Policija Kosova je u poslednjih mesec i po dana uhapsila oko 60 osoba iz različitih delova Kosova pod sumnjom da su učestvovali u borbama u Siriji i Iraku pružajući podršku ISIS-u i al-Nusra, međunarodno poznate kao terorističke organizacije, ali i zbog ugrožavanja ustavnog poretka i bezbednosti Republike Kosova.
Neki od njih se sumnjiče i za pranje novca, podsticaj na izvršenje terorističkih dela, regrutaciju u terorističke organizacije, i za izazivanje razdora ili nacionalne, rasne, verske ili etničke netrpeljivosti. Među uhapšenima, koji se sumnjiče za ova dela, je i 12 imama Islamske zajednice Kosova, ali i veliki broj mladih osoba. Većina njih je u jednomesečnom pritvoru.
Kosovo neće biti utočište ili tranzit terorističkih izvršilaca ili dela, i Kosovo je spremno da se do kraja izbori kako bi se ova pretnja iskorenila, kažu zvaničnici iz Prištine.
Ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi, u intervjuu za RSE, kaže su u pitanju organizovane grupe ali i razne nevladine organizacije koje potpomažu njihovo delovanje. Upravo je iz tog razloga ove nedelje na Kosovu zatvoreno nekoliko NVO, zbog istrage koja se sprovodi u vezi finansiranja i njihovih delatnosti.
Bajram Redžepi
"Mi hoćemo da iskorenimo bilo kakvu mogućnost regrutacije mladih sa Kosova da idu u terorističke organizacije vani ili da eventualno ovde destabiliziraju Kosovo. Istrajaćemo u tome i verovatno ćemo uspeti da iskorenimo ove pojave koje su strane za naš islam", kaže Redžepi.
Iako teoretski niko nije imun na terorizam, Redžepi kaže da u praksi, Kosovo ima potencijala da se bori protiv ove pojave.
On dodaje da je sada i mnogo bolja saradnja sa Islamskom zajednicom Kosova u identifikovanju ljudi koji propagiraju jedan islam koji je, kako je rekao, stran za naše podneblje. Hapšenje pojedinih imama, dodaje Redžepi, pomoćiće i Islamskoj zajednici da se "otarasi nekih koji su bili agresivni u namećanju svoje volje".
"Ja sam i ranije rekao da ni imamo neće biti imuni. Imali smo saznanja da neki imami koji su ili završili studije vani, ili su u nekim grupama, pokušavaju da nametnu jedan malo drugačiji islam od onog tradicionalnog. Taj koji oni nameću je više prema vehabizmu, selafizmu. Nisam neki ekspert za to, ali to je bilo strano za naš mentalitet i mi to nećemo dozvoliti", navodi Redžepi.
Ministar unutrašnjih Kosova kaže da je na štetu Kosova što se predloženi Zakon o zabrani učešća u stranim sukobima nije usvojio u Skupštini, već je stao na pola puta zbog njenog raspuštanja. Na osnovu nacrta zakona, predviđaju se kazne i do 15 godina za one koji učestvuju u strane konflikte. Redžepi dodaje da je, i pored toga, u Krivičnom zakonu pronađena zakonska osnova za akcije koje su usledile nakon istrage i prikupljanja validnih dokaza.
I predsednica Kosova Atifete Jahjaga je u ovonedeljnom intervjuu američkom Fox News-u rekla da kosovski bezbednosni mehanizmi danonoćno rade na ovom izazovu a kako bi se, između ostalog, prekinuo odlazak stranih boraca i kako se Kosovo ne bi koristilo kao koridor, uzimajući u obzir geografski položaj.
Atifete Jahjaga
"To može biti potencijalni rizik, da Kosovo bude koridor, ali ono što mi radimo sada ovim konkretnim akcijama, uz veliku političku podršku - a to treba da slede i države u susedstvu na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi - jeste uzdizanje 'gvozdenih vrata' u regionu kako se ova pretnja ne bi, kroz koridor, prenela ka istoku ili zapadu. Države trebaju da urade svoj zadatak u postavljanju ovih 'gvozdenih vrata'", kaže Jahjaga.
U Islamskoj zajednici Kosova izrazili su zabrinutost zbog hapšenja, ali su u nekoliko navrata kazali da niko ne može biti iznad zakona, te da su odgovorne institucije zadužene da rade svoj posao.
"Mi smo i ranije rekli i ponavljamo da su sva njihova javna predstavljanja njihova lična odgovornost", kazao je portparol IZ Ahmet Sadriu.
Dan posle hapšenja imama, iz ove zajednice su putem saopštenja rekli:
"Islamska zajednica Kosova veruje u njihovu nevinost dok pravosudni organi ne dokažu suprotno... IZ Kosova svoj rad i aktivnosti zasniva na principima islama, i prema tome verujemo da su i predavanja imama u našim džamijama u skladu sa tim duhom."
Kosovsku javnost su prvobitno najviše potresle fotografije Lavdrima Muhaxherija, kosovara koji se bori na strani ISIS-a. U medijima je najpre procurio njegov video u kojem, u društvu militanta ove grupe, cepa svoj kosovski pasoš, a potom je na svom Facebook-u objavio i fotografije na kojima odrubljuje glavu jednoj osobi. Američki Stejt Department je 24. septembra upravo njega svrstao na listu 10 stranih terorista uz opis da je "kosovski Albanac, strani borac u ISIS-u koji operira u Siriji i Iraku" i da je u međunarodnim medijima izašao nakon objavljivanja slike na Facebooku na kojima "odrubljuje glavu jednoj mladoj osobi".
Kosovsku javnost je potresla i priča majke Pranvere Abazi, čiji je suprug oteo njihovog osmogodišnjeg sina i sa sobom ga poveo u rat u Siriju. Šokirale su je fotografije njenog sina sa ostalim militantima i sa decom pod zastavom militantne organizacije Islamske države. Abazi još uvek ne zna ništa o svom sinu.
Na osnovu dostupnih informacija međunarodnih organizacija, ovoj organizaciji se bore oko 150 državljana Kosova. Uglavnom se radi o mladim ljudima.
Neki od faktora koji utiču na indoktrinaciju mladih i njihovo regrutovanje u redove ekstremističkih organizacija su kriza političkog i razvojnog sistema, te nedostatak ekonomske perspektive i slab sistem obrazovanja, ocenjuje profesor filozofije u Prištini Blerim Latifi. U društvu gde postoje takve krize, a naročito i one teške ekonomske, određene grupe pronađu odgovarajući teren za indoktrinaciju mladih za njihovo učešće u radikalnim grupama, uključujući i radikalne islamske.
Priština
"Još jedan jako važan faktor je nedostatak ekonomske perspektive za mlade na Kosovu. Već nekoliko godina smo u stanju ekonomske stagnacije i statusa kvo. U ovoj situaciji pesimizma, nedostatka ekonomske perspektive, uvek se nađe pojedinac ili grupa koja predloži građanima, mladima, neki alternativni put kako bi realizovali svoje interese i ekonomsku perspektivu", objašnjava Latifi.
Još jedan fenomen koji se desio posle rata na Kosovu jeste velika prisutnost međunarodne zajednice, uključujući i brojne nevladine organizacije iz različitih država koje su igrale ulogu humanitarnih organizacija, u fazi posle konflikta.
Ali se za neke od tih organizacija, kaže Blerim Latifi, sumnja da su još tada počele sa svojim aktivnostima i da delovanjem na versku indoktrinaciju, krijući se iza humanitarnog razloga.
Sociolog Maria Berishaj Sylejmani navodi da su upravo mladi najosetljivija grupa u društvu koji su uglavnom bez posla, bez kvalitetnog školstva i koji nemaju osećaja pripadnosti nekoj grupi.
"Upravo te grupe koji se sumnjiče za terorizam, na veoma sofisticiran način regrutuje mlade i pruža im jedan osećaj pripadnosti. Dakle, postoji niz faktora koji utiče na to zašto se mladi pridružuju takvim grupama. Mladi se trebaju orjentisati ka obrazovanju, ka razvoju kritičnog razmišljanja u školama, različitim treninzima, a koji bi doprineli sopstvnom obrazovanju. Obrazovan čovek ima veće mogućnosti da razlikuje dobrog od lošeg i da razmišlja svojom glavom i odlučuje o svom životu", zaključuje Maria Berishaj Sylejmani.