Grupa mladih iz Sandžaka i sa juga Srbije pokazali su u Beogradu da su zajednički život, duženje i saradnja ljudi različitih vera i nacija mogući i nužni. U punom autobusu krenuli su put prestonice kako bi upoznali predstavnike državnih i kulturnih institucija sa životom Bošnjaka i Srba u Sandžaku, i Albanaca i Srba na jugu Srbije kao primerima interkulturalnosti na delu koju treba neprestano negovati i razvijati.
Nakon trodnevne posete tokom koje su, uz brojne aktivnosti, obišli Beograd, posetili Skupštinu, kabinet predsednika, razgovarali sa predstavnicima ministarstva kulture, zaštintnikom građana i drugima, Omer Bronja iz Novog Pazara kaže da su ovim putovanjem razbijene brojne predrasude.
“Mladi koji nemaju puno mogućnosti da putuju, da posete glavni grad imaju tu barijeru, odnosno ne doživljavaju Beograd kao svoj grad. Na to i mediji prave pogrešnu sliku koja uglavnom izaziva predrasude kod mladih sa juga, a sigurno i kod mladih iz Beograda”, kaže on i dodaje da dele iste probleme kao i njihovi vršnjaci iz drugih krajeva Srbije.
“Nezaposlednost je najveći problem, a onda zbog toga imamo puno mladih ljudi koji ne znaju šta će sa sobom i iz tog, kako mi kažemo, dokonluka izmišljaju razne priče. Mi dole u Novom Pazaru imamo jednu multikulturalnu sredinu i ona je takva od kada postoji Novi Pazar. Želimo da je prenesemo na ostatak Srbije”, rekao je Omer.
Centralizacija čini da se ovi mladi ljudi sa razlogom osećaju marginalizovano. Na udaljenom jugu, u nerazvijenim opštinama, o njima se u Beogradu retko govori. Politička pitanja zamenjuju one realne probleme sa kojima se suočavaju. Agon Ajeti iz Preševa ukazuje na diskriminaciju koja je prisutna u sredini u kojoj živi.
“Još uvek se borimo sa osnovnim pravima. Ne možemo da učimo iz naših knjiga na albanskom i još uvek ne možemo da koristimo našu zastavu na dan kada slavimo nacionalnu zastavu. Dakle, imamo neke osnovne probleme koje su druge manjine odavno rešile, a mi se još borimo sa tim”, kaže Agon.
Uprkos tome, sa ovog putovanja poneće lepe utiske, pre svega zbog prijateljstava koja ostaju za budućnost.
Mladi su pravi resurs
“Utisci su odlični zato što je društvo na okupu, ali nije tako u celoj Srbiji. Mi smo mladi, imamo drugačija shvatanja od ovih starijih koji preko medija preuveličavaju probleme”, rekao je Damir Varevac iz Tutina.
Slaže se sa njim Ana Đorđević iz Vranja, ali podvlači da su “ljudi sami krivi za sve što rade”.
“Došla sam ovde sa mladima iz Preševa i Medveđe, oni su dobri drugari i dobre osobe. Mi koji dolazimo ovde nemamo predrasude dok u našim zajednicama toga ima i na pretek”, kaže Ana.
Iako je nedavno zbog pretnji bila primorana da se povuče sa čela Urban-In-a, vođa puta bila je Aida Ćorović, koja ne odustaje od ovih malih, ali važnih koraka.
“Meni je jako značajno što su se upoznali mladi iz jugozapadne i jugoistočne Srbije, bez obzira na jezičke barijere, jer neki njih ne govore dobro srpski jezik, to uopšte nije bio problem. Malopre su pevali pesme na engleskom i mislim da ćemo kao grupa ostati zajedno. Pojavile su se čak ideje da možda obiđemo Prištinu i Sarajevo. Važno mi je da su oni Beograd doživeli kao grad u kome se osećaju dobro, tome je naravno doprinela i ova novogodišnja atmosfera, ali mislim da je to svečarsko osećanje iznutra, jer kao da smo prešli sopstvene granice. To samo pokazuje da mladi ljudi, koje ne vidimo i za koje se stalno govori da su problem ove države, u stvari jesu njen najbolji resurs i njen kapacitet za budućnost”, ocenjuje Aida Ćorović.
Nakon trodnevne posete tokom koje su, uz brojne aktivnosti, obišli Beograd, posetili Skupštinu, kabinet predsednika, razgovarali sa predstavnicima ministarstva kulture, zaštintnikom građana i drugima, Omer Bronja iz Novog Pazara kaže da su ovim putovanjem razbijene brojne predrasude.
“Mladi koji nemaju puno mogućnosti da putuju, da posete glavni grad imaju tu barijeru, odnosno ne doživljavaju Beograd kao svoj grad. Na to i mediji prave pogrešnu sliku koja uglavnom izaziva predrasude kod mladih sa juga, a sigurno i kod mladih iz Beograda”, kaže on i dodaje da dele iste probleme kao i njihovi vršnjaci iz drugih krajeva Srbije.
“Nezaposlednost je najveći problem, a onda zbog toga imamo puno mladih ljudi koji ne znaju šta će sa sobom i iz tog, kako mi kažemo, dokonluka izmišljaju razne priče. Mi dole u Novom Pazaru imamo jednu multikulturalnu sredinu i ona je takva od kada postoji Novi Pazar. Želimo da je prenesemo na ostatak Srbije”, rekao je Omer.
Centralizacija čini da se ovi mladi ljudi sa razlogom osećaju marginalizovano. Na udaljenom jugu, u nerazvijenim opštinama, o njima se u Beogradu retko govori. Politička pitanja zamenjuju one realne probleme sa kojima se suočavaju. Agon Ajeti iz Preševa ukazuje na diskriminaciju koja je prisutna u sredini u kojoj živi.
“Još uvek se borimo sa osnovnim pravima. Ne možemo da učimo iz naših knjiga na albanskom i još uvek ne možemo da koristimo našu zastavu na dan kada slavimo nacionalnu zastavu. Dakle, imamo neke osnovne probleme koje su druge manjine odavno rešile, a mi se još borimo sa tim”, kaže Agon.
Uprkos tome, sa ovog putovanja poneće lepe utiske, pre svega zbog prijateljstava koja ostaju za budućnost.
Mladi su pravi resurs
“Utisci su odlični zato što je društvo na okupu, ali nije tako u celoj Srbiji. Mi smo mladi, imamo drugačija shvatanja od ovih starijih koji preko medija preuveličavaju probleme”, rekao je Damir Varevac iz Tutina.
Slaže se sa njim Ana Đorđević iz Vranja, ali podvlači da su “ljudi sami krivi za sve što rade”.
“Došla sam ovde sa mladima iz Preševa i Medveđe, oni su dobri drugari i dobre osobe. Mi koji dolazimo ovde nemamo predrasude dok u našim zajednicama toga ima i na pretek”, kaže Ana.
Aida Ćorović
Posetu je organizovala nevladina organizacija Urban-In iz Novog Pazara, u saradnji sa Generatorom iz Vranja, u okviru projekta “Da se predstavimo... - mladi promovišu i razvijaju interkulturalnost u Srbiji”, koji je podržala Kancelarija Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava.Iako je nedavno zbog pretnji bila primorana da se povuče sa čela Urban-In-a, vođa puta bila je Aida Ćorović, koja ne odustaje od ovih malih, ali važnih koraka.
“Meni je jako značajno što su se upoznali mladi iz jugozapadne i jugoistočne Srbije, bez obzira na jezičke barijere, jer neki njih ne govore dobro srpski jezik, to uopšte nije bio problem. Malopre su pevali pesme na engleskom i mislim da ćemo kao grupa ostati zajedno. Pojavile su se čak ideje da možda obiđemo Prištinu i Sarajevo. Važno mi je da su oni Beograd doživeli kao grad u kome se osećaju dobro, tome je naravno doprinela i ova novogodišnja atmosfera, ali mislim da je to svečarsko osećanje iznutra, jer kao da smo prešli sopstvene granice. To samo pokazuje da mladi ljudi, koje ne vidimo i za koje se stalno govori da su problem ove države, u stvari jesu njen najbolji resurs i njen kapacitet za budućnost”, ocenjuje Aida Ćorović.