Islamofobija u SAD dramatično raste, piše Mubin Šakir (Mubeen Shakir) u “Vošington Postu” (The Washington Post).
Šakir, student medicine na Harvardu, ističe da muslimanski lideri treba zaista treba da reaguju i angažuju se u poboljšanju stanja u svojim zajednicama. “Međutim, duboko su nepoštena mišljenja da isključivo muslimani treba da pronađu rešenje”, smatra Šakir.
“Donald Tramp (Trump) je samo poslednja javna ličnost koja je artikulisala rastući talas islamofobije širom zapadnog sveta. Njegove šokantne izjave opravdavaju zločine onih koji ih čine iz mržnje. Što je još gore, idu na ruku teroristima poput ‘Islamske države’- zbog čega je Britanija manje bezbedna”, piše u “Gardijanu” (Guardian) Sadik Kan (Sadiq Khan), bivši ministar u britanskoj vladi u vreme Laburističke partije i njen kandidat za gradonačelnika na predstojećim izborima.
U sedmici nakon masakra u Parizu, bilo je 115 napada na muslimane u Britaniji.
Dvanaestogodišnja devojčica, koju su tukli đaci u školi u Njujorku, nazvana je “pripadnicom ISIS” a njen hidžab je pocepan. Šesnaestogodišnji dečak, poreklom iz Somalije, umro je nakon pada sa šestospratnice u Sijetlu.
Njegova porodica i muslimanska zajednica u gradu smatraju da ga je neko gurnuo. Kamenice su bačene na prozor kuće muslimanske porodice u gradu Plano u Teksasu. Vlasnika prodavnice u Kvinsu u Njujorku napao je muškarac koji je vikao: “Ubiću muslimane”. Ovo je samo nekoliko ilustracija nedavnog nasilja motivisanog mržnjom prema muslimanima, koje se širi, navodi Mubin Šakir.
“Ovih dana propovedi u džamijama u SAD više su usredsređene na savete kako muslimani mogu da se zaštite od napada nego na verska pitanja…
Bojim se da će u vozu na putu kući neko pomisliti da u ruksaku nosim bombu. Kada šetam u gomili, pribojavam se da će pre svega mladi ljudi nazvati “Arapinom” ili “teroristom”.
Bojim se da će u vozu na putu kući od bolnice (gde pohađam praktičnu nastavu), neko pomisliti da u ruksaku nosim bombu. Kada šetam u gomili, pribojavam se da će pre svega mladi ljudi nazvati “Arapinom” ili “teroristom”. Strahujem da sva priča o registrima za muslimane, zatvaranju džamija dovesti do toga da će neko zapucati na džamiju u koju moju majka odlazi svakoga dana. Ako se ja tako osećam šetajući se ulicama Bostona, sa privilegijom da sam veoma dobro obrazovan muškarac koji odlično govori engelski, mogu da zamislim koliko strahuju mnogi muslimani koji nemaju te mogućnosti”, ističe Šakir.
On dodaje da iako je Donald Tramp kritikovan sa raznih strana zbog izjave da bi muslimanima trebalo zabraniti ulazak u SAD - vodeći kandidat republikanaca za predsedničku nominaciju nije usamljen u širenju islamofobije.
Kao primer navodi drugog kandidata Bena Karsona (Carson) koji se, uprkos privrženosti Ustavu SAD u kome se ističe da versko opredeljenje i pripadnost ne mogu biti kriterijum javnu funkciju, zalaže da “ja kao rođeni Amerikanac nikada ne bih mogao da se kandidujem za predsednika”.
Ted Kruz (Cruz) ukazuje da “dobrotu i velikodušnost naše nacije treba podeliti sa nevinim sirijskim izbeglicama hrišćanima – ali ne i nevinim muslimanima”.
Šakir navodi da je u sedmici nakon terorističkih napada u Parizu 13. novembra godišnjica smrti njegovog oca, osnivača prve džamije u Oklahoma Sitiju.
“On je težio da bude deo SAD kojima ova zgrada pripada u istoj meri kao i crkve ili singage. Boli me pomisao na njegovu tugu koja bi ga obuzela, da je živ, uviđajući da su sada gore okolnosti za američke muslimane nego u konzervativnoj Oklahomi 1980-ih. Muslimanski lideri treba zaista treba da reaguju na pozive i angažuju u poboljšanju stanja u našim zajednicama. Međutim, duboko su nepoštena mišljenja da isključivo muslimani treba da pronađu rešenje. Nije bilo zahteva da se reformišu bele hrišćanske zajednice nakon masovnih ubistava kao u slučaju počinio Roberta Diera (Dear) (optužen za ubistvo tri radnika klinike za abortus u Kolorado Springsu, izjasnivši se na sudu da je kriv jer "ratnik koji se bori za bebe"). Naravno, moramo da osiguramo da mladi ne budu radikalizovani”, naglašava Šakir.
On ističe da je potrebna solidarnost među Amerikancima jer će se fizičko i političko nasilje protiv muslimana u SAD pojačavati ukoliko svi zajedno ne ustanu protiv podsticanja straha.
Molim se svako veče da ne bude više napada u ime islama. Molim se da Amerikanci shvate da muslimani nisu po definiciji teroristi. Molim se da dođe dana kada neće biti potrebno da se molim za ovakve stvari.
“Niko ne treba da pasivno posmatra u vozu ili školi dok muslimane napadaju i osporavaju naša prava. Nužno je da drugi dignu glas i stanu uz nas. Obodren sam pozivom prijatelja iz Alabame, sinom pastora, koji mi je rekao da se brine zbog mene. Ohrabruje me poruka školskog druga koji me je pitao kako se možemo boriti protiv islamofobije. Potrebno nam je više ovakvih gestova. Ako zaista verujemo u slobodu, došlo je vreme da se usprotivmo retorici mržnje i ponovo učinimo Ameriku velikom.
Ne znam kako će se ovo okončati. Molim se svako veče da ne bude više napada u ime islama. Molim se da svi Amerikanci shvate da muslimani nisu po definiciji teroristi. Molim se da dođe dana kada neće biti potrebno da se molim za ovakve stvari”, zaključuje Šakir.
Kan: Plašim se za porodicu i prijatelje
Broj incidenata u Londonu uperenih protiv muslimana povećan je za 70 odsto samo u 2014-oj, saopštila je Metropoliten policija.
Lako je ismejavati Donalda Trampa kao lakrdijaša – čoveka čiji je pogled na svet smešan kao i njegova frizura. Međutim, kako okvalifikovati mnogo ozbiljnije napade, piše u “Gardijanu” (Guardian) Sadik Kan (Sadiq Khan), bivši ministar u britanskoj vladi u vreme Laburističke partije i njen kandidat za gradonačelnika na predstojećim izborima. Kan je poreklom iz Pakistana. Pre dve godine mu je prećeno smrću zbog podrške homoseksualnim brakovima.
“Tramp je samo poslednja javna ličnost koja je artikulisala rastući talas islamofobije širom zapadnog sveta. Njegove šokantne izjave opravdavaju zločine onih koji ih čine iz mržnje. Što je još gore, idu na ruku teroristima poput ‘Islamske države’- zbog čega je Britanija manje bezbedna. Mladi britanski muslimani su podložniji radikalizaciji i ekstremizmu kad god ne pružimo priliku i damo poverenje većinskom delu muslimanske populacije da dovedu u pitanje politiku ekstremista – kao i zato što je britansko društvo isuviše segregisano.”
Kan ističe da svaki put kada se desi incident koji izazivaju fanatici zloupotreblajvajući islam, muslimani koji poštuju zakon plaćaju visoku cenu.
“Izloženost zloupotrebama motivisanim islamofobijom čine integraciju manje verovatnom a jača poziciju ekstremista. To vodi podelama, opasno je i skopčano sa rizicima po živote Britanaca”, naglašava Kan.
“Tell Mama”, organizacija koja prati rast islamofobije, objavila je da je bilo 115 napada u sedmici nakon masakra u Parizu – što je povećanje od 300 odsto.
Znam iz ličnog iskustva da je u vremenima nalik ovim, veća verovatnoća da ljudi koji izgledaju kao ja budu verbalno zlostavljani, pljuvani pa čak i fizički napadani na ulici.
“Znam iz ličnog iskustva da je u vremenima nalik ovim, veća verovatnoća da ljudi koji izgledaju kao ja budu verbalno zlostavljani, pljuvani pa čak i fizički napadani na ulici. Ne saosećam samo sa žrtvama islamofobije. Brinem i za svoje prijatelje i porodicu”, kaže Kan.
On navodi da većina Britanaca smatra da je islamofobija odvratna. Kao primer navodi negodovanje javnosti zbog maltretiranja Hanane Jakoubi u autobusu u Londonu početkom godine.
Kao kandidat za gradonačelnika Londona Kan ističe da će suočavanje sa zločinima iz mržnje – uključujući islamofobiju, antisemitizam, homofobiju – biti prioritet.
“Malo je onih u Britaniji koji uzimjaju Trampove reči ozbiljno, ali oni ne smeju da se ignorišu ili ismejavaju. Moramo da se ozbiljno uhvatimo u koštac sa islamofobijom, jer ovde nije samo reč o rizicima sa kojima sa suočavaju muslimani – u pitanju je bezbednost svih nas”, zaključuje Kan.