Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je priznao danas da on predstavlja stav manjine što se tiče proširenja EU, a nakon što Evropski savet sinoć nije postigao saglasnost o početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Makron je danas u izjavio novinarima nastavio da brani stav da nisu stečeni uslovi za dalje proširenje jer, prema njegovim rečima, evropski blok, "ne funkcioniše ni sa 27 članica, a još će manje funkcionisati sa preko 30 njih".
Šef francuske države je naglasio da proširenje ima i finansijske implikacije na budžet EU.
Tusk: Velika greška
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je izjavio danas da "neke zemlje članice nisu bile spremne" da dozvole početak pristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
"Ja lično mislim da je to bila velika greška", naglasio je Tusk na konferenciji za novinare i naveo da za ovakvu odluku ne treba kriviti ni Skoplje ni Tiranu, jer obe zemlje su, kako je konstatovao, spremne da već sad otpočnu pregovore.
On je poslao poruku Severnoj Makedoniji i Albaniji da ne odustanu od ambicija, te obećao da će obe jednog dana postati punopravne članice Evropske unije.
"Zaista se sramim zbog ovog", poručio je Tusk i najavio da će se EU vratiti ovom pitanju tek nekad uoči Zagrebačkog samita, koji je planiran za maj 2020 godine.
Tusk: 'Zaista se sramim zbog ovog'
Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli (Sassoli) je takođe izrazio duboko razočarenje ishodom debate o proširenju, te je pozvao zemlje članice da se potrude i promene stavove.
"U svetu koji se brzo menja, dalja integracija zainteresovanih i podobnih kandidata pomoći će EU da održi svoju međunarodnu ulogu i zaštiti svoje interese. Nastavićemo da težimo budućnosti sa Albanijom i Severnom Makedonijom u okviru evropske porodice", poručio je Sasoli.
Junker i Han: Istorijska greška i rizik od destabilizacije
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod-Junker (Jean-Claude Juncker) je rekao da je "duboko razočaran" nedostatkom jedinstva oko proširenja i ocenio da je rezultat jučerašnje debate "istorijska greška".
Odbijanje priznanja dokazanog napretka imaće negativne posledice, uključujući rizik od destabilizacije Zapadnog Balkana, uz potpuni uticaj na EU, prokomentarisao je komesar za proširenje Johanes Han (Johannes Hahn). Han je iskazao "izrazito razočarenje" zbog toga i dodao da EU mora da razjasni koliko je njena posvećenost integraciji Zapadnog Balkana u EU ozbiljna.
"Naša je odgovornost da sada budemo uz zemlje čiji su građani s pravom razočarani do srži i nastaviću da činim sve što je u mojoj moći da ih podržim. EU integracija Zapadnog Balkana ostaje važna strateška politika, u našem obostranom interesu", napisao je Han na Tviteru.
Konsultacije u Skoplju o narednim koracima
Iz Vlade Severne Makedonije saopšteno je danas da je premijer Zoran Zaev ostvario komunikaciju sa premijerima Nemačke, Švedske, Bugarske, Slovenije, Malte i drugim evropskim liderima, uključujući i evrokomesara Hana, te da je od svih evropskih lidera stigla jasna poruka podrške državi da produži putem kojim ide, da nastavi sa reformama i integracijama.
"Kao što su naveli, svi odreda jasno su odali priznanje za sve korake koje je napravila Severna Makedonija i naveli da su zemlja i građani u celosti spremni, ali da nekoliko zemalja EU nisu spremne", navedeno je u saopštenju Vlade, koje prenosi agencija MIA.
Iz Vlade je saopšteno da će se na konsultacijama na različitim nivoima razmotriti naredni koraci koji će biti poduzeti nakon sastanka lidera EU u Briselu, da će odluke biti donesene isključivo u interesu države i građana, ta da će o tome šta bude odlučeno javnost biti obaveštena.
Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski na konferenciji za novinare danas je pozvao na jedinstvo i naveo kako nije vreme za kalkulacije i političke poene.
Pendarovski: 'Nije vreme za kalkulacije i političke poene'
"Ubeđen sam da ako radimo zajedno da ćemo da uspemo. U ovom trenutku najmanje što nam je potrebno je da naše nezadovoljstvo usmeravamo prema određenim članicama EU", rekao je Pendarovski.
"Sada je", naveo je predsednik Severne Makedonije, "najvažnije da sami još jednom potvrdimo naše stavove u odnosu prema evroatlantskim integracijama, koji nemaju održivu alternativu".
Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Nikola Dimitrov prethodno je, međutim, konstatovao da "ako nema više konsenzusa o evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana, ukoliko obećanja iz Soluna 2003. više ne važe, onda građani zaslužuju da to znaju".
"Najmanje što Evropska unija duguje regiji je da bude iskrena sa nama", napisao je na Tviteru Dimitrov, te zahvalio svim liderima koji su se "žestoko borili da EU otvori pristupne pregovore", priznajući na taj način istorijski sporazum iz Prespe, ohrabrujući domaće reforme i podupirući evropski narativ u Severnoj Makedoniji, zemlji koja je kandidat već 14 godina.
Vicepremijer za evropska pitanja Bujar Osmani na Fejsbuku je napisao: "Mi smo deo Evrope i današnja nepravda ne sme da nas udalji od naših napora da nastavimo sa implementacijom reformi, izgradnjom dobrosusedskih odnosa i gajenjem zajedničkog života i multikulturnog društva. Odnosno, da jednostavno nastavimo izgradnju evropske Republike Severne Makedonije".
Lider opozicione VMRO DPMNE Hristijan Mičkoski je izjavio da je nedobivanje datuma za početak pregovora loša i neželjena vest za Makedoniju i da je to posledica pogrešnih politika vođenih u poslednjih nekoliko godina.
Za 25 protiv tri
Šefovi država i vlada Evropske unije (EU) ponovo nisu uspeli da se usaglase oko otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Rasprava koja je trajala skoro 7 sati je završena potpunim krahom, u nedostatku jednoglasnog stava. Zemlje članice se nisu usaglasile ni oko teksta koji bi, umesto odluke, poslao pozitivne poruke zemljama koje čekaju zeleno svetlo.
Pročitajte i ovo: Bez saglasnosti EU o pristupnim pregovorima za Skoplje i TiranuRaspored snage za i protiv nacrta teksta je bio 25 prema tri, saznaje se iz diplomatskih izvora.
Francuska je, prema saznanjima Radija Slobodna Evropa, bila protiv bilo kakve formulacije koja bi imala indikaciju moguće odluke oko proširenja, a Holandija i Danska su se protivile mogućnosti da se pošalje pozitivan signal i za Albaniju. Francuska odbija bilo kakvu odluku o proširenju pre revizije metodologije celokupnog procesa.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je: "Nažalost, nismo mogli postići dogovor. Veoma žalim zbog toga".
Ona je istakla da je mudrije nastaviti tretirati obe zemlje u istom paketu, nego odobriti otvaranje pregovora samo Severnoj Makedoniji.
Fajon: EU ponovo talac Francuske
Poslanica u Evropskom parlamentu Tanja Fajon saopštila je da "Francuska igra prljavu političku igru" i da je kredibilitet EU narušen.
Fajon je istakla da je "veoma razočarana" što je Evropski savet propustio još jednu priliku da pokaže da je proširenje bitno i da "održavamo svoja obećanja".
"Evropska unija je ponovo talac Francuske koja ne razume i nastavlja da potkopava vlastiti interes EU na Balkanu", prokomentarisala je Fajon na Tviteru.
"Severna Makedonija i Albanija juče nisu dobile zeleno svetlo za početak pregovora sa EU, Evropski parlament ostaje snažan saveznik. Kredibilitet unije je narušen. Francuska igra prljavu političku igru i plašim se da ćemo svi platiti cenu. Ovo je neprihvatljivo", dodala je ona.
Fajon: "Francuska igra prljavu političku igru"
Albanija, koja ima preporuku za otvaranje pristupnih pregovora od 2018. godine, ima manju podršku među zemljama članicama EU jer neke od njih smatraju da nisu stečeni svi uslovi za početak procesa.
Severna Makedonija ima preporuku o otvaranju pristupnih pregovora sa EU od 2009. godine, međutim, Grčka ju je godinama blokirala uslovljavanjem rešavanjem spora o imenu. Sporazum o imenu između Skoplja i Atine je postignut u junu 2018. godine kada je bivša jugoslovenska država promenila njeno ustavno ime u Severna Makedonija.
Rasmusen: 'Ojačaće ambicije Moskve i Pekinga'
Ovo nije mala stvar, napisao je Karl Bilt (Carl Bildt), kopredsedavajući Evropskog saveta za spoljne odnose.
"Blokirajući početak pregovora o pristupanju Balkana, Francuska, Holandija i Danska ne samo da su prekršile prethodne obaveze, već su i lišile EU od bilo kakvog kredibilnog, strateško pristupa ovoj važnoj regiji. Ko će pokupiti parčiće?", napisao je Bilt na Tviteru.
Bivši generalni sekretari NATO-a Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmussen) na Tviteru je napisao da žali zbog "nesposobnosti Evropskog saveta da donese strateški izbor, otvarajući pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kako bi se podstakle reforme".
"Ovo kratkoročno razmišljanje će oslabiti Evropu/Balkan, potkopati kredibilitet EU u region i ojačati ambicije Moskve i Pekinga", dodao je.
Povodom događaja u Briselu oglasio se i bivši premijer Grčke Aleksis Cipras (Alexis Tsipras), u čije je vreme Grčka potpisala Sporazum o promeni imena Makedonije u Severnu Makedoniju.
Naveo je da je odluka Evropskog saveta da odbije početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom "poruka slabosti i poraza za evropski projekat".
"Nekada su evropske vrednosti jače na Balkanu nego u Briselu. Našem narodu dugujemo da nastavimo da se borimo za budućnost i jedinstvo Evrope", dodao je u oceni na Tviteru.