Jučerašnji maratonski razgovori u Briselu ulivaju nadu da će se u aprilu postići sporazum o severu Kosova, ali kompromisi koji slede mogu imati velike uticaje i na Kosovu i u Srbiji, ocenjuju analitičari na Kosovu.
Kako ističu, potrebno je još malo kupovine vremena kako bi se kosovska i srpska javnost pripremila za jedno takvo rešenje.
Dogovor o severu nije ni blizu ali ni daleko, izvestan napredak je učinjen, a konačan zaključak se očekuje 2. aprila, ishod je jučerašnji sastanak premijera Kosova i Srbije uz posredstvo visoke predstavnice EU, Catherine Ashton.
Ardian Arifaj iz kosovskog Instituta za istraživanje i razvoj politika kaže da su jučerašnji maratonski razgovori potvrda velikog pritiska međunarodne zajednice na obe strane da se dogovor postigne, što je sada veoma verovatno da se desi na narednoj rundi najavljenoj za 2. april.
Arifaj ističe da su obe strane u teškim pozicijama zbog samih ustava Kosova i Srbije, te da je sigurno da će svaka strana morati da napravi ustupke.
“Kada je u pitanju Kosovo, onda je pitanje da li će Kosovo ostati funkcionalna država ili ne, jer ako se severu daju neka ovlašćenja koja nisu ni u zakonu, ni u Ustavu ni u Ahtisarijevom planu, to će značiti da Kosovo postaje kao Bosna, da postaje nefunkcionalna država. To nije ni u interesu Kosova, ni regiona a ni medjunarodne zajednice. Zato Priština ostaje pri stavu da se asocijaciji ne daju izvršna i zakonodavna ovlašćenja.
Ni za Srbiju to nije najbolje rešenje jer izgleda da Srbija ne brine o kosovskim Srbima nego samo o tome kako da u Beogradu koja partija izgleda bolje. To je neka unutrašnja politička borba koja utiče na dijalog. Inače, ni za kosovske Srbe nije najbolje rešenje ova asimetrija, Srbi koji žive na severu a koja nisu većina Srba na Kosovu da imaju drugačija prava od onih u drugom delu”, kaže Arifaj.
Srbi na severu Kosova poručili su da ne žele da menjaju državu i da će se protiviti svakom sporazumu koji predviđa prostiranje kosovske vlasti u tom delu.
A jedan od predstavnika Srba sa centralnog Kosova, Ranđel Nojkić, ističe da jučerašnje izjave pregovarača ulivaju poverenje da će se dogovor postići.
“Zapravo, najavljivano je da se baš juče neće moći postići sporazum, ali je dobro to da nema prekida dijaloga, da su i jedna i druga i treća strana optimistične u smislu da će do dogovora doći. To jasno govori da su u pitanju još neki detalji koji trebaju da se njišu, i verovatno je potrebno još malo kupovina vremena kako bi se srpska i kosovska javnost pripremila za jedno ovako rešenje, s obzirom da je to zaista jedan prelomni trenutak i u politici Beograda koju vodi prema Prištini ali i u politici Prištine prema severu Kosova”, kaže Nojkić.
On dodaje i da uključenost i Filipa Rikera u ovom procesu govori da je diplomatija u pravom smislu preuzela odgovornost da se dođe do rešenja.
I kosovski analitičar, Arifaj, ističe da je međunarodna zajednica ta koja je najviše zainteresovana da se postigne uspeh, kao inicijator ovog procesa, obzirom da ni Srbija ni Kosovo nisu bili spremne za dijalog ni za normalizaciju odnosa.
“Kosovo i Srbija nisu spremne za normalizaciju odnosa. Obe strane su daleko od neke prave normalizacije odnosa i trebaće još više napora ne samo političara nego i celog društva kako bi se postigla ta prava normalizacija odnosa”, poručio je Arifaj.
Kako ističu, potrebno je još malo kupovine vremena kako bi se kosovska i srpska javnost pripremila za jedno takvo rešenje.
Dogovor o severu nije ni blizu ali ni daleko, izvestan napredak je učinjen, a konačan zaključak se očekuje 2. aprila, ishod je jučerašnji sastanak premijera Kosova i Srbije uz posredstvo visoke predstavnice EU, Catherine Ashton.
Ardian Arifaj iz kosovskog Instituta za istraživanje i razvoj politika kaže da su jučerašnji maratonski razgovori potvrda velikog pritiska međunarodne zajednice na obe strane da se dogovor postigne, što je sada veoma verovatno da se desi na narednoj rundi najavljenoj za 2. april.
Arifaj ističe da su obe strane u teškim pozicijama zbog samih ustava Kosova i Srbije, te da je sigurno da će svaka strana morati da napravi ustupke.
“Kada je u pitanju Kosovo, onda je pitanje da li će Kosovo ostati funkcionalna država ili ne, jer ako se severu daju neka ovlašćenja koja nisu ni u zakonu, ni u Ustavu ni u Ahtisarijevom planu, to će značiti da Kosovo postaje kao Bosna, da postaje nefunkcionalna država. To nije ni u interesu Kosova, ni regiona a ni medjunarodne zajednice. Zato Priština ostaje pri stavu da se asocijaciji ne daju izvršna i zakonodavna ovlašćenja.
Ni za Srbiju to nije najbolje rešenje jer izgleda da Srbija ne brine o kosovskim Srbima nego samo o tome kako da u Beogradu koja partija izgleda bolje. To je neka unutrašnja politička borba koja utiče na dijalog. Inače, ni za kosovske Srbe nije najbolje rešenje ova asimetrija, Srbi koji žive na severu a koja nisu većina Srba na Kosovu da imaju drugačija prava od onih u drugom delu”, kaže Arifaj.
Srbi na severu Kosova poručili su da ne žele da menjaju državu i da će se protiviti svakom sporazumu koji predviđa prostiranje kosovske vlasti u tom delu.
“Zapravo, najavljivano je da se baš juče neće moći postići sporazum, ali je dobro to da nema prekida dijaloga, da su i jedna i druga i treća strana optimistične u smislu da će do dogovora doći. To jasno govori da su u pitanju još neki detalji koji trebaju da se njišu, i verovatno je potrebno još malo kupovina vremena kako bi se srpska i kosovska javnost pripremila za jedno ovako rešenje, s obzirom da je to zaista jedan prelomni trenutak i u politici Beograda koju vodi prema Prištini ali i u politici Prištine prema severu Kosova”, kaže Nojkić.
On dodaje i da uključenost i Filipa Rikera u ovom procesu govori da je diplomatija u pravom smislu preuzela odgovornost da se dođe do rešenja.
I kosovski analitičar, Arifaj, ističe da je međunarodna zajednica ta koja je najviše zainteresovana da se postigne uspeh, kao inicijator ovog procesa, obzirom da ni Srbija ni Kosovo nisu bili spremne za dijalog ni za normalizaciju odnosa.
“Kosovo i Srbija nisu spremne za normalizaciju odnosa. Obe strane su daleko od neke prave normalizacije odnosa i trebaće još više napora ne samo političara nego i celog društva kako bi se postigla ta prava normalizacija odnosa”, poručio je Arifaj.