Prvi put jedno Tužilaštvo za ratne zločine u regionu počinje finansijsku istragu da utvrdi da li imovina učesnika rata koji su već osuđeni ili optuženi za ratni zločin potiče od ratne pljačke. Reč je o Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, a proverava se imovina 22 okrivljena pripadnika paravojne jedinice Škorpioni i Šakali koji su ordinirali po ratištima 90-ih, a na sudu su zbog zločina na Kosovu i ubistva Bošnjaka u Trnovu u BIH. Slična istraga očekuje ih i protiv osuđenih za ratne zločine na Ovčari i u Zvorniku.
U Srbiji odnedavno postoji zakonska mogućnost da se oduzme imovina koja je stečena kao ratni plen. Da li se time otvara do sada tabu tema pljačke kao motiva za učešće u ratovima, da li je zaludna nada da će ratni plen doći pod udar zakona.
Naši sagovornici dobro se sećaju kako je to sve izgledalo. Zvornik, 1992. godina Hakija Smailović, sekretar Udruženja zarobljenih i nestalih u tom gradu.
“Bilo je pretresa, dolazile su neke grupe i zastrašivale ljude, pretili su da će, ako se ne preda sav novac, biti ubijeni. Oni koji su imali novac,
“Teza da je celi motiv rata bio jedna organizirana velika pljačka, znala se vrlo sporadično i uvijeno pojaviti. Ali nekakva sustavna istraga ili analiza koja bi pokazala da je pljačka bila jedan od motiva rata, koliko je meni poznato, nigde nije napravljena na prostoru bivše Jugoslavije”, kaže Drago Hedl, hrvatski novinar iz Osijeka autor filma o Vukovaru i dodaje da je ratna pljačka tabu tema i u Hrvatskoj:
“U Hrvatskoj su takođe mnogi ljudi posle rata postali enormno bogati, a da se niko nije zapitao odakle im to bogatstvo“, kaže Hedl.
Pitali smo Mirsada Tokaču iz Istraživačko dokumentacionog centra u Sarajevu da li je u toj državi ispitivan ijedan slučaj bogaćenja u ratu. Odgovor jebio kratak i jasan:
„Ne, ne. To je tabu tema, o tome niko ne priča“, kaže Tokača i dodaje:
„Ima jedna sjajna izreka nekoga od tih kriminalaca: "Ko je jamio - jamio je." U prevodu: ko je uzeo, uzeo je.“
Miloš Vasić, uprkos istrazi koju je pokrenulo Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu , za sada u ovim ograničenim slučajevima onih koji su već pred sudom ili na izdržavanju kazne, ne veruje da je Pandorina kutija bogatstva stečenih u ratu otvorena niti da će biti:
“Prošlo je vreme, Bosanci su se, koliko toliko, sa svojom bandom obračunali, Hrvatima na pamet ne pada, sve su to veliki domoljubi, a ni ovde u Srbiji ne vidim mnogo političke volje da se ta stvar istera do kraja", kaže Hakija i dodaje:
„Moglo bi se preispitati članovi tadašnjeg Kriznog štaba u Zvorniku, šta oni sada imaju. Čuo sam da imaju ogromna bogatstva koja su većinom u Srbiji, u Novom Sadu, na primer.“
Bekim Bljakaj, šef Kancelarije FHP u Prištini o 1999. godini u vreme NATO bombardovanja kaže:
“Kolone albanskih izbeglica koje su bile proterivane iz svojih kuća u više navrata su zaustavljani od strane raznih formacija, bilo policijskih ili paramilitarnih jedinica, tražili su ima li novca i to, sećam se, nisu hteli da prime dinare nego devize, nemačke marke ili nakit.”
Bljakaj kaže da je bilo pljački i nakon završetka bombardovanja, kada su kolone srpskih izbeglica odlazile. On ne zna ni za jedno suđenje pljačkašima na Kosovu.
Vukovar 1991. godina - Jovan Dulović, sada penzionisani novinar nedeljnika Vreme koji je bio sve vreme na tom ratištu za naš program priča:
„Oduvek sam tvrdio da je nazovi rat u Vukovaru bio zapravo klasičan oblik pljačkaškog pohoda naših oružanih snaga, uglavnom sastavljenih od dobrovoljaca među kojima su glavnu reč imali oni koji su dolazili da bi pljačkali. Pljačkali su napuštene kuće i odnosili ratni plen. Nisam nikada video ili čuo da je neko od vojnih zvaničnika zabranjivao pljačke. Naravno, Arkan i njegovi kriminalci su imali tapiju da odnose sve što su mogli. Počev od jorgana i čaršava do krupne stoke, automobila, do raznih skupih mašina...Na primer, one koji su nosili mašine za pranje veša, posuđa i drugih kućnih aparata zvali su Odeljenje bele tehnike. Sve je to bila jedna velika pljačka."
*****
Svi prilozi iz ovosedmičnog programa Pred licem pravde:
Porodice ogorčene jer se žrtvama manipuliše
U RS nezadovoljni radom Instituta za nestala lica BiH
Majke Srebrenice onemogućile Morionovu posjetu Memorijalnom centru
Tadić podržao inicijativu za formiranje REKOM-a
Ratna pljačka tabu tema u regionu
Okončano suđenje Gotovini, Markaču i Čermaku
*****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
U Srbiji odnedavno postoji zakonska mogućnost da se oduzme imovina koja je stečena kao ratni plen. Da li se time otvara do sada tabu tema pljačke kao motiva za učešće u ratovima, da li je zaludna nada da će ratni plen doći pod udar zakona.
Naši sagovornici dobro se sećaju kako je to sve izgledalo. Zvornik, 1992. godina Hakija Smailović, sekretar Udruženja zarobljenih i nestalih u tom gradu.
“Bilo je pretresa, dolazile su neke grupe i zastrašivale ljude, pretili su da će, ako se ne preda sav novac, biti ubijeni. Oni koji su imali novac,
Oduvek sam tvrdio da je nazovi rat u Vukovaru bio zapravo klasičan oblik pljačkaškog pohoda naših oružanih snaga, smatra srpski novinar Jovan Dulović
vadili su ga i davali da bi spasili svoj život. Neki od njih su odlazili sa vojnicima kući da donesu novac i nikada iza toga nisu viđeni. Verovatno su likvidarani."
O ratnom profiterstvu niko ne priča
Carstvo Željka Ražnjatovića Arkana koji je žario i palio na ratištima 90-ih kao šef Srpske dobrovoljačke garde ostalo je netaknuto. Njegovu udovicu će , po svoj prilici, bezuspešno ganjati zbog malverzacija u fudbalskom klubu Obilić ali ne i zbog nasledđnog pozamašnog dela tog bogatstva stečenog ratnom pljačkom. U taj deo dobiti od „patriotskog posla“ obavljenog u 90-im godinama se ne dira.
„Sve do svoje smrti, Arkan je bio i ostao potpuno zaštićena divljač. Niko nije smeo da ga pogleda popreko. Tako da , dok se okreneš, dobiješ ono što je Ivan Čolović lepo nazvao - novo ratničko plemstvo", kaže novinar Miloš Vasić.
“Teza da je celi motiv rata bio jedna organizirana velika pljačka, znala se vrlo sporadično i uvijeno pojaviti. Ali nekakva sustavna istraga ili analiza koja bi pokazala da je pljačka bila jedan od motiva rata, koliko je meni poznato, nigde nije napravljena na prostoru bivše Jugoslavije”, kaže Drago Hedl, hrvatski novinar iz Osijeka autor filma o Vukovaru i dodaje da je ratna pljačka tabu tema i u Hrvatskoj:
“U Hrvatskoj su takođe mnogi ljudi posle rata postali enormno bogati, a da se niko nije zapitao odakle im to bogatstvo“, kaže Hedl.
Pitali smo Mirsada Tokaču iz Istraživačko dokumentacionog centra u Sarajevu da li je u toj državi ispitivan ijedan slučaj bogaćenja u ratu. Odgovor je
„Ima jedna sjajna izreka nekoga od tih kriminalaca: "Ko je jamio - jamio je." U prevodu: ko je uzeo, uzeo je
„Ne, ne. To je tabu tema, o tome niko ne priča“, kaže Tokača i dodaje:
„Ima jedna sjajna izreka nekoga od tih kriminalaca: "Ko je jamio - jamio je." U prevodu: ko je uzeo, uzeo je.“
Miloš Vasić, uprkos istrazi koju je pokrenulo Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu , za sada u ovim ograničenim slučajevima onih koji su već pred sudom ili na izdržavanju kazne, ne veruje da je Pandorina kutija bogatstva stečenih u ratu otvorena niti da će biti:
“Prošlo je vreme, Bosanci su se, koliko toliko, sa svojom bandom obračunali, Hrvatima na pamet ne pada, sve su to veliki domoljubi, a ni ovde u Srbiji ne vidim mnogo političke volje da se ta stvar istera do kraja", kaže Hakija i dodaje:
„Moglo bi se preispitati članovi tadašnjeg Kriznog štaba u Zvorniku, šta oni sada imaju. Čuo sam da imaju ogromna bogatstva koja su većinom u Srbiji, u Novom Sadu, na primer.“
Željko Ražnatović Arkan, tokom rata komadovao je Srpskom dobrovoljačkom gardom, posle rata ubijen u mafijaškom obračunu
Bekim Bljakaj, šef Kancelarije FHP u Prištini o 1999. godini u vreme NATO bombardovanja kaže:
“Kolone albanskih izbeglica koje su bile proterivane iz svojih kuća u više navrata su zaustavljani od strane raznih formacija, bilo policijskih ili paramilitarnih jedinica, tražili su ima li novca i to, sećam se, nisu hteli da prime dinare nego devize, nemačke marke ili nakit.”
Bljakaj kaže da je bilo pljački i nakon završetka bombardovanja, kada su kolone srpskih izbeglica odlazile. On ne zna ni za jedno suđenje pljačkašima na Kosovu.
Vukovar 1991. godina - Jovan Dulović, sada penzionisani novinar nedeljnika Vreme koji je bio sve vreme na tom ratištu za naš program priča:
„Oduvek sam tvrdio da je nazovi rat u Vukovaru bio zapravo klasičan oblik pljačkaškog pohoda naših oružanih snaga, uglavnom sastavljenih od dobrovoljaca među kojima su glavnu reč imali oni koji su dolazili da bi pljačkali. Pljačkali su napuštene kuće i odnosili ratni plen. Nisam nikada video ili čuo da je neko od vojnih zvaničnika zabranjivao pljačke. Naravno, Arkan i njegovi kriminalci su imali tapiju da odnose sve što su mogli. Počev od jorgana i čaršava do krupne stoke, automobila, do raznih skupih mašina...Na primer, one koji su nosili mašine za pranje veša, posuđa i drugih kućnih aparata zvali su Odeljenje bele tehnike. Sve je to bila jedna velika pljačka."
*****
Svi prilozi iz ovosedmičnog programa Pred licem pravde:
Porodice ogorčene jer se žrtvama manipuliše
U RS nezadovoljni radom Instituta za nestala lica BiH
Majke Srebrenice onemogućile Morionovu posjetu Memorijalnom centru
Tadić podržao inicijativu za formiranje REKOM-a
Ratna pljačka tabu tema u regionu
Okončano suđenje Gotovini, Markaču i Čermaku
*****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)