Američki predsednik Barak Obama čim je stupio na dužnost najavio je resetovanje odnosa sa Rusijom kao deo nove spoljnopolitičke strategije koja podrazumeva saradnju i aktično učešće zemalja širom sveta.
Međutim, to je izazvalo zabrinutost u zemaljama centralne i istočne Evrope koje se pribojavaju da će to značiti slabljenje podrške Vašingtona njima.
Takođe, postavlja se pitanja da li će Obama dobiti neophodnu podršku zemalja zapadne Evrope koje su prilično podeljene oko politike prema Rusiji.
Greg Feifer, novinar našeg servisa na engleskom jeziku, analizira u tri članka domete Obaminog pokušaja da smanji tenzije između SAD i Rusije i uspostavi odnose na novim principima.
U drugom iz ove serije članaka, koje je priredio naš urednik Dragan Štavljanin, Feifer se bavi reakcijama na njegov plan u zemljama centralne i istočne Evrope koje se pribojavaju da će to značiti slabljenje podrške Vašingtona njima.
Strah od "ruskog medveda"
Moldavija je bila poslednje poprište odmeravanja između sve agresivnije Rusije koja nastoji da obnovi svoj uticaj na bivšem sovjetskom prostoru i Zapada koji teži da ohrabri demokratske snage.
U međuvremenu, grupa od 20-tak bivših lidera zemalja Centralne i Istočne Evrope uputila je pismo Obami tražeći od njega da resetovanje odnosa sa Rusijom ne bude na njihovu štetu, odnosno smanjene podrške SAD ovoj regiji.
Rusija je uoči parlamentarnih izbora u Moldaviji u aprilu obećala komunističkoj vladi 500 miliona dolara pomoći. Ubrzo nakon toga, predsednik Moldavije Vladimir Voronjin kritikovao je plan Evropske Unije o Istočnom partnerstvu koji ima za cilj jačanje veza sa Moldavijom i još 5 zemalja sa prostora Sovjetskog Saveza.
Uticaj Moskve se oseća i u ekonomiji. Ruske državne kompanije kao i firme oligarha bliskih Kremlju preuzimaju preduzeća u Moldaviji. Ekonomista Tatjana Larušin kaže da je 75 odsto moldavskih medija već u vlasništvu ruskih kompanija, emitujući propagandu iz Kremlja.
“Moldavija nema sreće jer Rusija koristi svoja preduzeća da sprovodi njenu spoljnu politiku”.
Međutim, najveći adut Rusije u Moldaviji jeste separatistička oblast Pridnjestrovlje koja računa na podršku Moskve. Odmah nakon što je Voronjin kritikovao projekat EU o Istočnom partnerstvu, bio je nagrađen pozivom u Moskvu na razgovore sa liderom Pridnjestrovlja Igorom Smirnovom. Za razliku od podrške nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, u slučaju Pridnjestrovlja, u kojoj su razmeštene ruske trupe, Kremlj nastoji da izdejstvuje sporazum koji bi značio ostanak ove oblasti u sastavu Moldavije.
Češki ministar za evropska pitanja Stefan Fule ističe da bi bila velika greška ukoliko bi Obama potcenio značaj pomenutog pisma bivših lidera Centralne i Istočne Evrope.
„Sama činjenica da je veliki broj tako važnih ličnosti pisalo Obami pokazatelj je razmera zabrinutosti koja vlada u ovom delu Evrope“.
Potpredsednik SAD Džo Bajden pokušao je da tokom nedavne posete Ukrajini i Gruziji uveri istočnoevropske zemlje da resetovanje odnosa sa Rusijom neće biti na njihovu štetu.
Međutim, po nekim mišljenjima, Vašington se suočava sa gotovo nemogućim zadatkom imajući u vidu suštinske razlike u načinu na koji Zapad i Rusija gledaju na ključna svetska pitanja. Bivši nezavisni poslanik ruske Dume Vladimir Rižkov kaže da autoritarno rukovodstvo u Kremlju definiše svoje interese u suprostavljanju Zapadu.
„Ideološka osnova Putinovog režima počiva striktno na sovjetskom modelu. On potencira nelibernu, antiameričku i antizapadnu kampanju, odnosno diskredituje liberalne vrednosti i demokratiju“.
Obama se tokom posete Moskvi sastao i sa predstavnicima civilnog društva i nevladinog sektora. Među njima je bio i Rižkov. On je pohvalio taj potez američkog predsednika, ali smatra da njegovi napori nisu suštinski ništa promenili.
“Obamina poseta Moskvi nema efekat na koji je američka administracija verovatno računala. U suštini nema napretka, jer su pozicije obe strane o gotovo svim pitanjima manje više ostale iste”, ističe Rižkov.
Međutim, to je izazvalo zabrinutost u zemaljama centralne i istočne Evrope koje se pribojavaju da će to značiti slabljenje podrške Vašingtona njima.
Takođe, postavlja se pitanja da li će Obama dobiti neophodnu podršku zemalja zapadne Evrope koje su prilično podeljene oko politike prema Rusiji.
Greg Feifer, novinar našeg servisa na engleskom jeziku, analizira u tri članka domete Obaminog pokušaja da smanji tenzije između SAD i Rusije i uspostavi odnose na novim principima.
U drugom iz ove serije članaka, koje je priredio naš urednik Dragan Štavljanin, Feifer se bavi reakcijama na njegov plan u zemljama centralne i istočne Evrope koje se pribojavaju da će to značiti slabljenje podrške Vašingtona njima.
Strah od "ruskog medveda"
Moldavija je bila poslednje poprište odmeravanja između sve agresivnije Rusije koja nastoji da obnovi svoj uticaj na bivšem sovjetskom prostoru i Zapada koji teži da ohrabri demokratske snage.
U međuvremenu, grupa od 20-tak bivših lidera zemalja Centralne i Istočne Evrope uputila je pismo Obami tražeći od njega da resetovanje odnosa sa Rusijom ne bude na njihovu štetu, odnosno smanjene podrške SAD ovoj regiji.
Rusija je uoči parlamentarnih izbora u Moldaviji u aprilu obećala komunističkoj vladi 500 miliona dolara pomoći. Ubrzo nakon toga, predsednik Moldavije Vladimir Voronjin kritikovao je plan Evropske Unije o Istočnom partnerstvu koji ima za cilj jačanje veza sa Moldavijom i još 5 zemalja sa prostora Sovjetskog Saveza.
Uticaj Moskve se oseća i u ekonomiji. Ruske državne kompanije kao i firme oligarha bliskih Kremlju preuzimaju preduzeća u Moldaviji. Ekonomista Tatjana Larušin kaže da je 75 odsto moldavskih medija već u vlasništvu ruskih kompanija, emitujući propagandu iz Kremlja.
“Moldavija nema sreće jer Rusija koristi svoja preduzeća da sprovodi njenu spoljnu politiku”.
Međutim, najveći adut Rusije u Moldaviji jeste separatistička oblast Pridnjestrovlje koja računa na podršku Moskve. Odmah nakon što je Voronjin kritikovao projekat EU o Istočnom partnerstvu, bio je nagrađen pozivom u Moskvu na razgovore sa liderom Pridnjestrovlja Igorom Smirnovom. Za razliku od podrške nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, u slučaju Pridnjestrovlja, u kojoj su razmeštene ruske trupe, Kremlj nastoji da izdejstvuje sporazum koji bi značio ostanak ove oblasti u sastavu Moldavije.
Češki ministar za evropska pitanja Stefan Fule ističe da bi bila velika greška ukoliko bi Obama potcenio značaj pomenutog pisma bivših lidera Centralne i Istočne Evrope.
„Sama činjenica da je veliki broj tako važnih ličnosti pisalo Obami pokazatelj je razmera zabrinutosti koja vlada u ovom delu Evrope“.
Potpredsednik SAD Džo Bajden pokušao je da tokom nedavne posete Ukrajini i Gruziji uveri istočnoevropske zemlje da resetovanje odnosa sa Rusijom neće biti na njihovu štetu.
Međutim, po nekim mišljenjima, Vašington se suočava sa gotovo nemogućim zadatkom imajući u vidu suštinske razlike u načinu na koji Zapad i Rusija gledaju na ključna svetska pitanja. Bivši nezavisni poslanik ruske Dume Vladimir Rižkov kaže da autoritarno rukovodstvo u Kremlju definiše svoje interese u suprostavljanju Zapadu.
„Ideološka osnova Putinovog režima počiva striktno na sovjetskom modelu. On potencira nelibernu, antiameričku i antizapadnu kampanju, odnosno diskredituje liberalne vrednosti i demokratiju“.
Obama se tokom posete Moskvi sastao i sa predstavnicima civilnog društva i nevladinog sektora. Među njima je bio i Rižkov. On je pohvalio taj potez američkog predsednika, ali smatra da njegovi napori nisu suštinski ništa promenili.
“Obamina poseta Moskvi nema efekat na koji je američka administracija verovatno računala. U suštini nema napretka, jer su pozicije obe strane o gotovo svim pitanjima manje više ostale iste”, ističe Rižkov.