Demokratija, tradicija, propaganda, baterija, epidemija, komšija, amanet, ajvar – neke su od reči za koje nije potreban prevod sa srpskog na albanski jezik i obrnuto.
Ove i još na stotine drugih reči, kojima nije potreban prevod, identifikovala je grupa studenata Univerziteta u Beogradu i Prištini u okviru projekta nevladine organizacije Integra i Centra za afirmativne i društvene akcije, sa ciljem promovisanja saradnje među mladima sa Kosova i iz Srbije.
Neki od njih su Borivoje Lazić iz Bujanovca koji studira albanologiju u Beogradu i Eljvira Krueziju, studentkinja novinarstva na prištinskom Univerzitetu. Oni su 20. novembra u Prištini prisustvovali predstavljanju "Rečnika reči kojima nije potreban prevod".
"Kada se govori o Kosovu ili Srbiji uvek su neke neprijatne teme koje prave razdor između nas. Ovo su stvari o kojima zapravo treba da se piše", ocenjuje Borivoje Lazić u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
Nakon osnovnih studija albanskog jezika, književnosti i kulture, upisao je i master. Priča kako, iako dolazi iz Bujanovca – grada na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom – nije znao jezik svojih komšija, ali da je slušao i voleo njihovu muziku.
Promocija rečnika reči kojima nije potreban prevod sa albanskog na srpski i obrnuto, Priština 20. novembar 2023.
"Preko muzike se rodila ljubav prema albanskom jeziku. Sećam se da sam u srednjoj školi slušao neke pesme a reč jednu nisam razumeo. Sviđala mi se ta pozitivna energija, počeo sam da istražujem i saznao da ima katedra (albanskog jezika) u Beogradu. Pričao sam sa roditeljima i oni su se oduševili na tu ideju (da studira albanologiju)", kaže Lazić.
Borivoje Lazić
Dodaje da je upravo zbog albanskog jezika upoznao puno ljudi sa Kosova, sa kojima se danas druži i sarađuje.
A san Eljvire Krueziju je bio da zna jezike. Osim maternjeg albanskog, tečno govori još turski, italijanski i engleski, ali uči i srpski jezik.
U izjavi za RSE ocenjuje da je jezik "ključni element" upoznavanja kulture jednog naroda.
"Sjajno je upoznati nove ljude, njihov jezik i kulturu. Saznali smo koliko smo zapravo isti", navodi ona.
Eljvira Krueziu se prisetila i koliko je bila iznenađena kada je zajedno sa Borivojem Lazićem identifikovala veliki broj reči kojima nije potreban prevod.
"Pitala sam Borivoja 'da li je i ovo ista reč'? Rekao je da. I onda je samo bilo, da, da, da, iste su reči", navodi ona.
Eljvira Krueziju
Šta je cilj rečnika 'Reči kojima nije potreban prevod'?
Nora Bezera, lingvistkinja i autorka rečnika "Reči kojima nije potreban prevod" je navela da je grupa studenata sa Univerziteta u Beogradu i Prištini identifikovala više oid 2.000 reči koje se koriste u albanskoj i srpskoj zajednici.
Ipak, objavljene su samo one reči koje su "na neki način svojstvene zajedničkoj kulturi i tradiciji".
"Suština projekta nije bila samo puko pronalaženje reči već spajanje mladih ljudi sa Kosova i iz Srbije. Imajući u vidu da su naši narodi vekovima živeli u susedstvu, ali samoizlovanje obe zajednice je dovelo do toga da nismo upoznali međusobne kulture a samim tim ni jezike", rekla je ona.
S promocije u Prištini 20. novembra
Još neki od ciljeva izrade "Rečnika reči kojima nije potreban prevod" je da se ukaže na sličnosti između Srba i Albanaca.
Marija Orović, profesorka i koautorka ovog rečnika, rekla je kako pojedine reči koje se koriste i u srpskom i u albanskom jeziku, zapravo predstavljaju "zajedničku tradiciju dva naroda".
"Jedna takva reč je 'ćef'. Koristi se kako bi se opisalo iskustvo uživanja u trenutku, bez posebne svrhe ili cilja. Ova reč ističe važnost malih ali dragocenih trenutaka u životu koje nas čine srećnima", objasnila je ona.
Rečnol "Reči kojima nije potreban prevod"
Nora Bezera je ukazala i da se Srbi i Albanci često sporazumevaju na engleskom jeziku te da su zbog toga studijski program Balkanistike u Prištini i Albanologija u Beogradu "most između dva naroda koja vekovima dele duboko ukorenjene predrasude".
"Oni su nova generacija koja će kroz upoznavanje druge strane, njene tradicije i kulture, shvatiti koliko si slični i bliski, pa će svojim angažovanjem srušiti te predrasude", ocenila je Bezera.
Balkanistika je četvorogodišnji studijski program, koji je pri Univerzitetu u Prištini otvoren 2021. godine sa ciljem da, pored ostalog, promoviše međujezičke i međukulturne komunikacije na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana. Osim albanskog, studenti uče i druge balkanske jezike kao što je srpski, bosanski, hrvatski ili makedonski.
Pročitajte i ovo: Novosađanka na studijama u Prištini: Jezici su lepota, ne problemS druge strane, katedra Albanologije na Filološkom fakultetu u Beogradu postoji 90 godina.