Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen rekao je u intervjuu za list Blic da je evroatlantska integracija zemalja zapadnog Balkana "presudna za dugoročnu bezbednost i stabilnost", kao i da bi građani Srbije trebalo da odluče da li je članstvo u NATO-u od koristi za Srbiju.
"Pozdravljam korake koje je Srbija nedavno preduzela kako bi poboljšala saradnju s NATO-om, a na građanima Srbije je da odluče da li je članstvo u našem savezu od koristi za Srbiju", kazao je Rasmusen.
On je ocenio da Deklaracija o neutralnosti koju je usvojila Skupština Srbije nije prepreka za razvoj saradnje NATO-a i Srbije i dodao da su mnoge neutralne države poput Austrije i Finske znatno angažovane kao partneri tog vojnog saveza.
"Srbija je pristupila programu Partnerstvo za mir krajem 2006. godine, ali u proteklom periodu nije u potpunosti iskoristila potencijale tog programa. Nadam se da će Srbija takođe postati aktivnija, ali je na vašoj vladi odluka da li želi da to uradi", rekao je Blicu generalni sekretar NATO-a.
Rasmusen je o smanjenju broja pripadnika NATO-a na Kosovu rekao da je "postupna tranzicija jedinica Kfora ka snagama za odvraćanje sukoba prirodni rezultat povećane i održive normalizacije bezbednosne situacije na terenu na Kosovu".
"Mi trenutno očekujemo smanjenje trupa na 10.000 pripadnika u januaru 2010. godine... Dalja smanjenja biće dogovorena samo ukoliko članice NATO smatraju da bezbednosna situacija i politička situacija zaslužuju takvu odluku", kazao je Rasmusen.
Na pitanje da oceni bezbednosnu situaciju u BiH nakon neuspešnih pregovora u Butmiru, on je izjavio da politička situacija u toj zemlji "nije onakva kakva bi trebalo da bude".
"U isto vreme, zadovoljan sam što politički zastoj nije imao negativne posledice po bezbednosnu situaciju," rekao je Rasmusen za Blic.
"Doneli smo odluku da će BiH pristupiti Akcionom planu za članstvo programu savetodavne i praktične pomoći koji je osmišljen u skladu sa individualnim potrebama država koje uđu u NATO - čim bude ostvarila neophodni napredak u reformskim naporima", kazao je generalni sekretar NATO-a.
"Pozdravljam korake koje je Srbija nedavno preduzela kako bi poboljšala saradnju s NATO-om, a na građanima Srbije je da odluče da li je članstvo u našem savezu od koristi za Srbiju", kazao je Rasmusen.
On je ocenio da Deklaracija o neutralnosti koju je usvojila Skupština Srbije nije prepreka za razvoj saradnje NATO-a i Srbije i dodao da su mnoge neutralne države poput Austrije i Finske znatno angažovane kao partneri tog vojnog saveza.
"Srbija je pristupila programu Partnerstvo za mir krajem 2006. godine, ali u proteklom periodu nije u potpunosti iskoristila potencijale tog programa. Nadam se da će Srbija takođe postati aktivnija, ali je na vašoj vladi odluka da li želi da to uradi", rekao je Blicu generalni sekretar NATO-a.
Rasmusen je o smanjenju broja pripadnika NATO-a na Kosovu rekao da je "postupna tranzicija jedinica Kfora ka snagama za odvraćanje sukoba prirodni rezultat povećane i održive normalizacije bezbednosne situacije na terenu na Kosovu".
"Mi trenutno očekujemo smanjenje trupa na 10.000 pripadnika u januaru 2010. godine... Dalja smanjenja biće dogovorena samo ukoliko članice NATO smatraju da bezbednosna situacija i politička situacija zaslužuju takvu odluku", kazao je Rasmusen.
Na pitanje da oceni bezbednosnu situaciju u BiH nakon neuspešnih pregovora u Butmiru, on je izjavio da politička situacija u toj zemlji "nije onakva kakva bi trebalo da bude".
"U isto vreme, zadovoljan sam što politički zastoj nije imao negativne posledice po bezbednosnu situaciju," rekao je Rasmusen za Blic.
"Doneli smo odluku da će BiH pristupiti Akcionom planu za članstvo programu savetodavne i praktične pomoći koji je osmišljen u skladu sa individualnim potrebama država koje uđu u NATO - čim bude ostvarila neophodni napredak u reformskim naporima", kazao je generalni sekretar NATO-a.