoliko sektora, kao što su poljoprivreda kod malih i srednjih preduzeća, prevađivačka industrija, gde je potrebno manje investicija za otvaranje radnih mesta. Dok u industriji, energetici, telekomunikacija, troškovi za otvaranje novih radnih mesta su mnogo veći. Iz tog razloga Vlada treba da se orjentiše ka investicijama u malim i srednjim preduzećima, ka investicijama u poljoprivredi, turizmu, gde postoji manji trošak za nova radna mesta. Mi kao društvo ne patimo od budžetskog deficita, već od nedostatka radnih mesta i perspektive za mlade“, kazao je on.
Profesor Gashi dodaje da razočarenje građana nije prisutno samo poslednjih nedelja i meseci, već to traje 15 godina.
„Oni ne vide perspektivu ekonomskog razvoja za Kosovo, i jedini put za njih su države EU. Posledice ove migracije su višedimenzionalne. U ekonomskom smislu, ljudski resursi su jedini resursi koji generišu prihode, a u političkom smislu, ovo je veliki hendikep Kosova na putu evropskih integracija. Pragmatično, mi gubimo naš narod i glavni resurs koji posedujemo“, dodaje Gashi.
Ekonomista Isa Tahiri navodi i da je ovakva situacija posledica višegodišnjeg lošeg upravljanja zemljom.
„Kosovo ima veliko nadzemno bogatstvo, dobru zemlju. Podzemno bogatstvo se procenjuje trilionima. Polovina naše populacije je između 15 i 24 godine starosti. Loše upravljanje je doprinelo ovakvoj situaciji“, kazao je on.
Migracija se odražava i u školama na Kosovu. Na osnovu poslednjih informacija Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju, 5.200 učenika je napustilo škole.