"Okupacija i teror" – ovako meštani Banjske komentarišu preuzimanje Rajske banje na severu Kosova, od strane kosovskih institucija.
"Na šta ovo liči? Hoće da nas isteraju? Jel moramo da se zatvorimo po kućama? Zašto smo mi krivi?", izjavila je u sredu jedna od meštanki Banjske za RSE, koja je želela da ostane anonimna.
A o konačnoj nameni turističkog kompleksa Rajska banja, Ministarstvo unutrašnjih poslova će naknadno odlučivati.
To je u sredu izjavio ministar unutrašnjih poslova Kosova, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla), dan nakon što je Kosovska agencija za privatizaciju, uz pomoć policijskih snaga, preuzela kontrolu nad ovim kompleksom. Agencija tvrdi da se ovaj kompleks nalazi na zemljištu u vlasništvu preduzeća Trepča Standard iz Severne Mitrovice, koje je pod njihovom administracijom.
Trepča Standard je ranije bila odgovorna za pripremu hrane za zaposlene kao i rekreativne, kulturne i obrazovne aktivnosti za ceo rudnik olova i cinka na severu, Trepča, pokazuje istraživanje Instituta za razvoj i evropske poslove (RIDEA) iz 2019. godine.
Pročitajte i ovo: Agencija za privatizaciju na Kosovu preuzela Rajsku banju u Zvečanu, oštra reakcija BeogradaKako su iz agencije rekli za RSE, odluka o preuzimanju ovog kompleksa je usledila nakon zahteva Ministarstva unutrašnjih poslova da im se objekat da u zakup.
Kompleks Rajska banja nalazi se u Banjskoj, opština Zvečan – region gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Posebnu pažnju u medijima Banjska je dobila u septembru ove godine kada je oružana grupa Srba izvršila napad na policiju Kosova, ubivši policajca Afrima Bunjakua. Odgovornost za organizaciju i učešće preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, koja je inače najveća srpska stranka na Kosovu koja uživa potpunu podršku Beograda.
U prostorijama ovog kompleksa policija Kosova je takođe uhapsila tada dve osobe zbog nezakonitog posedovanja oružja.
Izvori iz Vlade navode da će kosovske institucije nastaviti sa akcijama povraćaja imovine na severu, ne precizirajući o kojoj se tačno imovini radi.
Ko je obnovio Rajsku banju?
Obnovu "Rajske banje" i izgradnju kompleksa je 2015. godine započela Vlada Srbije kroz svoju Kancelariju za Kosovo. Tadašnji direktor ove Kancelarije, Marko Đurić, je potpisao ugovor o obnovi banje s Eparhijom raško-prizrenskom Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i predsednikom Privremenog opštinskog organa u sistemu Srbije, Ivanom Todosijevićem. Kompleks je otvoren 2019. godine.
Srpski zvaničnici su rekli da je Vlada Srbije u ovaj projekat uložila oko sedam miliona eura.
Kosovski ministar policije, Dželjalj Svečlja, izjavio je u sredu na konferenciji za novinare da je ulaganje u ovaj objekat bilo "na crno".
"Zašto je neko ilegalno ulagao, mislim da je to pouka za sve one koji žele ilegalno ulagati - da to ne mogu", poručio je on.
I bivši direktor kosovske agencije za privatizaciju, Ekrem Hajdari, u izjavi za RSE potvrđuje da kompleks Rajska banja pripada društvenom preduzeću Trepča Standard.
Hajdari, koji je bio na čelu agencije u vreme kada je trajala obnova Rajske banje, kaže da je agencija u to vreme bila informisana od lokalnih predstavnika da na obnovi radi lokalno stanovništvo na osnovu sakupljenih fondova nevladinih organizacija - sve u svrhu interesa lokalnih meštana - ali i ne da se radi o investiciji Republike Srbije. U to vreme, dodaje, kontrole na severu su bile gotovo nepostojeće.
"Ali, mi smo ih u to vreme zvanično obavestili da bilo kakvo ulaganje u renoviranje radi funkcionalizacije ovog kompleksa, neće predviđati bilo kakvu obavezu za nadoknadu ili bilo koju drugu privilegiju onda kada se imovina bude vratila pod punu kontrolu Agenciji za privatizaciju", dodaje Hajdari.
Pročitajte i ovo: Svečlja o kompleksu u Banjskoj: Konačnu namjenu odredit ćemo u međuvremenuOn je međutim mišljenja da činjenica da je u prostorijama ovog kompleksa nakon oružanog napada u septembru u Banjskoj pronađeno oružje, "to zakonski daje institucijama Republike Kosovo, odnosno obavezuje ih da oduzmu bilo koji objekat ili imovinu koja je korišćena za izvršenje ili pomogla u izvršenju krivičnog dela".
Inače, Agencija za privatizaciju na Kosovu upravlja svim bivšim društvenim preduzećima na Kosovu i tvrdi da je jedini vlasnik te imovine.
Zvanična Priština i Beograd imaju potpuno oprečne stavove kada je reč o imovini na Kosovu, odnosno obe strane tvrde da su društvena preduzeća u njihovom vlasništvu.
Šta kažu u Srbiji?
Direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, Petar Petković, je ocenio kako je zvanična Priština preuzimanjem banje potvrdila "nameru sveobuhvatne okupacije severa Kosova i Metohije i poručila da Srbija nema pravo da na bilo koji način pomaže svom narodu".
Podvukao je da je turističko-rekreativni kompleks "Rajska banja" jedna od strateških investicija Beograda na severu Kosova.
"Srbima je na ovaj način još jednom iz Prištine poručeno da nemaju pravo na razvoj svojih lokalnih zajednica, niti pravo na posao i socijalnu sigurnost", rekao je Petković i dodao da je oko dešavanja u vezi "Rajske banje" obavestio međunarodnu zajednicu.
Kompeks Rajska banja, 20. decembar 2023.
Izvršni direktor "Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj", Dragiša Mijačić, u izjavi za RSE kaže da "Rajska banja" nije društveno preduzeće koje je formirano pre rata na Kosovu, te da zbog toga kosovska agencija za privatizaciju nema prava da upravlja njenom imovinom.
Uz napomenu da još uvek nema dovoljno informacija, Mijačić smatra da je odluka agencije, "protivzakonita". On smatra da kosovska agencija za privatizaciju nema ingerencije nad objektima Rajske banje.
"Zašto su oni to tako postupili, to je prosto stvar jedne samovolje, na način da bez pravnog osnova postupaju nad objektima nad kojima nemaju nikakvu nadležnost", kaže Mijačić.
Šta kažu "knjige"?
"Rajska banja" je kao društvo sa ograničenom odgovornošću na Kosovu registrovana juna 2016. godine.
Međutim, od juna prošle godine njen status je "pasivan".
Odgovorno lice u kosovskoj Agenciji za registraciju biznisa je Aleksandar Zlatković, kao direktor "Rajske banje".
Zlatković je bio prisutan i na svečanoj ceremoniji otvaranja hotela "Rajska banja", jula 2019. godine.
S druge strane, "Rajska banja" je u Agenciji za privredne registre u Srbiji zavedena marta 2020. godine.
Odluku o osnivanju ovog privrednog subjekta je februara 2020. godine doneo Privremeni organ opštine Zvečan koji funkcioniše u srpskom sistemu, kao jedini osnivač.
Za direktora društva "Rajska banja" imenovan je Danilo Delibašić, ali već krajem decembra 2021. godine dolazi do promene zakonskog zastupnika i na mesto direktora dolazi Mašan Ilić.
Ove godine, tačnije 29. maja, dolazi do nove promene i na mesto direktora dolazi Marko Savić.
Savić je svega dve nedelje pre stupanja na ovu funkciju (16. maja 2023.) pokrenuo i svoju firmu sa nazivom "Rajska banja 028" koja je registrovana takođe za istu delatnost hotela i smeštaja. Adresa je ista kao i pravnom licu registrovanom od strane opštine Zvečan, odnosno Banjska BB, opština Zvečan.
Rajska Banja je 2022. godinu završila sa prihodom od oko 248.000 evra i prosečno sedam zaposlenih. Godinu dana ranije prihod je bio oko 190.000 evra.
Pitanje imovine i ulaganja Srbije kroz Zajednicu na Kosovu
Inače, pitanje ulaganja Srbije na Kosovu, kao i pitanje imovine, regulisano je nacrtom statuta za formiranje Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu, na čije se formiranje i dalje čeka.
Formiranje Zajednice je dogovoreno u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa a nacrt statuta za njeno formiranje su u oktobru Prištini i Beogradu predstavili izaslanici EU, SAD, Nemačke, Francuske i Italije, kojeg su dve strane i prihvatile.
Pročitajte i ovo: Čija je imovina na Kosovu?Taj dokument predviđa mogućnost finansijske podrške Zajednici od strane Srbije, te "efikasan direktan kanal komunikacije zajednice kosovskih Srba sa Vladom Kosova preko Ministarstva administracije lokalne samouprave".
Dakle, Zajednica može da se finansira iz sopstvenog budžeta, doprinosa svojih članica, centralnih institucija, donacija, te finansijske podrške drugih domaćih ili međunarodnih institucija, uključujući Srbiju.
Moći će da planira i realizuje infrastarukturne projekte uz ulaganja iz Srbije.
Zajednica bi trebala da ima punu nadležnost na lokalnom nivou kada je u pitanju ekonomski razvoj, te da pruža finansijsku pomoć u toj oblasti.
Puna nadležnost na lokalnom nivou je predviđena i za urbano i ruralno prostorno planiranje.
U delu koji se odnosi na imovinska prava, piše da Zajednica može da bude vlasnik nepokretnosti, da bude suvlasnik preduzeća koja pružaju lokalne usluge, te da zaključuje ugovore.
Ipak, navodi se da opštine članice ne mogu da prenesu vlasništvo nad nepokretnom imovinom na Zajednicu.
Koja je još imovina na severu u vlasništvu Agencije za privatizaciju?
RSE se obratio Agenciji za privatizaciju Kosova sa upitom koja se još preduzća ili imovina nalazi u njihovom vlasništvu na severu Kosova, međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
U istraživanju nevladine organizacije "Institut za teritorijalni ekonomski razvoj" (INTER) iz 2022. godine pod nazivom "Privatizacija na Kosovu iz ugla srpske zajednice", navodi se da “postoje brojna društvena preduzeća u opštinama na severu Kosova koja nisu formalno preuzeta od strane Kosovske agencije za privatizaciju i koja još uvek funkcionišu u okviru pravnog sistema Republike Srbije”.
U istraživanju INTER-a se navodi i da je u mnogim društvenim preduzećima na severu "pokrenuta proizvodnja uz pomoć sredstava Vlade Republike Srbije, pre svega kroz subvencije dodeljene preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju".
"Iako postoje mnogobrojni izazovi u funkcionisanju ovih preduzeća, pre svega zbog dualnosti pravnog sistema i problema u snabdevanju repromaterijalom, mnoga od njih posluju sa značajnim brojem uposlenih lica", navodi se u istraživanju.
Saradnja na tekstu Miloš Katić