Skupština Koalicije za REKOM, usvojila je pre dva dana predlog Statuta za regionalnu međudržavnu komisiju koja bi trebalo da se bavi utvrđivanjem činjenica o svim žrtvama i teškim kršenjima ljudskih prava tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991-2001. godine.
Istražujemo kakva je dalja sudbina tog dokumenta i kakva procedura sledi u pokušaju formiranja ove međunarodne institucije po ugledu na slične u Peruu, Gvatemali, Sijeri Leonu, Istočnom Timoru, Solomonskim ostrvima, Južnoafričkoj republici, Maroku...
Predlog Statuta će biti poslat na usvajanje parlamentima svih država regiona, od Slovenije do Makedonije.
Međudržavna komisija treba da bude formirana na osnovu zakona koje donesu parlamenti, a članove Komisije konačno imenuju predsednici država. Lazar Stojanović, direktor medijske kampanje Koalicije za REKOM na pitanje imaju li podršku država regiona, kaže:
“Mi smo dobili već ranije jaku podršku predsednika Hrvatske Josipovića i predsednika Srbije Tadića, zatim jaku podršku Parlamenta Crne Gore i takođe jaku podršku u Sloveniji. Na ostalima se još uvek radi, međutim i tu uglavnom imamo podršku. Kada je reč o parlamentarnim većinama mi stojimo dobro svuda. Međutim, nije ta inicijativa bez otpora. Neke, srećom male stranke, nisu nas ni do sada prihvatale, pa na njih ne računamo”, kaže Stojanović i procenjuje da najesen može krenuti parlamentarna procedura u državama regiona.
“Moglo bi se očekivati da krajem ove godine prvi parlamenti donesu zakon. Ako tako bude, onda ja verujem da bi do marta 2012 svi parlamenti mogli da donesu tu odluku. Onda bi prva javna saslušanja mogla početi do kraja te godine”, rekao je Stojanović.
Vesna Teršelić iz hrvatskog centra “Dokumenti” dodaje da predstojeći izbori u Hrvatskoj i nekim drugim državama mogu da uspore taj proces, jer je teško očekivati da će sadašnji parlamenti u toku predizbornih aktivnosti donositi takve odluke.
Pre nego što predlog Statuta REKOM-a bude poslat parlamentima država regiona, krajem aprila kreće akcija “Milion potpisa za REKOM” koju vodi Inicijativa mladih u Beogradu i Zagrebu a koje su umrežene sa drugim sličnim nevladinim organizacijama u regionalnim centrima. Predlog Statuta će biti polsat parlamentima u paketu sa prikupljenim potpisima.
“Ne mislim da će ovo biti lak zadatak ali treba reći da se to radi zbog žrtava u svim zemljama. Ne vidim, zabog toga, razlog da ijedna pristojna osoba ovo ne potpiše", kaže Maja Mićić iz Inicijative mladih u Beogradu za RSE.
Jedno su istoriografi, drugo političari
Na pitanje zašto je ta ideja važna za mlade u regionu, Mićić odgovara:
"Oni moraju imati odnos prema onome što se desilo. Mladi se često pravdaju time da oni nisu imali nikakvu odgovornost u trenutku kada su vladajuće strukture donosile odluke. Ipak, oni moraju imati odnos prema prošlosti da nam se takve stvari u budućnosti ne bi ponovile. Na nama, mladim generacijama, je da obezbedimo garanciju da se za nekih 20-25 godina ne dešavaju zločini kao što je onaj u Srebrenici ili drugi širom BIH, Hrvatske, Kosova, a da onda te zločine legitimišemo nekim zločinima počinjenim 90-ih. Jer, ono sa čime smo suočeni je da se zločini u 90-im legitimišu na primer Jasenivcem, zato što nakon Drugog svetskog rata nisu utvrđene činjenice, nisu napravljeni popisi ljudskih gubitaka. A to je ono što želimo da postignemo formiranjem REKOMA. “
Glavni zadatak REKOM-a je popis žrtava rata na svim stranama, javno svedočenje o zločinima na sesijama koje treba da prenose svi javni servisi, sakupljanje dokumentacije, obeležavanje mesta zločina i zatočeništva u vidu spomenika, memorijalnih centara, preporuke za promene obrazovnih sadržaja o ratnim godinama u školama i slično.
Sve to bi trebalo da približi gledišta u regionu o tome šta se događalo u 90-im.
Jedno od otvorenih pitanja koja su pratila inicijativu za osnovanje REKOM-a je hoće li se Komisija baviti jednim od najspornijih pitanja, a to su uzroci rata. Dilema je razrešena, Komisija će se prihvatiti i tog vrućeg krompira. Da li je moguće utvrditi jednu istinu o ratovima pitali smo Vesnu Teršelič iz hrvatskog “Centra za suočavanje sa prošloscu - Dokumenta“, a ona nam je odgovorila:
„Jedno su historiografi, a drugo političari. Ne bih govorila da je nemoguće zato što su povijesničari i istoričari već uvelike napredovali u pogledu zajedničkih interpretacija. Ono što nedostaje je činjenična podloga. Veliki istraživački rad tek predstoji i glavni fokus će biti istraživanje činjenica. Ali mislim da već postojeća historiografska djela mogu biti dobra podloga za dio koji se tiče uzroka.“
U Komisiji je predviđeno da bude pet predstavnika BiH, po tri Srbije, Hrvatske i Kosova i po dva predstavnika Makedonije i Slovenije. Centar REKOM-a će biti u Sarajevu, gradu koji je simbol najvećeg ratnog stradanja.
Istražujemo kakva je dalja sudbina tog dokumenta i kakva procedura sledi u pokušaju formiranja ove međunarodne institucije po ugledu na slične u Peruu, Gvatemali, Sijeri Leonu, Istočnom Timoru, Solomonskim ostrvima, Južnoafričkoj republici, Maroku...
Predlog Statuta će biti poslat na usvajanje parlamentima svih država regiona, od Slovenije do Makedonije.
Međudržavna komisija treba da bude formirana na osnovu zakona koje donesu parlamenti, a članove Komisije konačno imenuju predsednici država. Lazar Stojanović, direktor medijske kampanje Koalicije za REKOM na pitanje imaju li podršku država regiona, kaže:
“Mi smo dobili već ranije jaku podršku predsednika Hrvatske Josipovića i predsednika Srbije Tadića, zatim jaku podršku Parlamenta Crne Gore i takođe jaku podršku u Sloveniji. Na ostalima se još uvek radi, međutim i tu uglavnom imamo podršku. Kada je reč o parlamentarnim većinama mi stojimo dobro svuda. Međutim, nije ta inicijativa bez otpora. Neke, srećom male stranke, nisu nas ni do sada prihvatale, pa na njih ne računamo”, kaže Stojanović i procenjuje da najesen može krenuti parlamentarna procedura u državama regiona.
“Moglo bi se očekivati da krajem ove godine prvi parlamenti donesu zakon. Ako tako bude, onda ja verujem da bi do marta 2012 svi parlamenti mogli da donesu tu odluku. Onda bi prva javna saslušanja mogla početi do kraja te godine”, rekao je Stojanović.
Vesna Teršelić iz hrvatskog centra “Dokumenti” dodaje da predstojeći izbori u Hrvatskoj i nekim drugim državama mogu da uspore taj proces, jer je teško očekivati da će sadašnji parlamenti u toku predizbornih aktivnosti donositi takve odluke.
Pre nego što predlog Statuta REKOM-a bude poslat parlamentima država regiona, krajem aprila kreće akcija “Milion potpisa za REKOM” koju vodi Inicijativa mladih u Beogradu i Zagrebu a koje su umrežene sa drugim sličnim nevladinim organizacijama u regionalnim centrima. Predlog Statuta će biti polsat parlamentima u paketu sa prikupljenim potpisima.
“Ne mislim da će ovo biti lak zadatak ali treba reći da se to radi zbog žrtava u svim zemljama. Ne vidim, zabog toga, razlog da ijedna pristojna osoba ovo ne potpiše", kaže Maja Mićić iz Inicijative mladih u Beogradu za RSE.
Jedno su istoriografi, drugo političari
Na pitanje zašto je ta ideja važna za mlade u regionu, Mićić odgovara:
"Oni moraju imati odnos prema onome što se desilo. Mladi se često pravdaju time da oni nisu imali nikakvu odgovornost u trenutku kada su vladajuće strukture donosile odluke. Ipak, oni moraju imati odnos prema prošlosti da nam se takve stvari u budućnosti ne bi ponovile. Na nama, mladim generacijama, je da obezbedimo garanciju da se za nekih 20-25 godina ne dešavaju zločini kao što je onaj u Srebrenici ili drugi širom BIH, Hrvatske, Kosova, a da onda te zločine legitimišemo nekim zločinima počinjenim 90-ih. Jer, ono sa čime smo suočeni je da se zločini u 90-im legitimišu na primer Jasenivcem, zato što nakon Drugog svetskog rata nisu utvrđene činjenice, nisu napravljeni popisi ljudskih gubitaka. A to je ono što želimo da postignemo formiranjem REKOMA. “
Glavni zadatak REKOM-a je popis žrtava rata na svim stranama, javno svedočenje o zločinima na sesijama koje treba da prenose svi javni servisi, sakupljanje dokumentacije, obeležavanje mesta zločina i zatočeništva u vidu spomenika, memorijalnih centara, preporuke za promene obrazovnih sadržaja o ratnim godinama u školama i slično.
Sve to bi trebalo da približi gledišta u regionu o tome šta se događalo u 90-im.
Jedno od otvorenih pitanja koja su pratila inicijativu za osnovanje REKOM-a je hoće li se Komisija baviti jednim od najspornijih pitanja, a to su uzroci rata. Dilema je razrešena, Komisija će se prihvatiti i tog vrućeg krompira. Da li je moguće utvrditi jednu istinu o ratovima pitali smo Vesnu Teršelič iz hrvatskog “Centra za suočavanje sa prošloscu - Dokumenta“, a ona nam je odgovorila:
„Jedno su historiografi, a drugo političari. Ne bih govorila da je nemoguće zato što su povijesničari i istoričari već uvelike napredovali u pogledu zajedničkih interpretacija. Ono što nedostaje je činjenična podloga. Veliki istraživački rad tek predstoji i glavni fokus će biti istraživanje činjenica. Ali mislim da već postojeća historiografska djela mogu biti dobra podloga za dio koji se tiče uzroka.“
U Komisiji je predviđeno da bude pet predstavnika BiH, po tri Srbije, Hrvatske i Kosova i po dva predstavnika Makedonije i Slovenije. Centar REKOM-a će biti u Sarajevu, gradu koji je simbol najvećeg ratnog stradanja.