U danu kada premijer Turske Redžep Tajip Erdogan posećuje Sandžak i Novi Pazar, deo Srbije gde živi većinsko bošnjačko stanovništvo, zvanično stupa na snagu odluka Ministarstva za ljudska i manjinska prava o raspuštanju Nacionalnog saveta Bošnjaka. Ova odluka Ministarstva dodatno je produbila nesuglasice i napetosti u Sandžaku.
Kao što se i očekivalo, Bošnjačka kulturna zajednica oštro je reagovala na odluku Ministarstva za ljudska i manjinska prava da budu ponovljeni izbori za Nacionalni savet Bošnjaka.
"Nema sumnje da je ovdje na sceni riječ o organizovanom političkom kriminalu sa ciljem ignorisanja izborne volje Bošnjaka, a radi održavanja poltronskog statusa sandžačke politike prema Beogradu,” kaže Samir Tandir, predstavnik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Bošnjaka, podsećajući da je Bošnjačka kulturna zajednica, koju je na izborima predstavljao glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, uz podršku dva većnika sa liste Bošnjački preporod, 7. jula regularno formirala Nacionalni savet.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, međutim, ne priznaje taj izbor jer, kako objašnjava Petar Antić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava, na konstitutivnoj sednici nije postojala dvotrećinska većina za formiranje Nacionalnog saveta Bošnjaka, zbog čega je ovo Ministarstvo donelo rešenje o raspuštanju Saveta.
“Pored ovog rešenja, Ministarstvo će doneti i rešenje o obrazovanju privremenog organa upravljanja Nacionalnog saveta. Privremeni organ upravljanja obavlja sve tekuće i neodložive poslove iz nadležnosti savetado sprovođenja novih izbora i konstituisanja novog saziva Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine. Isticanjem zakonskog roka od 30 dana, dolaze sledeće mere koje su određene Zakonom o nacionalnim savetima,” kaže Antić.
Disbalans
S druge strane, Samir Tandir tvrdi da Beograd naknadno pokušava da prekraja izbornu volju Bošnjaka.
On podseća da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, na dan konstituisanja Bošnjačkog nacionalnog saveta promenilo poslovnik kojim se, umesto proste, uvodi dvotrećinska većina, što se – kako kaže – odnosi samo na Savet Bošnjaka.
Na naše pitanje – da li to znači da je izborna pobeda muftije Muamera Zukorlića neprihvatljiva za zvanični Beograd, Samir Tandir kaže:
"Poruka nije mufitiji Zukorliću, već svim Bošnjacima, da su oni ovdje građani drugog, trećeg, ili ne znam kojeg reda, da njihova volja apsolutno nije bitna Beogradu, već, da će biti onako kako Beograd odluči. Znači, u pitanju je jedna klasična diktatura i imamo na sceni kosovski scenario. Sve ono što je Slobodan Milošević u osamdesetim i devedesetim godinama radio na Kosovu, danas aktuelna vlast iz Beograda radi prema Bošnjacima u Sandžaku. Beograd smatra da ima suvereno pravo da tutorskim odnosom određuje ko će da nas predvodi.”
Dok predstavnici Bošnjackog saveta najavljuju tužbu Ustavnom sudu i postupak pred Sudom u Strazburu, političke elite u Beogradu, makar javno, ne pridaju veliki značaj ovom problemu.
Oglasila se jedino Liberalno-demokratska partija koja traži od predsednice parlamenta da zakaže hitne sednice Kolegijuma i Odbora za ustavna pitanja, jer su partijski čelnici uvereni da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava sprovodi direktnu i protivustavnu diskriminaciju Bošnjaka.
U Komitetu pravnika za ljudska prava traže da se utvrdi odgovornost nadležnih iz ovog Ministarstva, jer kako kaže izvršni direktor Milan Antonijević - “ Nije bilo logike da se menjaju izborna pravila za Bošnjački nacionalni savet”.
"Sami izbori za savete nacionalnih manjina shvaćeni su, očigledno, kao veoma bitna politička poluga koja će kasnije koristiti u nekim drugim situacijama. Nažalost, nije se ušlo u samu suštinu nacionalnih saveta, a to je da oni uređuju oblast kulture, informisanja i nekih drugih oblasti koje bi trebalo samo da dovedu do toga da se manjinske zajednice osećaju sigurno. Samo Ministarstvo je od početka vodilo jednu političku igru i, nažalost, nije shvatio koja bi uloga tu trebalo da bude jednog ministarstva koje se bavi ljudskim i manjinskim pravima. Očigledno je došlo do nekog disbalansa koji, nadam se, neće prouzrokovati neke teže efekte, a ukoliko ih i bude, mislim da imamo adresu koja će biti odgovorna za to,” kaže Antonijević.
Kao što se i očekivalo, Bošnjačka kulturna zajednica oštro je reagovala na odluku Ministarstva za ljudska i manjinska prava da budu ponovljeni izbori za Nacionalni savet Bošnjaka.
"Nema sumnje da je ovdje na sceni riječ o organizovanom političkom kriminalu sa ciljem ignorisanja izborne volje Bošnjaka, a radi održavanja poltronskog statusa sandžačke politike prema Beogradu,” kaže Samir Tandir, predstavnik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Bošnjaka, podsećajući da je Bošnjačka kulturna zajednica, koju je na izborima predstavljao glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, uz podršku dva većnika sa liste Bošnjački preporod, 7. jula regularno formirala Nacionalni savet.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, međutim, ne priznaje taj izbor jer, kako objašnjava Petar Antić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava, na konstitutivnoj sednici nije postojala dvotrećinska većina za formiranje Nacionalnog saveta Bošnjaka, zbog čega je ovo Ministarstvo donelo rešenje o raspuštanju Saveta.
“Pored ovog rešenja, Ministarstvo će doneti i rešenje o obrazovanju privremenog organa upravljanja Nacionalnog saveta. Privremeni organ upravljanja obavlja sve tekuće i neodložive poslove iz nadležnosti savetado sprovođenja novih izbora i konstituisanja novog saziva Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine. Isticanjem zakonskog roka od 30 dana, dolaze sledeće mere koje su određene Zakonom o nacionalnim savetima,” kaže Antić.
Disbalans
S druge strane, Samir Tandir tvrdi da Beograd naknadno pokušava da prekraja izbornu volju Bošnjaka.
Ministarstvo je od početka vodilo jednu političku igru i, nažalost, nije shvatio koja bi uloga tu trebalo da bude jednog ministarstva koje se bavi ljudskim i manjinskim pravima, kaže izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava.
Na naše pitanje – da li to znači da je izborna pobeda muftije Muamera Zukorlića neprihvatljiva za zvanični Beograd, Samir Tandir kaže:
"Poruka nije mufitiji Zukorliću, već svim Bošnjacima, da su oni ovdje građani drugog, trećeg, ili ne znam kojeg reda, da njihova volja apsolutno nije bitna Beogradu, već, da će biti onako kako Beograd odluči. Znači, u pitanju je jedna klasična diktatura i imamo na sceni kosovski scenario. Sve ono što je Slobodan Milošević u osamdesetim i devedesetim godinama radio na Kosovu, danas aktuelna vlast iz Beograda radi prema Bošnjacima u Sandžaku. Beograd smatra da ima suvereno pravo da tutorskim odnosom određuje ko će da nas predvodi.”
Dok predstavnici Bošnjackog saveta najavljuju tužbu Ustavnom sudu i postupak pred Sudom u Strazburu, političke elite u Beogradu, makar javno, ne pridaju veliki značaj ovom problemu.
Oglasila se jedino Liberalno-demokratska partija koja traži od predsednice parlamenta da zakaže hitne sednice Kolegijuma i Odbora za ustavna pitanja, jer su partijski čelnici uvereni da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava sprovodi direktnu i protivustavnu diskriminaciju Bošnjaka.
U Komitetu pravnika za ljudska prava traže da se utvrdi odgovornost nadležnih iz ovog Ministarstva, jer kako kaže izvršni direktor Milan Antonijević - “ Nije bilo logike da se menjaju izborna pravila za Bošnjački nacionalni savet”.
"Sami izbori za savete nacionalnih manjina shvaćeni su, očigledno, kao veoma bitna politička poluga koja će kasnije koristiti u nekim drugim situacijama. Nažalost, nije se ušlo u samu suštinu nacionalnih saveta, a to je da oni uređuju oblast kulture, informisanja i nekih drugih oblasti koje bi trebalo samo da dovedu do toga da se manjinske zajednice osećaju sigurno. Samo Ministarstvo je od početka vodilo jednu političku igru i, nažalost, nije shvatio koja bi uloga tu trebalo da bude jednog ministarstva koje se bavi ljudskim i manjinskim pravima. Očigledno je došlo do nekog disbalansa koji, nadam se, neće prouzrokovati neke teže efekte, a ukoliko ih i bude, mislim da imamo adresu koja će biti odgovorna za to,” kaže Antonijević.