Organizacije za ljudska prava navode da je broj žrtava nemira u Libiji naglo porastao nakon što su vladini pripadnici bezbednosti pucali na demonstrante u drugom najvećem gradu u zemlji, Bengaizju. Tačan broj žrtava, među kojima ima i dece, za sada je nepoznat.
Hjuman rajts voč (HRW) navodi da su najmanje 104 osobe su poginule u Libiji otkako su počeli protesti protiv predsednika Moamera el Gadafija 16. februara 2011.
"Naš istraživač u Libiji je potvrdio da je bilo najmanje 104 mrtvih", izjavio je direktor biroa HRW-a u Londonu Tom Porteus.
"Međutim, to nije potpuna slika situacije, jer je komunikacija s Libijom vrlo otežana. Veoma brinemo da je tamo u toku katastrofa po pitanju ljudskih prava", dodao je on.
Izveštaji o porastu broja žrtava poklapaju se sa nepotvrđenim tvrdnjama očevidaca o pucanju vojske na demonstrante mašinkama i oružjem večeg kalibra u Bengaziju u subotu, kada je ubijeno najmanje 20 ljudi.
“Ubijeno je mnogo ljudi... Mi se nalazimo usred masakra“, citirao je Rojters reči očevica. Čovek je izjavio da je pomogao da se žrtve prenesu u bolnicu u Bengaziju.
Navodi se da se čula i snajperska pucnjava sa krovova zgrada koja je izazvala cene haosa i panike među demonstrantima, od kojih su neki uzvratili.
Medicinsko osoblje u lokalnim bolnicama saopštilo je da su ostali bez krvi i zaliha nakon što su primili 150 žrtava subotnje pucnjave. BBC je javio da je 22 povređenih umrlo.
Apel muslimanskih vođa
Teško je proveriti navode o broju žrtava i povređenih, jer je Libija zabranila pristup svim stranim medijima. Libijske vlasti nisu objavile broj žrtava, niti su izdale zvanično saopštenje povodom nasilja koje se događa u toj zemlji.
Okrutna racija sledi nakon najvećih nemira u Gadafijevoj 42-godišnjoj vladavini. Protivnici predsednika koristili su društvene mreže kako bi pozvali na proteste, slične onima zbog kojih su dugogodišnji lideri u Egiptu i Tunisu otišli sa vlasti.
Bez obzira na žrtve, AP javlja citirajući svedoka da su se demonstranti ponovo okupili u nedelju kod zgrade suda u Bengaziju.
Krvoproliće je izazvalo reakciju oko 50 muslimanskih verskih vođa da apeluju na snage bezbednosti da prestanu sa ubijanjem.
„Apelujemo da svaki musliman koji radi za režim ili mu pomaže na bilo koji način da prepozna da je ubijanje nedužnih ljudskih bića zabranjeno našim Stvariteljem i Njegovim prorokom milosrđa... Ne ubijajte našu braću i sestre. Zaustavite masakr odmah“, piše u apelu, kako javlja Rojters.
Sukobi između protestanata i pripadnika snaga bezbednosti su takođe prijavljeni i u nekoliko drugih gradova, dok je u prestonici Tripoliju situacija bila relativno mirna.
Pojedini analitičari ocenjuju da je u Libiji malo moguć revolt cele nacije koji je postojao u Egiptu i Libiji, jer je Gadafijev režim koristio bogatstvo od nafte kako bi ublažio socijalne probleme.
Hjuman rajts voč (HRW) navodi da su najmanje 104 osobe su poginule u Libiji otkako su počeli protesti protiv predsednika Moamera el Gadafija 16. februara 2011.
"Naš istraživač u Libiji je potvrdio da je bilo najmanje 104 mrtvih", izjavio je direktor biroa HRW-a u Londonu Tom Porteus.
"Međutim, to nije potpuna slika situacije, jer je komunikacija s Libijom vrlo otežana. Veoma brinemo da je tamo u toku katastrofa po pitanju ljudskih prava", dodao je on.
Porteus: Komunikacija s Libijom vrlo otežana. Veoma brinemo da je tamo u toku katastrofa po pitanju ljudskih prava.
Izveštaji o porastu broja žrtava poklapaju se sa nepotvrđenim tvrdnjama očevidaca o pucanju vojske na demonstrante mašinkama i oružjem večeg kalibra u Bengaziju u subotu, kada je ubijeno najmanje 20 ljudi.
“Ubijeno je mnogo ljudi... Mi se nalazimo usred masakra“, citirao je Rojters reči očevica. Čovek je izjavio da je pomogao da se žrtve prenesu u bolnicu u Bengaziju.
Navodi se da se čula i snajperska pucnjava sa krovova zgrada koja je izazvala cene haosa i panike među demonstrantima, od kojih su neki uzvratili.
Medicinsko osoblje u lokalnim bolnicama saopštilo je da su ostali bez krvi i zaliha nakon što su primili 150 žrtava subotnje pucnjave. BBC je javio da je 22 povređenih umrlo.
Apel muslimanskih vođa
Teško je proveriti navode o broju žrtava i povređenih, jer je Libija zabranila pristup svim stranim medijima. Libijske vlasti nisu objavile broj žrtava, niti su izdale zvanično saopštenje povodom nasilja koje se događa u toj zemlji.
Okrutna racija sledi nakon najvećih nemira u Gadafijevoj 42-godišnjoj vladavini. Protivnici predsednika koristili su društvene mreže kako bi pozvali na proteste, slične onima zbog kojih su dugogodišnji lideri u Egiptu i Tunisu otišli sa vlasti.
Bez obzira na žrtve, AP javlja citirajući svedoka da su se demonstranti ponovo okupili u nedelju kod zgrade suda u Bengaziju.
Krvoproliće je izazvalo reakciju oko 50 muslimanskih verskih vođa da apeluju na snage bezbednosti da prestanu sa ubijanjem.
„Apelujemo da svaki musliman koji radi za režim ili mu pomaže na bilo koji način da prepozna da je ubijanje nedužnih ljudskih bića zabranjeno našim Stvariteljem i Njegovim prorokom milosrđa... Ne ubijajte našu braću i sestre. Zaustavite masakr odmah“, piše u apelu, kako javlja Rojters.
Sukobi između protestanata i pripadnika snaga bezbednosti su takođe prijavljeni i u nekoliko drugih gradova, dok je u prestonici Tripoliju situacija bila relativno mirna.
Pojedini analitičari ocenjuju da je u Libiji malo moguć revolt cele nacije koji je postojao u Egiptu i Libiji, jer je Gadafijev režim koristio bogatstvo od nafte kako bi ublažio socijalne probleme.