Pokušaj prisilnog iseljavanja izbeglih i interno raseljenih lica iz stanova u Ustaničkoj ulici u Beogradu u koje su se bespravno uselili još pre deset godina i useljavanja izbeglica koji su na konkursu dobili te stanove, između ostalih, otvorilo je pitanje kakva su prava jednih a kakva prava drugih ljudi koje povezuje ista sudbina - bežeći od rata ostali su bez svojih domova.
Pokazalo se da su na konkursu za stanove u toj zgradi mogli da konkurišu samo oni sa statusom izbeglica, ne i interno raseljeni. A razlika među njima je samo u tome što su jedni došli iz BiH i Hrvatske, dakle priznatih država, a drugi sa Kosova, koji je za zvanični Beograd deo države Srbije. Ta činjenica im određuje i različita prava. Najvidljivija su u dobijanju krova nad glavom.
Vesna Petrović, iz nevladinog Centra za ljudska prava kaže da je zapravo činjenica da Srbija ne priznaje Kosovo odredila tretman raseljenih koji, praktično, imaju manje prava od izbeglih.
"Imamo problem što država Srbija kaže da je Kosovo njena teritorija. I to je čitava ‘zapetljancija’. Oni se tretiraju kao interno raseljena lica a u stvari su klasične izbeglice. I oni nemaju gde da se vrate, mnogi od njih. Zapaljene su im kuće, uselio se neko ili imovinsko pravno nije rešeno….", navodi.
Vaš browser nepodržava HTML5
Građani ponovo sprečili iseljenje izbegličke porodice
Različita prava najočiglednija su u oblasti stambenog zbrinjavanja. Izbeglice mogu da dobiju stanove sa mogućnošću otkupa, raseljeni ne. Regionalni program izgradnje stanova zato se odnosi samo na izbegla lica iz BiH i Hrvatske, ne i za one sa Kosova.
"Izbeglicama se, kao vidovi stambenog zbrinjavanja, nudi kupovina seoskih kuća sa okućnicom, dodela paketa građevinskog materijala za započetu a nedovršenu nepokretnost a mogu da se jave na konkurs za stambene jedinice u zakup, sa mogućnošću kupovine", kaže Petar Anđić iz Komesarijata za izbeglice Srbije.
Za interno raseljene sa Kosova nudi se kupovina seoske kuće sa okućnicom i dodale paketa građevinskog materijala za započetu a nedovršenu kuću, objašnjava dalje Anđić.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice do sada je 20.000 porodica stambeno zbrinuto, od toga 15.000 izbeglih i 5.000 raseljenih.
Interno raseljenim licima sa Kosova se nude stanovi izgrađeni donacijama ili iz budžeta, bez prava otkupa. Ali, mali broj onih koji su 1999. godine izbegli sa Kosova je uz pomoć države ili putem posebnih projekata iz budžeta došlo do krova nad glavom. Od 200.000, tek 5.000 je dobilo pomoć u vidu seoske kuće sa okućnicom ili građevinskog materijala.
Radoš Đurović iz Centra za migrante kaže da bi svi ti nesrećni ljudi trebalo da imaju ista prava
Uglavnom su se sami snalazili, kako svedoči Dejan Lazović, jedan od stanara u Ustaničkoj ulici kome sleduje iseljenje.
Njih petoro braće sa porodicama otišlo je iz kosovskog grada Peći 1999. godine. Neki su se smestili kod rodbine, neki su živeli kao podstanari u raznim mestima u Srbiji. Dvojica od njih su dobili pomoć od države u vidu građevinskog materijala i uspeli da sebi obezbede krov nad glavom.
Dejan je sa majkom bio najpre u Kraljevu, pa u Kragujevcu, pa u Sremskoj Mitrovici. Svuda kao podstanar. Bez ikakve pomoći. Rekli su mu da nema pravo da konkuriše za stan. Skupljao je novac i počeo da gradi kuću u beogradskom prigradskom naselju Boleč. Novca je ponestalo, kuća je bez prozora i vrata, bez sanitarija.
Godinama živi u Ustaničkoj ulici gde se bespravno uselio. Deset godina bez problema. Kaže, tek sada mu je ponuđena pomoć kako bi se iselio jer je stan dobila porodica koja, za razliku od njega, ima na to pravo. Kad dobije građevinski materijal, završiće započetu kuću i iseliti se iz Ustaničke ulice. Obećava, u roku od dve nedelje.
(Video iz novembra 2017)
Vaš browser nepodržava HTML5
Izbeglice iz Ustaničke: 'Ne gine nam ulica'
Radoš Đurović iz Centra za migrante kaže da bi svi ti nesrećni ljudi trebalo da imaju ista prava.
"U suštini, to su ljudi koji su izbegli iz svojih domova i nemaju način da se tamo vrate. Definitivno, kao izbegli bi trebalo barem u pogledu egzistencijalnog minimuma da imaju izjednačena prava", ocenjuje Đurović.
Đurović smatra da je u startu sve pogrešno postavljeno, da bi trebalo i interno raseljeni, kako ih naziva srpska normativa, po prirodnom pravu da imaju obezbeđen egzistencijalni minimum.
UNHCR ((Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice) koji postupa po Međunarodnoj konvenciji, ipak je uvideo da treba priznati realnost, pa je promenio svoj stav prema ove dve grupacije ljudi koji praktično dele istu sudbinu, kaže Vesna Petrović.
"Međunarodna konvencija iz 1951. godine govori o tome da su izbeglice pod zaštitom te Konvencije, ali ne i interno raseljena lica. Međutim, UNHCR je zauzeo stav da su to ipak ljudi koji su izbegli i ne mogu da se vrate i sada ih tretiraju relativno jednako, ali ih drugačije zovu", objašnjava Petrović.
U Srbiji trenutno status interno raseljenih lica ima 200.000 ljudi. Svi su sa Kosova. Od više stotina hiljada izbeglica koji su došli u Srbiju iz BiH i Hrvatske tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije u devedesetim godinama, danas ima status izbeglica još 20.000.