Koalicija nevladinih organizacija iz Srbije "prEUgovor" ukazala je u "Alarm izveštaju", koji govori o stanju vladavine prava u Srbiji, da u većini oblasti u poglavljima 23 i 24 nije bilo napretka, te da je neophodno promeniti dosadašnji pristup reformama.
"Reformske aktivnosti često se sprovode tek forme radi, u zbrzanim postupcima u poslednji čas, obaveze se tumače minimalistički i zaobilazi se rešavanje ključnih problema u kritičnim oblastima", saopštili su iz ove koalicije.
PrEUgovor je koalicija sedam organizacija civilnog društva, osnovana 2013. godine, radi praćenja realizacije politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava i pravosuđe.
Izborne nepravilnosti u fokusu
U izveštaju, predstavljenom 29. maja, a koji obuhvata period od novembra 2023. do aprila 2024. godine, konstatuje se da su zabeležene zloupotrebe u okviru izbornog procesa i intenzivnije reakcije domaće i međunarodne javnosti, kao i da su zbog toga u drugoj polovini decembra svakodnevno organizovani protesti zbog izbornih nepravilnosti.
"Evropski parlament je pozvao na nezavisnu međunarodnu istragu ovih navoda i slanje ekspertske misije da razmotri sistemske probleme vladavine prava u Srbiji", saopšteno je.
Nakon izbora 17. decembra opozicija je optužila vlast u Srbiji za krađu, što su vladajuća Srpska napredna stranka i državni vrh odbacili.
Međunarodni i domaći posmatrači zabeležili su nepravilnosti na izborima. OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) izdala je 25 preporuka vlastima Srbije za poboljšanje izbornih uslova.
Iz koalicije prEUgovor naglašavaju da je predizbornu kampanju obeležilo "pristrasno medijsko izveštavanje u korist vladajuće većine, kao i izrazita zloupotreba javnih funkcija u cilju promocije pojedinih funkcionera".
U izveštaju se napominje da je tokom perioda koji obuhvata izveštaj Vlada Srbije sve vreme bila u tehničkom mandatu.
"Ovo deluje skoro kao uobičajeno stanje, imajući u vidu da su u prethodnih pet godina parlamentarni izbori u Srbiji održani tri puta, a zemlja je nepune dve godine provela bez izvršne vlasti u punom mandatu, pošto se svaki put čekao poslednji zakonski rok za formiranje institucija", saopšteno je iz koalicije prEUgovor.
Dodaje se da je dominacija vladajuće stranke za to vreme bila "stabilna".
Pročitajte i ovo: EU traži da se sporazum iz Ohrida hitno uvrsti u pregovarački okvir za SrbijuSaradnja države i civilnog društva 'samo na papiru'
"Iako postoji formalni napredak kada je reč o stvaranju institucionalnih kanala za unapređenje položaja i održivosti organizacija civilnog društva, nastavljene su pretnje, napadi i zastrašivanje ovih organizacija i branitelja ljudskih prava do kraja 2023. godine, kao i tokom prvih meseci 2024", navodi se u izveštaju.
Naglašava se da se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu navodi da su se tokom izveštajnog perioda nastavili verbalni napadi i klevetničke kampanje usmerene ka organizacijama civilnog društva.
Opšti diskurs vlasti o odnosima sa Evropskom unijom (EU) nije se poboljšao, a EU često postaje slučajna meta, saopštili su iz koalicije prEUgovor.
Ukazuje se da je, prema ocenama Evropske komisije, Srbija za devet godina "tek neznatno povećala nivo spremnosti za članstvo u EU i uporno stoji na sredini reformskog puta".
"U kritičnim oblastima iz poglavlja 23 i 24 (pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda izražavanja, borba protiv organizovanog kriminala) ponovo je dobila ocenu 2 od 5", naglašavaju iz koalicije prEUgovor.
Bezbednost novinara na ispitu
Kada je reč o poglavlju 23, iz prEUgovora naglašavaju da je u oblasti pravosuđa usvojen deo podzakonskih akata sa kojima javnost, ali i sudije i tužioci, nisu dovoljno upoznati.
"Nastavljena je praksa netransparentnog izbora sudija i tužilaca, a primećeno je i da pravni lekovi nisu delotvorni u takvim situacijama", stoji u izveštaju.
Dodaje se da je pravosuđe ostalo "zabrinjavajuće pasivno" u svim predmetima u kojima se odlučivalo o povredi izbornog prava, što je, kako navode, dovelo do internacionalizacije izbornih sporova u Srbiji.
Ističe se i da je bezbednost novinara u Srbiji "na ozbiljnom ispitu", jer broj pretnji i napada ubrzano raste.
"Predstavnici vlasti ne osuđuju napade na nezavisne novinare i medije, a često ih svojim narativom i podstiču", stoji u izveštaju.
Pročitajte i ovo: Ko je najviše na udaru govora mržnje u Srbiji?Iz koalicije prEUgovor kažu da je sloboda okupljanja "testirana", a da položaj ranjivih grupa nije unapređen.
Kada je reč o poglavlju 24, naglašava se da nije poboljšan policijski integritet i nisu obezbeđeni preduslovi za operativno nezavisan rad policije, što je ključno za reformu policije u Srbiji.
U oblasti migracija i azila, tokom izveštajnog perioda nadležni organi su svoj rad prvenstveno usredsredili na suzbijanje iregularnih migracija, što je dovelo do smanjenja broja državljana trećih zemalja u zemlji, navode u izveštaju.
Međutim, naglašavaju da značajan deo migranata i dalje boravi u zemlji bez regulisanog pravnog statusa.
Članice koalicije su nevladine organizacije Akcija protiv trgovine ljudima (ASTRA), Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).