Inicijativa mladih za ljudska prava najavila je osnivanje koalicije organizacija iz regiona koje žele da doprinesu pomirenju kroz razmenu mladih iz zemalja bivše Jugoslavije. Inicijativa je pozvala vlade iz regiona da podrže ovaj program.
Cilj projekta razmene mladih bio bi približavanje mladih rođenih u post-konfliktnim zemljama Zapadnog Balkana koje su i dalje opterećene događajima iz nedavne nasilne prošlosti.
“Da se kreira medju mlađim generacijama neki novi odnos koji će biti baziran na poverenju. Kada se izgradi takav odnos onda možemo da idemo napred”, kaže Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Srbije.
“Ono što je važno je da će kroz proces konsultacija proći ne samo civilno društvo već i države među sobom i države zajedno sa civilnim duštvom jer jedino tako taj regionalni program može da doprinese onom što treba da bude napravljeno”, kaže Mitić.
Ovo regionalno telo bi trebalo da osnuju i njegov rad finansijski podrže vlade država u regionu. Edin Koljenović iz Inicijative mladih Crne Gore kaže da su sve kancelarije Inicijative preduzele korake u organizovanju sastanaka sa regionalnim liderima a da se sa zvaničnicima u Podgorici sastaju već u ponedeljak.
“Vrlo sam zadovoljan što u ovoj fazi pregovora i dogovora oko samog sastanka čini mi se da i nadležne institucije pokazuju jedan zreo odnos prema ovoj temi i najavljuju da mi kao organizacije civilnog društva možemo imati njihovu podršku”, rekao je Koljenović.
Edona Tola
Dva glavna izazova za ovaj projekat su, kaže Edona Tola iz Inicijative mladih Kosova da ideja neće biti dobro prihvaćena u javnosti i nedostatak političke volje. Ali, ona je uverena da ti izazovi mogu biti prevaziđeni u saradnji sa civilnim društvom. „Na nama je da ovu ideju poguramo napred i da navedemo sve vlade da joj se posvete", kaže Tola.
„Na nekoliko trenutaka vratila sam se u vreme kada smo implementirali neke od naših aktivnosti. Sećam se, na primer, kada smo ljude sa Kosova slali u Sarajevo i kada smo morali da se izborimo da dobiju vize. To je bio veliki izazov. Isto je bilo i u drugom pravcu – kada su ljudi iz Sarajeva dolazili u Prištinu, morali su da prođu istu proceduru što je bilo iscrpljujuće. Ponekad je nekim ljudima nemoguće da prisustvuju sastancima posvećenim regionalnoj saradnji. Neko bi mogao da pomisli da, ako bi ste imali vladu koja radi na istoj stvari, takvi problemi ne bi bili toliko očigledni, ali problemi se ipak reflektuju i mogu da postanu prepreka za ovakve programe regionalne razmene“, rekla je Tola.
Inspiracija za osnivanje ovakvog tela dolazi iz iskustva Francusko-nemačke kancelarije za mlade koja je osnovana nakon Drugog svetskog rata kako bi se smanjile predrasude i barijere koje su postojale među mladima iz ove dve države, a koja uspešno radi preko 50 godina, navode u Inicijativi.
„Srljamo u jedno vrijeme u kojem generacije na primer rođene 90-ih neće imati prijatelje u drugim zemljama i neće imati komunikaciju. Toga moraju biti svjesni lideri u regiji. Moraju biti svjesni da države moraju stati iza ovog projekta i da moraju pokrenuti ono što su nekada ranije pokrenuli Francuzi i Nijemci. Ukoliko to na Balkanu ne budemo imali nećemo moći napredovati i nećemo moći da radimo nikakve zajedničke inicijative a moramo biti svjesni ukoliko ne stojimo zajedno na ovakvim idejama bićemo minorni i nebitni za globalnu perspektivu“, naveo je Nedim Jahić iz Inicijative mladih BIH.
Mario Mažić
Mario Mažić, iz hrvatske Inicijative kaže da je institucionalizacija jednog ovakvog programa značajna jer civilno društvo nema kapacitet da samo uradi nešto, kao i zbog ogromnog simboličkog značenja ako se države uključe.
“Mi imamo sociološka istraživanja u regiji koja pokazuju da su mlade generacije, naše generacije ljudi konzervativnije, ekstremnije, manje liberalne jer su odgajane u jednom kontekstu mržnje, nacionalizma, nasilja, kada su zapravo te stvari bile politički mejnstrim. Ovaj program je jedan od modela za kojeg mi vjerujemo da može tome stati na kraj. Mi ne možemo raditi tu vrstu spajanja mladih ljudi bez da otvaramo teške teme iz prošlosti, bez da se njima bavimo i tražimo način da ih premostimo”, zaključuje Mažić.
Predstavnici Inicijative će se do kraja oktobra sresti sa predstavnicima institucija i političkih stranaka u Hrvatskoj, Crnoj Gori, na Kosovu, u Srbiji i Bosni i Hercegovini i sa njima razgovarati o spremnosti za učešće u osnivanju ovakvog tela za razmenu mladih.
Inicijativa mladih od svog osnivanja 2003. godine intenzivno radi na uspostavljanju veza između posleratnih generacija u zemljama bivše Jugoslavije.