Mreža mladih Hrvatske, Omladinska informativna agencija iz BiH i Program za mlade Građanskih inicijativa iz Srbije, pokreću Regionalnu inicijativu za mobilnost - projekat čiji je cilj povezivanje mladih iz svih zemalja bivše Jugoslavije.
Jan Zlatan Kulenović iz BiH, Maja Stojanović iz Srbije i Katarina Pavić iz Hrvatske, aktivisti organizacija - osnivača Regionalne inicijative za mobilnost, nadaju se da će se u takve projekte, u budućnosti, konačeno, uključiti i vlade njihovih država, obzirom da su do sada, takve inicijative, uglavnom finansirane novcem poreskih obveznika zemalja geografski veoma dalekih od Balkana. Naši sagovornici smatraju da se mladi iz regiona danas, više od deceniju i po od rata, i dalje nedovoljno kreću po susedstvu.
“Mladi u BiH, generalno gledano, ne putuju… Problem je i ekonomske naravi, ali ja bih rekao da je i kultura putovanja i gledanje da je to bitno – za širenje horizonata, doedukaciju, da je na veom niskom nivou, i da se to jednostavno ne afirmiše ni od strane institucija ni od obrazovnog sistema”, kaže Jan Zlatan Kulenović.
"Mislim da mladi u Srbiji uopšte nemaju ni opciju da idu po regionu, da ni oni ne razmišljaju u tom smeru... to je jedan od najvećih problema koji treba rešiti. Dešavalo se da kada pitamo mlade da li žele da idu u Zagreb, oni kažu, ma ne, šta ćemo mi u toj Bosni...“, navodi Maja Stojanović.
Odnosi mladih u regionu, i dalje su opterećeni ratnim nasleđem devedesetih godina, saglasni su naši sagovornici.
"Problem je što među mladima u regiji još uvek postoji puno, puno predrasuda...“, smatra Katarina Pavić.
RSE: Koliko je to nasleđe devedesetih ostavilo traga?
Katarina Pavić: žasno puno tragova je ostavilo... Pogotovu među generacijama koje nisu rođene početkom osamdesetih, pa da su sada na kraju dvadesetih godina, nego oni koji su rođeni krajem osamdesetih, početkom devedesetih... Oni su potpuno bili uronjeni u kontekst realnosti svojih zemalja.
Rupa u obrazovnim sistemima
"Biti u Getu, ne samo u BiH, nego mi imamo puno kompleksniji problem da mladi niti unutar države ne putuju, stvara mogućnost da se vrlo jednostavno na jedan, ja bih rekao i manipulacijski način, kreiraju tabui, predrasude, pa i profili kako to izgledaju oni drugi, kakve su njihove karakteristike... koje su uvek naravno u kombinaciji sa strahom, ugroženošću od njih, pa onda, naravno i mržnjom i nekim drugim stvarima koje imaju vezu sa traumama iz prošlosti“, kaže Jan Zlatan Kulenović.
"Mislim da imamo veliku rupu u obrazovnom sistemu i u svim ostalim sistemima koji informišu mlade o regionu. Imali smo ranije SFRJ, a sada od kada devedesete nisu toliko uključene u obrazvoni sistem ili se trude da ne pričaju toliko o tome, nekako se ta komponenta izgubila i u geografskom smislu. Tako da, mislim da mladi nemaju opciju, s druge strane nikakvo znanje, a sa neke treće strane su pokupili sve predrasude i stereotipe koji postoje vezano i za region i za ratove iz devedesetih“, ocenjuje Maja Stojanović.
"Mislim da su mlađe generacije delimično i oslobođene onog neposrednog straha kakav je bio prisutan pre recimo sedam, osam ili deset godina... Postoji više strah od nepoznatoga, neka predrasuda od nepoznatoga. Nije to više to taj strah – Bojim se otići! Ali - Ne znam što ću tamo zateći, pre je takva vrsta straha. Iako su susreti mladih iz regiona češći nego ranije, i dalje im je potrebno dati podsticaj, i to je jedan od ciljeva Regionalne inicijative za mobilnost", pojašnjava Katarina Pavić.
"Ova se tema u praksi događa i bez ove inicijative. Ljudi ipak postaju malo znatiželjni i pitaju: „Šta se to dešava u Beogradu? Je li neki koncert tamo ili u Hrvatskoj? I, polako otkrivaju te nove predjele: evo, gledaju i u kući Velikog brata, gde možda po prvi put uživo vide kako komuniciraju mladi iz različitih etničkih grupacija i država, što stvara, da kažemo početak normalizacije. Ali, ako to ne bude podržano od strane institucija i u većem broju, ako to bude nešto što nije iznimka nego pravilo, ako to ne bude nešto što je In, Cool, nešto što je moguće i potrebno, onda mislim da nećemo imati dovoljno dobar ambijent za razvoj svih ovih zemalja“, smatra Jan Zlatan Kulenović.
"Mislim da je za početak potrebno pogurati... Pa, onda kada se stvar zarola, ona se onda dalje rola sama od sebe. Vrlo je malo žive razmene između ljudi koji nisu na primer političari. Tu se stvar treba pogurati. Ona se sama od sebe neće dogoditi. Ali, verujem da ako sustavno to budemo gurali u nekom narednom periodu, da će doći do jednog efekta koji se zove „Snowball“ – znate, zarola se i onda samo krene i raste“, zaključuje Katarina Pavić.
Jan Zlatan Kulenović iz BiH, Maja Stojanović iz Srbije i Katarina Pavić iz Hrvatske, aktivisti organizacija - osnivača Regionalne inicijative za mobilnost, nadaju se da će se u takve projekte, u budućnosti, konačeno, uključiti i vlade njihovih država, obzirom da su do sada, takve inicijative, uglavnom finansirane novcem poreskih obveznika zemalja geografski veoma dalekih od Balkana. Naši sagovornici smatraju da se mladi iz regiona danas, više od deceniju i po od rata, i dalje nedovoljno kreću po susedstvu.
“Mladi u BiH, generalno gledano, ne putuju… Problem je i ekonomske naravi, ali ja bih rekao da je i kultura putovanja i gledanje da je to bitno – za širenje horizonata, doedukaciju, da je na veom niskom nivou, i da se to
Odnosi mladih u regionu, i dalje su opterećeni ratnim nasleđem devedesetih godina, saglasni su naši sagovornici.
"Mislim da mladi u Srbiji uopšte nemaju ni opciju da idu po regionu, da ni oni ne razmišljaju u tom smeru... to je jedan od najvećih problema koji treba rešiti. Dešavalo se da kada pitamo mlade da li žele da idu u Zagreb, oni kažu, ma ne, šta ćemo mi u toj Bosni...“, navodi Maja Stojanović.
Odnosi mladih u regionu, i dalje su opterećeni ratnim nasleđem devedesetih godina, saglasni su naši sagovornici.
"Problem je što među mladima u regiji još uvek postoji puno, puno predrasuda...“, smatra Katarina Pavić.
RSE: Koliko je to nasleđe devedesetih ostavilo traga?
Katarina Pavić: žasno puno tragova je ostavilo... Pogotovu među generacijama koje nisu rođene početkom osamdesetih, pa da su sada na kraju dvadesetih godina, nego oni koji su rođeni krajem osamdesetih, početkom devedesetih... Oni su potpuno bili uronjeni u kontekst realnosti svojih zemalja.
Rupa u obrazovnim sistemima
"Biti u Getu, ne samo u BiH, nego mi imamo puno kompleksniji problem da mladi niti unutar države ne putuju, stvara mogućnost da se vrlo jednostavno na jedan, ja bih rekao i manipulacijski način, kreiraju tabui, predrasude, pa i profili kako to izgledaju oni drugi, kakve su njihove karakteristike... koje su uvek naravno u kombinaciji sa strahom, ugroženošću od njih, pa onda, naravno i mržnjom i nekim drugim stvarima koje imaju vezu sa traumama iz prošlosti“, kaže Jan Zlatan Kulenović.
"Mislim da imamo veliku rupu u obrazovnom sistemu i u svim ostalim sistemima koji informišu mlade o regionu. Imali smo ranije SFRJ, a sada od kada devedesete nisu toliko uključene u obrazvoni sistem ili se trude da ne pričaju toliko o tome, nekako se ta komponenta izgubila i u geografskom smislu. Tako da, mislim da mladi nemaju opciju, s druge strane nikakvo znanje, a sa neke treće strane su pokupili sve predrasude i stereotipe koji postoje vezano i za region i za ratove iz devedesetih“, ocenjuje Maja Stojanović.
"Mislim da su mlađe generacije delimično i oslobođene onog neposrednog straha kakav je bio prisutan pre recimo sedam, osam ili deset godina... Postoji više strah od nepoznatoga, neka predrasuda od nepoznatoga. Nije to više to taj strah – Bojim se otići! Ali - Ne znam što ću tamo zateći, pre je takva vrsta straha. Iako su susreti mladih iz regiona češći nego ranije, i dalje im je potrebno dati podsticaj, i to je jedan od ciljeva Regionalne inicijative za mobilnost", pojašnjava Katarina Pavić.
"Ova se tema u praksi događa i bez ove inicijative. Ljudi ipak postaju malo znatiželjni i pitaju: „Šta se to dešava u Beogradu? Je li neki koncert tamo ili u Hrvatskoj? I, polako otkrivaju te nove predjele: evo, gledaju i u kući Velikog brata, gde možda po prvi put uživo vide kako komuniciraju mladi iz različitih etničkih grupacija i država, što stvara, da kažemo početak normalizacije. Ali, ako to ne bude podržano od strane institucija i u većem broju, ako to bude nešto što nije iznimka nego pravilo, ako to ne bude nešto što je In, Cool, nešto što je moguće i potrebno, onda mislim da nećemo imati dovoljno dobar ambijent za razvoj svih ovih zemalja“, smatra Jan Zlatan Kulenović.
"Mislim da je za početak potrebno pogurati... Pa, onda kada se stvar zarola, ona se onda dalje rola sama od sebe. Vrlo je malo žive razmene između ljudi koji nisu na primer političari. Tu se stvar treba pogurati. Ona se sama od sebe neće dogoditi. Ali, verujem da ako sustavno to budemo gurali u nekom narednom periodu, da će doći do jednog efekta koji se zove „Snowball“ – znate, zarola se i onda samo krene i raste“, zaključuje Katarina Pavić.