Poslednjih dana u medijima u Srbiji pojavljuju se haški osuđenici koji su odslužili svoje kazne za ratne zločine, a onda domaćoj javnosti pričaju svoju stranu priče.
Naši sagovornici imaju različito mišljenje o tome da li se time promoviše pogled na ratove 90-ih iz ugla aktera, dakle zločinaca, ili se jednostavno u medijskoj raznolikosti nude i ispovesti medijski zanimljivih svedoka. Neki tajminzi, međutim, teško da mogu biti slučajni.
Na dan obeležavanja srebreničkog genocida jedna TV stanica koju gleda cela Srbija u goste je pozvala Biljanu Plavšić koja je za ratne zločine odsedela svoju hašku kaznu i omogućila joj da punih sat vremena priča o ratu, onako kako ga ona vidi, odnosno, kako je najavljeno o "sprskoj tragediji".
Pre toga, objavljen je sa njom opširan intervju u jednom čitanom nedeljniku. Evo nekoliko citata:
- Biljana Plavšić o odgovornosti Ratka Mladića za stradanja u BiH:
"Gospodar smrti i života je bio Izetbegović, gospodar smrti i života je bio Tuđman. Bila sam u Mrkonjiću gdje je njihova vojska prešla na našu teritoriju. 180 krstova i na svakom piše NN. Zar to nije gospodar života i smrti?”
- Biljana Plavšić o svojoj krivici:
"Kriva sam jer nisam znala, a trebalo je, o onome što se događalo. Ja sam samo brinula o humanitarnim stvarima, zbrinjavanju izbjeglica, ranjenika".
Ženu, koja je osuđena za najteže zločine u ratu u kome je trebalo da nestane multietnička BiH, novinar hladno pita i smatra da to publika treba da zna: hoće li multietnička Bosna opstati, te da li je zagovornik otcepljenja RS.
Ljubljenje sa Gotovinom
Sledi još jedan intervju sa još jednim haškim osuđenikom Veselinom Šljivančaninom, koji je upravo odslužio svoju kaznu za pomaganje i podržavanje mučenja vukovarskih zarobljenika.
Šljivančaninu jeste smanjena kazna sa 17 na deset godina, on jeste pušten posle odslužene dve trećine kazne, njemu jeste presuda izmenjena, nije kažnjen za ubistvo 194 zarobljenika ali on nije nevin, njegova kazna je 10 godina zatvora.
Idilična slika iz haškog zatvora, poput one koju smo slušali u vreme tamnovanja Slobodana Miloševića nije izostala.
Na pitanje da li je tačno da se, odlazeći iz pritvora u Hagu, pozdravio čak i sa Antom Gotovinom, on je odgovorio:
"Pozdravio sam se sa svim ljudima, jedino se nisam sa dvojicom pozdravio koje neću da imenujem, a sa Antom Gotovinom ne samo da sam se pozdravio, već smo se izljubili, on mi je poželeo srećan put a ja sam njemu rekao da verujem da će i on dočekati slobodu".
Strategija spinovanja
Ne sporeći da je bivši haški zatvorenik medijski zanimljiv svedok, ipak ostaje pitanje šta on publici može da ponudi, kakvo tumačenje rata.
"Rat 90-ih je, po meni, bio građanski, bio sukob raznih nacionalističkih struktura koje su se pojavile na teritoriji Jugoslavije, a JNA se u tome nije dobro snašla zato što ona nije bila ni koncipirana za takav rat, ona je pripremana da brani Jugolsaviju a ne da se vodi međusobni sukob."
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa i kolumnista Teofil Pančić različito odgovaraju na pitanje ko u Srbiji zapravo tumači šta se zbivalo u 90-im godinama.
Dereta: Gospodin Šljivančanin ima pravo da tumači, da iznosi svoje mišljenje cele situacije, posebno kada je izdržao kaznu koju mu je sud odredio. On je pušten na slobodu.
RSE: Ali, da li ga to kvalifikuje da tumači ono što se dogodilo i za šta je osuđen?
Dereta: Ja znam da je to vrlo teško slušati od nekoga ko je u tome aktivno učestvovao, kao što je on učestvovao. Ali on kaže: ja sam bio aktivni vojnik, državni službenik, ja sam radio svoj vojnički posao.
RSE: I Biljana Plavšić kaže: ja sam se bavila humanitarnim radom.
Dereta: Ja apsolutno pravim razliku između Biljane Plavšić i ovoga što sam čuo od Šljivančanina. Biljana Plavšić je bila jedan od ideologa cele stvari, znamo šta je govorila o tome koliko srpskih glava treba žrtvovati, pa njene genetske teorije, itd. Ne znam zašto, ali mene je iznenadila jedna vrsta pokajničkog tona u onome što govori Šljivančanin.
Pančić: Bojim se da mi često jako brkamo stvari. Vi imate jedno društvo koje je ovako izdevastirano, ovako izranjavano i u kome još neke elementarne stvari nisu raščišćene oko toga šta se zapravo dogodilo, zašto se dogodilo, ko je tu kriv a ko prav itd. U takvoj situaciji, u udarnim medijima pridike satima drže ljudi koji su osuđeni za veoma ozbiljne ratne zločine, za stradanja stotine i hiljade ljudi, onda morate da se stvarno zapitate, pa dobro, ko je ovde lud? Probajte da zamislite da se ne radi o ratnim zločinima, da se radi o klasičnom kriminalu, da vam sam mafijaš na svim medijima nudi interpretaciju ili bolje rečeno negiranje sopstvenih zločina. Rekli biste da tu nešto nije u redu, da je tu nešto nenormalno.
Narodna poslanica Vesna Pešić smatra da to nije ni malo slučajno, da je to posledica politike današnje vlasti, jedna vrsta spinovanja.
"To im je potrebno radi balansiranja, da pokažu da vlast ne odstupa od patriotizma. Ako nešto mora sa Prištinom da se dogovori, ili ako predsednik ode za Sarajevo, onda nas oplavljuje ovde Biljana Plavšić. Ili - kad Mladić ode u Hag - onda niko ne ode u Potočare .... Eto, to vam je otprilike to", zaključuje Pešić.
Naši sagovornici imaju različito mišljenje o tome da li se time promoviše pogled na ratove 90-ih iz ugla aktera, dakle zločinaca, ili se jednostavno u medijskoj raznolikosti nude i ispovesti medijski zanimljivih svedoka. Neki tajminzi, međutim, teško da mogu biti slučajni.
Na dan obeležavanja srebreničkog genocida jedna TV stanica koju gleda cela Srbija u goste je pozvala Biljanu Plavšić koja je za ratne zločine odsedela svoju hašku kaznu i omogućila joj da punih sat vremena priča o ratu, onako kako ga ona vidi, odnosno, kako je najavljeno o "sprskoj tragediji".
Pre toga, objavljen je sa njom opširan intervju u jednom čitanom nedeljniku. Evo nekoliko citata:
- Biljana Plavšić o odgovornosti Ratka Mladića za stradanja u BiH:
"Gospodar smrti i života je bio Izetbegović, gospodar smrti i života je bio Tuđman. Bila sam u Mrkonjiću gdje je njihova vojska prešla na našu teritoriju. 180 krstova i na svakom piše NN. Zar to nije gospodar života i smrti?”
'Ja sam', kaže Plavšićeva, 'samo brinula o humanitarnim stvarima, zbrinjavanju izbjeglica, ranjenika'.
- Biljana Plavšić o svojoj krivici:
"Kriva sam jer nisam znala, a trebalo je, o onome što se događalo. Ja sam samo brinula o humanitarnim stvarima, zbrinjavanju izbjeglica, ranjenika".
Ženu, koja je osuđena za najteže zločine u ratu u kome je trebalo da nestane multietnička BiH, novinar hladno pita i smatra da to publika treba da zna: hoće li multietnička Bosna opstati, te da li je zagovornik otcepljenja RS.
Ljubljenje sa Gotovinom
Sledi još jedan intervju sa još jednim haškim osuđenikom Veselinom Šljivančaninom, koji je upravo odslužio svoju kaznu za pomaganje i podržavanje mučenja vukovarskih zarobljenika.
Šljivančaninu jeste smanjena kazna sa 17 na deset godina, on jeste pušten posle odslužene dve trećine kazne, njemu jeste presuda izmenjena, nije kažnjen za ubistvo 194 zarobljenika ali on nije nevin, njegova kazna je 10 godina zatvora.
Idilična slika iz haškog zatvora, poput one koju smo slušali u vreme tamnovanja Slobodana Miloševića nije izostala.
Na pitanje da li je tačno da se, odlazeći iz pritvora u Hagu, pozdravio čak i sa Antom Gotovinom, on je odgovorio:
"Pozdravio sam se sa svim ljudima, jedino se nisam sa dvojicom pozdravio koje neću da imenujem, a sa Antom Gotovinom ne samo da sam se pozdravio, već smo se izljubili, on mi je poželeo srećan put a ja sam njemu rekao da verujem da će i on dočekati slobodu".
Strategija spinovanja
Ne sporeći da je bivši haški zatvorenik medijski zanimljiv svedok, ipak ostaje pitanje šta on publici može da ponudi, kakvo tumačenje rata.
"Rat 90-ih je, po meni, bio građanski, bio sukob raznih nacionalističkih struktura koje su se pojavile na teritoriji Jugoslavije, a JNA se u tome nije dobro snašla zato što ona nije bila ni koncipirana za takav rat, ona je pripremana da brani Jugolsaviju a ne da se vodi međusobni sukob."
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa i kolumnista Teofil Pančić različito odgovaraju na pitanje ko u Srbiji zapravo tumači šta se zbivalo u 90-im godinama.
Dereta: Gospodin Šljivančanin ima pravo da tumači, da iznosi svoje mišljenje cele situacije, posebno kada je izdržao kaznu koju mu je sud odredio. On je pušten na slobodu.
RSE: Ali, da li ga to kvalifikuje da tumači ono što se dogodilo i za šta je osuđen?
Dereta: Ja znam da je to vrlo teško slušati od nekoga ko je u tome aktivno učestvovao, kao što je on učestvovao. Ali on kaže: ja sam bio aktivni vojnik, državni službenik, ja sam radio svoj vojnički posao.
RSE: I Biljana Plavšić kaže: ja sam se bavila humanitarnim radom.
Dereta: Ja apsolutno pravim razliku između Biljane Plavšić i ovoga što sam čuo od Šljivančanina. Biljana Plavšić je bila jedan od ideologa cele stvari, znamo šta je govorila o tome koliko srpskih glava treba žrtvovati, pa njene genetske teorije, itd. Ne znam zašto, ali mene je iznenadila jedna vrsta pokajničkog tona u onome što govori Šljivančanin.
"Zamislite da se radi o klasičnom kriminalu, da vam mafijaš na svim medijima nudi negiranje sopstvenih zločina", kaže Pančić.
Pančić: Bojim se da mi često jako brkamo stvari. Vi imate jedno društvo koje je ovako izdevastirano, ovako izranjavano i u kome još neke elementarne stvari nisu raščišćene oko toga šta se zapravo dogodilo, zašto se dogodilo, ko je tu kriv a ko prav itd. U takvoj situaciji, u udarnim medijima pridike satima drže ljudi koji su osuđeni za veoma ozbiljne ratne zločine, za stradanja stotine i hiljade ljudi, onda morate da se stvarno zapitate, pa dobro, ko je ovde lud? Probajte da zamislite da se ne radi o ratnim zločinima, da se radi o klasičnom kriminalu, da vam sam mafijaš na svim medijima nudi interpretaciju ili bolje rečeno negiranje sopstvenih zločina. Rekli biste da tu nešto nije u redu, da je tu nešto nenormalno.
Narodna poslanica Vesna Pešić smatra da to nije ni malo slučajno, da je to posledica politike današnje vlasti, jedna vrsta spinovanja.
"To im je potrebno radi balansiranja, da pokažu da vlast ne odstupa od patriotizma. Ako nešto mora sa Prištinom da se dogovori, ili ako predsednik ode za Sarajevo, onda nas oplavljuje ovde Biljana Plavšić. Ili - kad Mladić ode u Hag - onda niko ne ode u Potočare .... Eto, to vam je otprilike to", zaključuje Pešić.