U jeku protesta u Srbiji vlast hoće referendum o poverenju Vučiću

"Da li ste za pokretanje postupka za razrešenje predsednika Republike?"

To je pitanje koje bi pred građane Srbije da postavi vlast, uz predlog da se o njemu izjasne na savetodavnom referendumu.

Vlasti navode da je glasanje o poverenju predsedniku Aleksandru Vučiću način za izlazak iz političke krize koja je usledila nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pozivaju opoziciju da inicira referendum.

Opozicija odgovara da referendum o Vučiću niko nije tražio, te da ovo pitanje nije među zahtevima protesta i blokada sa kojih studenti i građani koji ih podržavaju traže političku i krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice kada je stradalo 15 ljudi.

Pravnici kažu da Ustav Srbije ne prepoznaje referendum kao način za izglasavanje nepoverenja predsedniku i da se on može smeniti samo zbog kršenja Ustava.

"Ako je svrha da se proveri poverenje građana i građanki u predsednika Republike, za to služe javnomnjenska istraživanja, a ne referendum", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesorka ustavnog prava u penziji Marijana Pajvančić.

Pročitajte i ovo: Preko 100 poslanika SNS-a podržalo referendum o Vučiću, kaže Brnabić

Šta je savetodavni referendum?

Savetodavni referendum raspisuje Skupština "o pitanju od šireg značaja iz svoje nadležnosti, radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi sa tim pitanjem", piše u Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi.

"On ni na koji način nije vezan za poziciju šefa države, njegov status i slično", navodi profesorka Marijana Pajvančić.

Savetodavni referendum nije pravno obavezujući, što znači da vlast nije dužna da postupi u skladu sa referendumskom odlukom.

Mišljenje građana utvrđuje se glasovima većine izašlih građana. Skupština je po završetku referenduma dužna da se "posebno izjasni o prihvatanju ili neprihvatanju pribavljenog mišljenja građana prilikom donošenja odluke", navodi se u Zakonu.

"Jako je problematično da li je ovo nadležnost Narodne skupštine. Posebno jer naš Ustav i naši zakoni ne prepoznaju mogućnost referenduma o smeni predsednika Republike", kaže za RSE Dejan Bursać sa Fakulteta političkih nauka.

Pročitajte i ovo: Studentski protesti u Srbiji ne jenjavaju ni u ovoj godini

Predsednik Republike, prema Ustavu, odlazi sa funkcije kada mu istekne mandat, ostavkom ili razrešenjem.

Odluka o razrešenju donosi se u Skupštini ukoliko se smatra da je prekršio Ustav, a za pokretanje glasanja o razrešenju potrebna je podrška najmanje trećine poslanika, piše u Zakonu o predsedniku Republike.

Potom Ustavni sud u roku od 45 dana odlučuje da li je do povrede Ustava došlo.
U slučaju da se utvrdi da jeste, procedura se nastavlja u Skupštini, gde je potrebno da dve trećine poslanika glasa za razrešenje predsednika.

"Čak i da pretpostavimo da postoji takozvani opoziv šefa države, što mi nemamo, savetodavni referendum o poverenju ne postoji", navodi profesorka ustavnog prava Marijana Pajvančić.

Zašto ga vlast predlaže?

Predsednica Skupštine Srbije i funkcionerka vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Ana Brnabić odbacuje navode da referendum o poverenju predsedniku nije po Ustavu i poziva opoziciju da parlamentu podnese inicijativu.

"Ovo je demokratska prilika opoziciji da ispuni svoj vrhunski cilj i skloni Aleksandra Vučića sa mesta predsednika Srbije", rekla je Brnabić na konferenciji za novinare 15. januara.

Navela je da SNS, kao najveća poslanička grupa, sa više od stotinu potpisa poslanika podržava inicijativu za raspisivanje referenduma.

"Ako opozicija ne podnese potpise za ovu inicijativu, biće to njihov način za destabilizaciju Srbije", rekla je Brnabić.

Za referendum kao način izlaska iz krize založio se dan ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kao povod je naveo nedavno istraživanje nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) koje je pokazalo da bi 52 odsto građana glasalo protiv njegovog ostanka na funkciji.

Vučić, međutim, nije pomenuo drugi podatak iz istraživanja koji govori da većina (54 odsto) građana ne misli da je savetodavni referendum način za izlazak iz krize.

Istraživanje, koje je CRTA sprovela krajem decembra 2024. na reprezentativnom uzorku od 1.030 ispitanika, pokazuje i da 61 odsto građana podržava studentske blokade i proteste koji su usledili posle pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Pročitajte i ovo: Proteste i blokade zbog pada nadstrešnice podržava 61 odsto građana Srbije, saopštila CRTA

Predsednica Skupštine je optužila ovu nevladinu organizaciju da radi za opoziciju, kao i "strane, uglavnom zapadne vlade i njihove bezbednosne i obaveštajne agencije".

Dodala je i da će poslanici SNS-a tražiti da rezultati savetodavnog referenduma budu obavezujući, te da će se Vučić "odmah povući" ako mu većina izašlih bude izglasala nepoverenje.

Vučiću je ovo drugi predsednički mandat, a na toj funkciji je od maja 2017. godine.

Mandat koji je dobio 2022. pobedom u prvom krugu sa 58,65 odsto glasova ističe mu na proleće 2027. godine.

"Predsednik koristi referendum da bi u ovoj krizi pomerio fokus priče sa pada nadstrešnice i studentskih protesta na izjašnjavanje o njemu, svestan da će uzevši u obzir organizacione prednosti SNS-a taj referendum verovatno, pod znacima navoda, biti dobijen", ocenjuje Dejan Bursać sa Fakulteta političkih nauka.

Na poslednjim parlamentarnim izborima koji su održani u decembru 2023, koaliciona lista koja je nosila ime Aleksandra Vučića osvojila je 46,75 odsto glasova.

Izbore su obeležili navodi domaćih i međunarodnih misija o brojnim neregularnostima, među kojima su i zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države, negativna kampanja i širenje straha.

Šta kaže opozicija?

Nismo tražili referendum o Vučiću, poručuju iz opozicije, ocenjujući da je reč o "igrokazu" predsednika Srbije i njegove SNS.

"Nećemo učestvovati u falsifikovanju političkog života koji predlažu. Zašto nisu predali 100 potpisa za formiranje prelazne vlade što je jedini način izlaska iz ove krize, koja bi omogućila fer uslove za izbore", rekao je na konferenciji za novinare lider Demokratske stranke Srđan Milivojević.

Pročitajte i ovo: Opozicija traži, vlast se protivi prelaznoj vladi u Srbiji

I potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić izjavila je da se ta partija ne bavi ponudom predsednika Srbije o referendumu. Dodala je da je ispunjenje zahteva studenata jedina tema.

"A tek onda, prvo promena izbornih uslova. I tek onda pravi i slobodni izbori", napisala je Tepić na društvenoj mreži Iks (X).

Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić rekao je da je Vučićeva najava o savetodavnom referendumu pokušaj izvlačenja iz krize i poručio da njegova stranka "u toj predstavi neće učestvovati".

"Aleksandar Vučić nije tema. Niti je iko ispostavio savetodavni referendum kao zahtev, niti opozicija, niti studenti", rekao je Aleksić za agenciju Beta.

Lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović objavio je na društvenoj mreži X fotografiju sa protesta koji je 22. decembra na beogradskoj Slaviji okupio više desetina hiljada ljudi, navodeći da je "referendum već bio održan".

"I savetovali su vam da se ne igrate već da ispunite zahteve", napisao je Grbović.

'Generalni štrajk' studenata i građana na protestnom skupu u Beogradu

Šta se traži sa protesta i blokada?

Smena predsednika Srbije nije među zahtevima protesta i blokada koji su usledili posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

Ključni zahtev studenata, koji mesec i po dana blokiraju više od 60 fakulteta na četiri državna univerziteta, je utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za nesreću.

Traže i objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice i padu nadstrešnice.

Zahtev je i da se identifikuju i krivično odgovaraju napadači na demonstrante, na protestima koji su nakon nesreće usledili širom Srbije, kao i oslobađanje uhapšenih aktivista i zaustavljanje krivičnih postupaka protiv njih.

"Ovaj referendum apsolutno ništa od tih zahteva ne rešava i služi isključivo za dnevno političke interese jedne stranke da se skine pritisak koji postoji sa studenskim protestima", ocenjuje Dejan Bursać.

Predstavnici vlasti tvrde da su svi zahtevi ispunjeni i pozivaju studente da otvore fakultete.

Akademci, s druge strane, poručuju da su zahtevi delimično ispunjeni i da se obustava rada na fakultetima nastavlja.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je povodom pada nadstrešnice u tom gradu 30. decembra podiglo optužnicu protiv 13 ljudi.

Među optuženima su bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i njegova pomoćnica Anita Dimoski, kao i bivša direktorka javnog preduzeća "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković.

U pritvoru je 10 optuženih, Vesić je na slobodi, dok su Tanasković i Dimoski u kućnom pritvoru.