Republikanski kongresmeni negativno su reagovali na predlog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa (Trump) da se u budžetu za 2018. smanje sredstva za inostranu pomoć i diplomatiju za 32 odsto.
Oni smatraju da bi to ugrozilo mnoge ljude širom sveta i podrilo američku “meku moć”.
Predlogom budžeta od 4,1 hiljade milijardi dolara, najviše će biti pogođeni siromašni, invalidi i ruralna populacija, među kojima su mnogi Trampovi birači, dok je najveći dobitnik američka vojska, ocenjuju svetske agencije.
“Ovaj budžet nikuda ne vodi”, izjavio je republikanac Lindzi Grejem (Lindsey Graham), predsedavajući senatskog potkomiteta koji nadlgeda izdvajanja za diplomatiju i pomoć inostranstvu.
“Ako usvojimo ovakav budžet, moraćemo da se povučemo sa svetske scene ili dovedemo mnogo ljudi u rizičnu situaciju”, dodao je Grejem. On smatra da bi to podrilo američku “meku moć”.
Ako usvojimo ovakav budžet, moraćemo da se povučemo sa svetske scene: Lindzi Grejem
Tramp je predložio da se budžetske stavke za američku diplomatiju i pomoć stranim državama i organizacijama smanje za 32 odsto ili skoro 19 milijardi dolara. Najveći rezovi su predviđeni za globalne zdravstvene programe i međunarodne organizacije.
Za četvritnu su skresana izdvajanja za borbu protiv SIDE, tuberkuloze i malarije. Međutim, u Trampovoj administraciji naglašavaju da niko od zaraženih HIV-om neće ostati bez terapije.
Predloženo je i drastično smanjenje od 52 odsto za obrazovnu i kulturnu razmenu, uključujući i 47 procenata za poznati Fulbrajtov program.
Traži se i rezanje sredstava za međunarodne mirovne operacije za više od 50 odsto u odnosu na ovu godinu, odnosno na 1,5 milijardi dolara. SAD su najveći finansijer UN sa 22 odsto, te 28,5 procenata za mirovne operacije. Izuzetak su izdvajanja za NATO koja će ostati nepromenjena.
Ovakav predlog je na tragu Trampove politike: “Amerika na prvom mestu” (America First), te da ostatak sveta mora da podnese “pravedan deo” tereta.
“Imajući u vidu rastuće pretnje sa kojima se suočavamo, trebalo bi da podržimo – a ne da umanjujemo – fondove za antiterorizam, sprovođenje zakona i humanitarne programe”, kazao je republikanac Edvard Rojs (Edward Royce), predsedavajući komiteta Predstavničkog doma za spoljnopolitička pitanja.
Doduše, lider republikanske većine u Senatu Mič MeKonel (Mitch McConnel) je pohvalio Trampa da je predložio “izbalansirani budžet”, međutim njegov zamenik Džon Kornin (John Cornyn) nazvao ga je “mrtvorođenčem”.
Čak je i američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Niki Halej (Nikki Haley) sugerisala da predložena smanjenja neće proći u Kongresu.
“To je početak debate i ne znači da će sve biti usvojeno. Razgovaraće se sa Kongresom na kojim tačkama je moguće usaglašavanje”, istakla je Halej.
S obzirom da po Ustavu SAD Kongres kontroliše budžetsku potrošnju, primedbe ključnih članova ovog tela nagoveštavaju da je malo verovatno da će predloženi duboki rezovi biti usvojeni.
Ambasadorka u UN Niki Halej sugerisala da predložena smanjenja neće proći u Kongresu
Trampov predlog budžeta pogađa siromašne, a pogoduje vojsci
Predlogom budžeta od 4,1 hiljade milijardi dolara, najviše će biti pogođeni siromašni i invalidi, dok je najveći dobitnik američka vojska – Pentagon, ocenjuje Asošijeted pres (AP).
Rojters dodaje da će se to negativno odraziti i na ruralno stanovništo, što znači i na mnoge Trampove glasače.
Trampov plan za budžetsku godinu koja počinje 1. oktobra, koji postavlja pravac fiskalne politike za narednih deset godina, predviđa duboke rezove potrošnje na programe zaštite i pomoći, među kojima su program Medikejd, program zdravstvenog osiguranja dece i program socijalne zaštite invalida.
S druge strane, znatno će biti povećani rashodi za vojsku i obezbeđenje državne granice. Trampov predlog predviđa povećanje od 469 milijardi dolara za odbranu u narednoj deceniji. Za tehnologiju u vezi sa bezbednošću granice, koja uključuje i izgradnju zida na granici s Meksikom, predviđeno je 2,6 milijardi dolara.
Predlogom budžeta od 4,1 hiljade milijardi dolara najveći dobitnik je američka vojska
Tramp je tokom predizborne kampanje neprestano obećavao da će Meksiko platiti izgradnju zida, što su meksički zvaničnici negirali, da bi sada, kao predsednik SAD, predvideo da trošak izgradnje zida snose američki poreski obveznici.
Dobitnicima po rastu budžetskih stavki se mogu smatrati i penzioneri i roditelji novorođenčadi.
Trampov plan nije predvideo promene u davanjima za penzionere u okviru programa socijalne zaštite, za koji postoje sredstva do 2034. godine, i programa zdravstvene zaštite Mediker koji će ostati bez sredstava 2028. godine.
Predlog budžeta obuhvata i program plaćenog odsustva s posla za roditelje novorođene dece, prema kojem će majke i očevi moći da dobiju do šest nedelja plaćenog odsustva posle rođenja ili usvajanja deteta, iako je za narednu deceniju za to predviđeno svega 19 milijardi dolara.
Među kategorijama najviše pogođenim Trampovim planom, nalaze se siromašni, invalidi, studenti, poljoprivrednici i mladi radnici.
Predlog predviđa smanjenje od 616 milijardi dolara u narednoj deceniji za program Medikejd i program zdravstvenog osiguranja dece, zahvaljujući kojima milioni siromašnih porodica imaju zdravstvenu zaštitu.
Trampov plan za narednih 10 godina uključuje i smanjenje od 191 milijarde dolara za program bonova za hranu, kao i smanjenje od 22 milijarde dolara za program privremene pomoći porodicama s finansijskim poteškoćama.
Sredstva za program socijalne zaštite za invalide biće smanjena za gotovo 70 milijardi dolara u sledećoj deceniji, sa ciljem njihovog ponovnog uključivanja u radni proces.
Po Trampovom predlogu budžeta, pozajmice studentima biće smanjene za 143 milijarde, a pomoć poljoprivrednicima za 38 milijardi dolara u narednoj deceniji.
Zbog toga što predlog budžeta ne predviđa smanjenje socijalne i zdravstvene zaštite za penzionere, povećana je verovatnoća da će mladi radnici biti suočeni ili sa velikim smanjenjem primanja ili sa znatnim povećanjem poreza.
Zašto Trampov budžet neće podstaći rast?
Trampova administracija se nada da će kombinacija drastičnog kresanja potrošnje i poreza smanjiti budžetski deficit i podstaći ekonomski rast od tri odsto na godišnjem nivou, što nije ostvareno više od jedne decenije.
Kako piše AP, većina ekonomista smatra da su ta očekivanja nerealna. Oni ističu da su pogrešni podaci na kojima je direktor odeljenja za budžet Mik Malvenij (Mick Mulvaney) zasnovao svoju projekciju. Pre svega malo verovatna stopa rasta kojom se zanemaruje između ostalog da je stanovništvo sve starije, odnosno “baby boomer” generacija, pa do predloženih rezova u obrazovanju, istraživanjima i socijalnim programima kojima se održava produktivnost američkih radnika.
AP takođe ističe i da je upitna procena da će niži porezi podstaći rast te da će pretpostavljeni rast prihoda smanjiti budžetski deficit.
Ured Kongresa za budžet procenjuje da će ekonomija rasti po godišnjoj stopi od 1,8 odsto u narednoj deceniji, što je znatno niže u odnosu na Trampovu projekciju.
Malvenij je prilikom predstavljanja predloga budžeta kazao da odbacuje “ovakav pesimizam”.
Međutim, Mark Goldvejn (Marc Goldwein), direktor Komiteta za odgovorni federalni budžet smatra da “brojke izgledaju logično na papiru ali ne i u stvarnosti. Da bi ovaj budžet funkcionisao, potreban nam je vremeplov koji će nas vratiti u 1990-e”.
I deo republikanskih kongresmena je sumnjičav prema projekciji Trampove administracije, među njima i Mark Sanford: “Ne vidim kako su matematički došli do ovih brojki. Ako objavite nerealistične projekcije, to zbunjuje ljude jer mogu da pomisle da postoji besplatan ručak tamo gde ga nema”.
"Nedostatak imaginacije ali istovremeno i prezir za nevolje milione Amerikanaca”: Hilari Klinton
Klinton: Tramov budžet pokazuje “nezamislivu” surovost
Hilari Klinton (Hillary Clinton), protivkandidatkinja Donalda Trampa na predsedničkim izborima, kazala je da predlog budžeta pokazuje “nezamislivi nivo surovosti” prema milionima Amerikanaca i dece.
Ona je istakla da to istovremeno pokazuje “nedostatak imaginacije ali istovremeno i prezir za nevolje milione Amerikanaca”.
Klintonova smatra da javnost ne može da “ćuti na te napade”.
Ona je početkom ovog meseca osnovala novu političku organizaciju čiji je cilj borba protiv Trampove agende.