„Rat iz dečje perspektive“ je zbornik radova nastao iz uverenja da znanja o ratu ne mogu biti potpuna ukoliko ne uključuju upravo iskustva marginalizovanih društvenih subjekata.
Zbornik je sačinilo petnaest žena iz svih država nastalih krvavim raspadom bivše Jugoslavije, a predstavile su ga na promociji u prostorijama UK Parobrod, u Beogradu.
Polazeći od toga da u savremenoj regionalnoj književnosti dominira perspektiva muškarca, dok su autorke i ženski likovi u književnosti na margini – ovaj zbornik pišu upravo mlade autorke, književne kritičarke, dok za temu zbornika biraju dečiju perspektivu na rat, koja je, smatraju one, takođe marginalizovana, budući da je opšta pretpostavka da u ratu učestvuju prevashodno odrasli.
„Ratovi iz devedesetih godina prošlog veka predstavljaju traumu koja još uvek na različite načine progoni sva postjugoslovenska društva“, stoji u predgovoru zbornika.
Vaš browser nepodržava HTML5
Nađa Bobičić: Dve važne teme su NOB i ratovi 90-ih
Nađa Bobičić, književna kritičarka iz Podgorice i glavna urednica zbornika „Rat iz dečje perspektive“, objasnila je da upravo ti ratovi oblikuju ne samo našu perspektivu na sadašnjost, već njihova narativizacija u dominantno nacionalističkim i kapitalističkim diskursima nastoji da oblikuje i naše stavove o Drugom svetskom ratu, antifašizmu i Narodnooslobodilačkoj borbi (NOB).
„U zborniku su važne dvije teme. Jedna tema je NOB, dakle iskustva djece u NOB-u koji je donio revolucionarno novo društvo i sa druge strane ratovi i iskustva 90-tih koji su kontrarevolucija, dakle poslije 90-tih je jedno lošije društvo od onog koje je bilo prije. E sad, dječja perspektiva u NOB-u, to je perspektiva djece koja su imala ideje i mogla su da se bore za nekakve ideale, komunističke, novog društva, revolucionalrnog društva. I na kraju tog užasnog Drugog svjetskog rata gradio se novi sistem. Mi smo zaključili da se djeci u toj književnosti pristupa kao da su to djeca novog poretka i aktivni učesnici u ratu. Sa druge strane, ratovi 90-tih, ni odrasli a ni djeca - mi smo tada bili djeca koji smo pisali ovaj zbornik - nemamo nikakve pozitivne ideje zašto se borimo, dakle sve je nekakav nacionalizam i agresija sa jedne strane a sa druge propast radničke klase i bujanje desnice, gde se vidi jedna šizofrena pozicija gde se često pokušava da se kroz dečju perspektivu proguraju nekakve nacionalističke ideje u književnosti“, rekla je Bobičić.
Zbornik „Rat i dečja perspektiva“ važan je i kao feministički princip i protivteža maskulinitetu, budući da su sve tekstove u zborniku pisale književne kritičarke iz regiona. Prema rečima jedne od njih, Irene Jovanović iz Srbije, važno je promeniti ugao gledanja na ratove dvadesetog veka, jer iako „rat počinju muškarci i u rat idu muškarci, u ratu svakako ne učestvuju samo oni“.
„Ono što je bio moj fokus su upravo bile devojčice u NOB-u. Ja sam iskreno očekivala da će biti baš puno feminističkih primera nerodnostereotipnih devojčica, međutim njih je jako malo. Zanimljivo je da u tom periodu književna kritika nije osećala potrebu za isticanjem takvih junakinja, dok se danas u kanonu zapravo zadržavaju samo ona dela o NOB-u koja su najmanje ratna, prosto se stvara jedan revizonistički diskurs kome se oduzima tema NOB-a a devojčice se svrstavaju u okvir školskog kurikuluma ili u okviru teme polnog sazrevanja poput romana ’Orlovi rano lete’ Branka Ćopića“, objašnjava Jovanović.
Iako se Drugi svetski rat vodio i na teritoriji Srbije, oni 90-tih tu nisu imali intezitet i nivo stradanja koji su imali u susedstvu. U tom smislu je i opravdana pretpostavka da je perspektiva iz koje su se stvarala književna dela drugačija na teritorijama gde se ginulo i gde su posledice rata vidljivije i sveobuhvatnije, što je upravo i potvrdila Maja Abadžija, književna kritičarka iz Bosne i Hercegovine tokom svojih istraživanja i rada na zborniku.
Vaš browser nepodržava HTML5
Maja Abadžija: Rat kao daleki odjek nekadašnje traume
„Više sličnosti ima između iskustava Hrvatske i BiH i tu je književnost ponudila neke nove linije koje nećemo sretati u književnosti u Srbiji. Međutim, sklona sam da verujem da se ratna književnost i posledice ratne književnosti, pogotovo kad govorimo o marginalnim i ranjivim grupama kakve su u svakom ratu žene i djeca, i ne razlikuju toliko i da je možda veća razlika u autorskim sposobnostima i autoricama posebno. Ja sam obrađivala četiri autorice sličnih godina i može se primetiti u njihovoj poeziji da nikada nije po definiciji ratna i nikada nije posvećena isključivo ratu, več se u njima rat javlja kao daleki odjek nekadašnje traume, traume koje su one nekada verovatno preživele kao djeca“, objašnjava Abadžija.
U susednoj Hrvatskoj su, pak, žene i deca u književnosti, pogotovo nakon ratova 90-tih predstavljeni isključivo kao žrtve, smatra tamošnja kritičarka Natalija Iva Stepanović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Natalija Iva Stepanović: Žene i djeca u Hrvatskoj predstavljeni kao žrtve
„U predstavljanju Domovinskog rata u Hrvatskoj su žene i djeca u Hrvatskoj postali ultimativne žrtve, znači melodramatski kod je prisutan, ali i spektakl ženske patnje više manje, mada ne znam kako je bilo u Srbiji, to mi je teško usporediti“, zaključila je Stepanović.
Cilj istraživanja u zborniku „Rat i dečja perspektiva“ bio je da se pronađu, interpretiraju i kritički evaluiraju različiti narativi o ratovima u čijem su središtu deca. Njegov značaj, objasnila je dr Ivana Kronja, filmološkinja i kulturološkinja, je pre svega taj što tretira književnost iz jedne specifične perspektive koju možemo nazvati kulturna studija socijalizma, koja prikazuje jasnu vrednosnu degradaciju od socijalističke rodne i klasne ravnopravnosti do kapitalističke komercijalizacije i trivijalizacije uloga žena i dece.
„Mi jednostavno možemo reći da su nekada deca i žene bili vlasništvo revolucije, vojske i revolucije, a da su sada vlasništvo kapitala i države koja funkcioniše prema zaštiti privatne svojine pojedinaca, tako da tu se ideološki aparat dosta promenio pa je to uticalo na drugačiju simboliku. I generalno je položaj ljudskih prava opao sa povećanjem siromaštva i sa nekakvim postkolonijalnim statusom građanina u današnjem društvu", dodaje Kronja.
Kao svoj krajnji cilj autorke su istakle umrežavanje književnih kritičarki i njihovu veću vidljivost na književnoj sceni, čime bi se poboljšalo i stanje kritike, koja bi se osavremenila i otvoreno suočila sa čestim problemima mizoginije, nacionalizma i konzervativizma.
Svoj zbornik su posvetile trenutnoj geopolitičkoj situaciji u svetu i u njemu značajno mesto zauzima sledeći pasus:
„Svesne činjenice da ovaj zbornik objavljujemo u trenutku kada su Sirija, Palestina, Jemen i mnoge druge zemlje zahvaćene ratom i oružanim konfliktima, posvećujemo ga svima koji se danas bore za mir i slobodu, a posebno ženama i deci u ratom devastiranim područjima“.
Zbornik „Rat iz dečje perspektive“ sadrži trinaest radova a iza njega stoji neformalna grupa "Pobunjene čitateljke", dok je zbornik objavljen u saradnji sa udruženjem i portalom Radnik.rs i Rekonstrukcijom Ženski fond.