Diplomatski napori ka stabilizaciji situacije u regionu, koje poslednjih dana ulažu ovdašnji lideri, označavaju početak nove atmosfere. Lideri Zapadnog Balkana, stavljajući prioritet evropskih integracija iznad višemesečnih međusobnih razmirica, kao da su okrenuli novi list u regionalnoj saradnji. U tome, reklo bi se, prednjače srpski i hrvatski predsednik.
Proleće je donelo otopljavanje i u međusobnim diplomatskim odnosima u regionu. Potkrepljen lepim vremenom ili ne, tek optimizam u početak nove ere saradnje je i te kako prisutan.
Od predsednika Srbije i Hrvatske, koji su se u nepunih par dana dva puta sreli, do šefova diplomatija zemalja regiona, koji su najpre okupili u Beogradu a sada i u Budimpešti, svi potvrđuju spremnost na saradnju. Tema susreta u Budimpešti je upravo proces stabilizacije u regionu i evropske integracije Zapadnog Balkana.
Namera susreta Josipovića i Tadića je delom bila i da se vrlo jasno pokaže da kreće nova era i način komuniciranja i rešavanja problema, kaže za RSE Romana Vlahutin, savetnica hrvatskog predsednika za regiju, odgovarajući na pitanje da li je ovim susretima otvorena nova stranica u regionalnoj saradnji:
“Predsjednici su hteli pokazati da nama ne treba niko da bi nas privodio da razgovaramo jedni sa drugima, da nema nikakve potrebe da se sastajemo na marginama raznih multilateralnih skupova, nego da smo mi kao države i kao društva zreli i sposobni komunicirati jedni s drugima, i probleme, koji postoje i pred kojima ne treba zatvarati oči, rješavati na najbolji i najkonstruktivniji način.”
Susreti Tadića i Josipovića, najpre u Opatiji, a onda i u Briselu na subotnjem Forumu 2010. gde su dobili petominutni aplauz, za Vlada Pavićevića iz Foruma za međunaordne odnose su odlična vest. Ovu susreti su ipak tek početak, ali obećavajući, rekao je Pavićević u jutarnjoj emisiji RSE:
„Na osnovu ovih sureta treba zaključiti da nije moguće očekivati rešavanje svih problema u jednom trenutku, već se može očekivati da ovi sastanci upućuju na jednu mogućnost da dvojica predsednika krenu u definisanje prioriteta međusobne saradnje i odnosa. I mislim da je najbolja stvar koja proizilazi iz toga upravo ovo evropsko savezništvo i partnerstvo preko kojeg lideri dve susedne države saopštavaju da ideja Evrope i njene vrednosti jeste ono što najviše spaja ove dve države, i ja mislim da je to obećavajuće.“
Ključna poruka lidera regiona poslednjih dana je da nijedna zemlja zapadnog Balkana ne sme uslovljavati drugu državu u evropskim integracijama zbog nerešenih bilateralnih odnosa. Poslednji meseci bili su ispunjeni razmiricima suseda, pre svega Bosne i Hercegovine i Srbije zbog slučaja Ganić, Hrvatske i Srbije zbog doslaska kosovskog predsednika na inauguraciju hrvatskog, te međusobnih optužbi Podgorice i Beograda u vezi sa borbom protiv organizovanog kriminala.
Intenzitet razmirica gubi na snazi
Zahvaljući Briselu svuda u regionu probila je svest o neophodnosti regionalne saradnje, kaže nam spoljno politički komentator Politike Boško Jakšić:
“Koji je vrlo jasno dao do znanja da regionalna saradnja predstavlja snažnu komponentu i preduslov uključivanja u evropsku porodicu, da su lideri ovde u regionu, shvatili da to mora tako da bude.”
Naš sagovornik međutim, nije uveren da povremnih trzavica neće biti i dalje:
“Zato što se one, nažalost, veoma često koriste u funkciji unutrašnje politike. Prema tome ako nekome bude zatrebalo da malo zaoštri situaciju, bilo na kojoj od tačaka u regionu, u glavnim gradovima, mislim da će se to i događati. Ali ono što treba očekivati to je da intenzitet tih razmirica ipak počinje da gubi na snazi.”
Ipak, Romana Vlahutin iz Ureda hrvatskog predsednika zaključuje da je “generacija ovih političara svjesna svoje obaveze”:
“Da mora napraviti tu vrstu stabilnosti u ovoj regiji da se ono što je bilo prije dvadesetk – petnaest godina, ne samo da se više nikad ne dogodi, nego naprotiv da moramo jedni drugima pomagati, jer jedino kad sve zemlje jugoistoka Evrope budu do kraja ušle u Evropsku uniju možemo svi biti zadovoljni i sigurni da je ta stabilnost definirana zauvjek.”
Brdo kod Kranja, koje je danima punilo medijske izveštaje zbog odbijanja Tadića da se pojavi zajedno sa kosovskim liderima, kao da je zaboravljeno. Sada Tadić najavljuje posete i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini ali i “istorijsku posetu Abaniji.”
Proleće je donelo otopljavanje i u međusobnim diplomatskim odnosima u regionu. Potkrepljen lepim vremenom ili ne, tek optimizam u početak nove ere saradnje je i te kako prisutan.
Od predsednika Srbije i Hrvatske, koji su se u nepunih par dana dva puta sreli, do šefova diplomatija zemalja regiona, koji su najpre okupili u Beogradu a sada i u Budimpešti, svi potvrđuju spremnost na saradnju. Tema susreta u Budimpešti je upravo proces stabilizacije u regionu i evropske integracije Zapadnog Balkana.
Namera susreta Josipovića i Tadića je delom bila i da se vrlo jasno pokaže da kreće nova era i način komuniciranja i rešavanja problema, kaže za RSE Romana Vlahutin, savetnica hrvatskog predsednika za regiju, odgovarajući na pitanje da li je ovim susretima otvorena nova stranica u regionalnoj saradnji:
“Predsjednici su hteli pokazati da nama ne treba niko da bi nas privodio da razgovaramo jedni sa drugima, da nema nikakve potrebe da se sastajemo na marginama raznih multilateralnih skupova, nego da smo mi kao države i kao društva zreli i sposobni komunicirati jedni s drugima, i probleme, koji postoje i pred kojima ne treba zatvarati oči, rješavati na najbolji i najkonstruktivniji način.”
Susreti Tadića i Josipovića, najpre u Opatiji, a onda i u Briselu na subotnjem Forumu 2010. gde su dobili petominutni aplauz, za Vlada Pavićevića iz Foruma za međunaordne odnose su odlična vest. Ovu susreti su ipak tek početak, ali obećavajući, rekao je Pavićević u jutarnjoj emisiji RSE:
„Na osnovu ovih sureta treba zaključiti da nije moguće očekivati rešavanje svih problema u jednom trenutku, već se može očekivati da ovi sastanci upućuju na jednu mogućnost da dvojica predsednika krenu u definisanje prioriteta međusobne saradnje i odnosa. I mislim da je najbolja stvar koja proizilazi iz toga upravo ovo evropsko savezništvo i partnerstvo preko kojeg lideri dve susedne države saopštavaju da ideja Evrope i njene vrednosti jeste ono što najviše spaja ove dve države, i ja mislim da je to obećavajuće.“
Ključna poruka lidera regiona poslednjih dana je da nijedna zemlja zapadnog Balkana ne sme uslovljavati drugu državu u evropskim integracijama zbog nerešenih bilateralnih odnosa. Poslednji meseci bili su ispunjeni razmiricima suseda, pre svega Bosne i Hercegovine i Srbije zbog slučaja Ganić, Hrvatske i Srbije zbog doslaska kosovskog predsednika na inauguraciju hrvatskog, te međusobnih optužbi Podgorice i Beograda u vezi sa borbom protiv organizovanog kriminala.
Intenzitet razmirica gubi na snazi
Zahvaljući Briselu svuda u regionu probila je svest o neophodnosti regionalne saradnje, kaže nam spoljno politički komentator Politike Boško Jakšić:
Ako nekome bude zatrebalo da malo zaoštri situaciju, bilo na kojoj od tačaka u regionu, u glavnim gradovima, mislim da će se to i događati. Ali ono što treba očekivati to je da intenzitet tih razmirica ipak počinje da gubi na snazi
“Koji je vrlo jasno dao do znanja da regionalna saradnja predstavlja snažnu komponentu i preduslov uključivanja u evropsku porodicu, da su lideri ovde u regionu, shvatili da to mora tako da bude.”
Naš sagovornik međutim, nije uveren da povremnih trzavica neće biti i dalje:
“Zato što se one, nažalost, veoma često koriste u funkciji unutrašnje politike. Prema tome ako nekome bude zatrebalo da malo zaoštri situaciju, bilo na kojoj od tačaka u regionu, u glavnim gradovima, mislim da će se to i događati. Ali ono što treba očekivati to je da intenzitet tih razmirica ipak počinje da gubi na snazi.”
Ipak, Romana Vlahutin iz Ureda hrvatskog predsednika zaključuje da je “generacija ovih političara svjesna svoje obaveze”:
“Da mora napraviti tu vrstu stabilnosti u ovoj regiji da se ono što je bilo prije dvadesetk – petnaest godina, ne samo da se više nikad ne dogodi, nego naprotiv da moramo jedni drugima pomagati, jer jedino kad sve zemlje jugoistoka Evrope budu do kraja ušle u Evropsku uniju možemo svi biti zadovoljni i sigurni da je ta stabilnost definirana zauvjek.”
Brdo kod Kranja, koje je danima punilo medijske izveštaje zbog odbijanja Tadića da se pojavi zajedno sa kosovskim liderima, kao da je zaboravljeno. Sada Tadić najavljuje posete i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini ali i “istorijsku posetu Abaniji.”