Prema podatcima državnog zavoda za statistiku 23,7 odsto radno sposobnog stanovništva u Srbiji je bez posla, što je na istorijskom minimumu. Samo prošle godine broj zaposlenih pao je za gotovo tri odsto i oni čine armiju od oko 1,76 miliona.
Zaposlenost na istorijskom minimumu i treba je preživeti, ovako bi izgledao vapaj milion i 760 hiljada ljudi koji traže posao u Srbiji.
Agonija odloženog dejstva, kako bi se mogao nazvati vladin program reformi i privatizacije, u sadejstvu sa ekonomskom krizom, bez posla je samo prošle godine ostavila nekoliko desetina hiljada radnika.
Ispred Zavoda za zapošljavanje u Beogradu, gde sve veći broj očajnih ljudi pokušava da pronađe posao ali i socijalni program, zabeležili smo sledeće:
Iako su kreatori aktuelne privredne politike pre nekoliko godina najavljivali 200 hiljada novih radnih mesta desilo se potpuno suprotno.
Srbija je doduše krizu dočekala sa 17 procenata nezaposlenih koja se za svega tri godine popela za sedam procentnih poena.
Izgledi privrednog oporavka nisu sjajni jer je predviđeni priovredni rast od 1, 5 odsto pod velikim znakom pitanja. Branislav Čanak lider sindikata Nezavisnost kaže da je pogrešna ekonomska politika i loša privatizacija načisto ogolila radnička leđa.
„Očito da smo mi upali u jednu duboku krizu i da se ne rešavaju razlozi nezaposlenosti koji su nastali iz ranijih kriza. Loša privatizacija je mnoge ostvaila bez posla. Sada dolazi kriza kapitala koja onemogućava otvaranje novih radnih mesta i gašenje postojećih. Prema tome mi nismo ni dotakli probleme onako kako bi morali, sem marketinškim izjavama da će sledećeg meseca ili godine biti bolje”, kaže lider sindikat Nezavisnost.
Svetska ekonomija diktira i situaciju u Srbiji
Kreatori ekonomske politike morali bi ozbiljno da reaguju na crvenu lampicu koju iz dana u dana pali armija nezaposlenih. Ozbiljnije promene privredne politike teško se mogu očekivati u predizbornoj godini.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji je posledica odustajanja od nužnih ekonomskih reformi započetih 2008. godine, kaže nekadašnji ministar rada i socijalne politike Slobodan Lalović.
„Da se Srbija merama ekonomske politike okrene ka stimulisanju i pokretanju industrijske proizvodnje i vezano za to uskladjivanje školskog sistema te buduće privrede koju je potrebno ponovo graditi. Mi smo sada u situaciji, po mom doživljaju kao da smo u 1945. godini posle II svetskog rata, opustošeno i zaista je zabrinjavajuće da je Srbija izgubila 3-4 godine i tolika radna mesta”, kaže Lalović.
Nezaposlenost je poprilično izgrizla ne samo budžete radnika već i društveno tkivo decenijskog očekivanja boljeg života.
Velika nezaposlenost je između ostalog posledica niske stope privrednog rasta koja je u 2012. projektovana od 1, 5 odsto, a za prosto održavanje postojećih radnih mesta potrebna je stopa rasta od 6 procenata, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
„I prošla godina je završena sa padom broja zaposlenih od 3 posto i rastom BDP-a od 1 odsto. Znači ništa ovde nije neočekivano. Ono što je posebno zabrinjavajuće to je da je cela Evropa krenula nagore u smislu da je u martu, aprilu prošle godine dostignut neki kraj oporavka u svim zemljama EU i raste broj nezaposlenih i pada broj zaposlenih. Znači, dok se ne vide pozitivni pomaci u svetskoj ekonomiji, rešavanje finansijske krize i njenih uzroka, dalje produbljavanje krize je sasvim izvesno, ne samo u Srbiji”, zaključuje ekonomista Zdravković.
Ukoliko ne dođe do snažnog preokreta i privrednog rasta, kako upozoravaju ekonomisti, bez posla bi u 2012. godini moglo da ostane još 50.000 hiljada radnika.
Uz BiH i Makedoniju, Srbija je po broju nezaposlenih na vrhu lestvice.
Zaposlenost na istorijskom minimumu i treba je preživeti, ovako bi izgledao vapaj milion i 760 hiljada ljudi koji traže posao u Srbiji.
Agonija odloženog dejstva, kako bi se mogao nazvati vladin program reformi i privatizacije, u sadejstvu sa ekonomskom krizom, bez posla je samo prošle godine ostavila nekoliko desetina hiljada radnika.
Ispred Zavoda za zapošljavanje u Beogradu, gde sve veći broj očajnih ljudi pokušava da pronađe posao ali i socijalni program, zabeležili smo sledeće:
Iako su kreatori aktuelne privredne politike pre nekoliko godina najavljivali 200 hiljada novih radnih mesta desilo se potpuno suprotno.
Srbija je doduše krizu dočekala sa 17 procenata nezaposlenih koja se za svega tri godine popela za sedam procentnih poena.
Izgledi privrednog oporavka nisu sjajni jer je predviđeni priovredni rast od 1, 5 odsto pod velikim znakom pitanja. Branislav Čanak lider sindikata Nezavisnost kaže da je pogrešna ekonomska politika i loša privatizacija načisto ogolila radnička leđa.
„Očito da smo mi upali u jednu duboku krizu i da se ne rešavaju razlozi nezaposlenosti koji su nastali iz ranijih kriza. Loša privatizacija je mnoge ostvaila bez posla. Sada dolazi kriza kapitala koja onemogućava otvaranje novih radnih mesta i gašenje postojećih. Prema tome mi nismo ni dotakli probleme onako kako bi morali, sem marketinškim izjavama da će sledećeg meseca ili godine biti bolje”, kaže lider sindikat Nezavisnost.
Svetska ekonomija diktira i situaciju u Srbiji
Kreatori ekonomske politike morali bi ozbiljno da reaguju na crvenu lampicu koju iz dana u dana pali armija nezaposlenih. Ozbiljnije promene privredne politike teško se mogu očekivati u predizbornoj godini.
Ilustrativna fotografija: Vesna Anđić
Stopa nezaposlenosti u Srbiji je posledica odustajanja od nužnih ekonomskih reformi započetih 2008. godine, kaže nekadašnji ministar rada i socijalne politike Slobodan Lalović.
„Da se Srbija merama ekonomske politike okrene ka stimulisanju i pokretanju industrijske proizvodnje i vezano za to uskladjivanje školskog sistema te buduće privrede koju je potrebno ponovo graditi. Mi smo sada u situaciji, po mom doživljaju kao da smo u 1945. godini posle II svetskog rata, opustošeno i zaista je zabrinjavajuće da je Srbija izgubila 3-4 godine i tolika radna mesta”, kaže Lalović.
Nezaposlenost je poprilično izgrizla ne samo budžete radnika već i društveno tkivo decenijskog očekivanja boljeg života.
Velika nezaposlenost je između ostalog posledica niske stope privrednog rasta koja je u 2012. projektovana od 1, 5 odsto, a za prosto održavanje postojećih radnih mesta potrebna je stopa rasta od 6 procenata, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
„I prošla godina je završena sa padom broja zaposlenih od 3 posto i rastom BDP-a od 1 odsto. Znači ništa ovde nije neočekivano. Ono što je posebno zabrinjavajuće to je da je cela Evropa krenula nagore u smislu da je u martu, aprilu prošle godine dostignut neki kraj oporavka u svim zemljama EU i raste broj nezaposlenih i pada broj zaposlenih. Znači, dok se ne vide pozitivni pomaci u svetskoj ekonomiji, rešavanje finansijske krize i njenih uzroka, dalje produbljavanje krize je sasvim izvesno, ne samo u Srbiji”, zaključuje ekonomista Zdravković.
Ukoliko ne dođe do snažnog preokreta i privrednog rasta, kako upozoravaju ekonomisti, bez posla bi u 2012. godini moglo da ostane još 50.000 hiljada radnika.
Uz BiH i Makedoniju, Srbija je po broju nezaposlenih na vrhu lestvice.