Kriminalistička policija Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije privela je predsednika opštine Aranđelovac Radosava Švabića, zbog sumnje da je sa vlasnikom jednog privatnog preduzeća proneverio više od pola miliona evra. Da li ovo znači početak odlučnije akcije države protiv korupcije, ili je reč o, kako se takođe tvrdi, običnoj političkoj kampanji?
Akcija policije temelji se na sumnji da je Radosav Švabić, sredinom 2007, sa vlasnikom preduzeća “Ćira” Aleksandrom Ćirićem, koji je takođe priveden, zaključio ugovor kojim je prihvatio znatno nepovoljnije uslove plaćanja u odnosu na one zahvaljujući kojima je, u postupku javne nabavke za gasifikaciju u Aranđelovcu, ovo preduzeće dobilo posao. Policija, takođe, saopštava da je Švabić na isti način zaključio i ugovore za izgradnju i opremanje vrtića.
Hapšenje predsednika opštine Aranđelovac pokrenulo je, međutim, i pitanje političke pozadine ove akcije. Oštra reakcija stiže iz Srpske radikalne stranke, čiji je Švabić član. Dragan Todorović, lider radikala u odsustvu Vojislava Šešelja, tvrdi da nije bilo razloga za ovo hapšenje, te da se iza svega kriju politički razlozi:
“Cela ova priča ima samo jednu jedinu dimenziju, a to je najjadnija i najbednija zloupotreba vlasti i pokušaj da pred glasanje u nedelju vladajućim strankama pribavi neku prednost, tako što će vest u novinama i u svim medijima biti da je uhapšen predsednik opštine Aranđelovac koji je član Srpske radikalne stranke (SRS).”
Todorović tvrdi da se radi o gasifikaciji škola i vrtića i da, apsolutno, ni jedan jedini dinar nije otišao u bilo koje druge svrhe:
“I od toga neće biti ništa, kao što ni do sada nikada nije bilo ništa, kada su u pitanju predstavnici SRS na bilo kom nivou vlasti. A ja to znam po sopstvenom primeru, njima je bitna vest u novinama, da razvlače to koliko god mogu, a da se posle toga apsolutno ništa ne desi, ali ostaje ta sitna politička dobit koja je u jednom momentu postignuta.”
Ovo je drugi slučaj lišavanja slobode jednog gradonačelnika u Srbiji, u dosadašnjem mandatu nove Vlade. Goran Knežević, bivši prvi čovek Zrenjanina, iako demokrata, takođe optužen za zloupotrebu službenog položaja, već osam meseci leži u zatvoru, a suđenje još uvek nije počelo. Nedavne izjave ministra policije Ivice Dačića i javnog tužioca Slobodana Radovanovića, mada oprečne, navode na zaključak da je država odlučila da se obračuna sa korupcijom. Međutim, postupci vlasti u sferi realnog navode na drugačiji zaključak.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam:
“Nažalost, ova hapšenja često liče na kampanju, nekada liče i na obračun s nekim ko u tom trenutku smeta, a daju alibi jer se sve odvija kao borba protiv kriminala. Često se, dakle, čiste sopstveni redovi kroz ta hapšenja.”
Činjenica je da u dobrom delu lokalnih samouprava postoje brojne malverzacije, što je po Aleksandru Popovu posledica odsustva nadzora, i u tom kontekstu postavlja sledeće pitanje:
“Zašto se sve stranke nadmeću ko će dobiti više ili ko će dobiti važnija komunalna preduzeća? A to se dešava i na centralnom nivou jer to često biva indirektan način za punjenje stranačkih kasa. Tako da se bojim da ako bi se izvršila dubinska provera svih opština u Srbiji, da bi to onda bio daleko veći broj ljudi koji bi morali da dođu pod ruku zakona.”
Miša Brkić, ekonomski analitičar i svojevremeno član Vladinog saveta za borbu protiv korupcije, kaže da će svaka priča o hapšenjima zbog korupcije moći da se tumači kao predizborna kampanja ili politička osveta, sve dok se u Srbiji ne uradi zakonodavni okvir:
“U kome nijedan gradonačelnik, predsednik opštine, ili neki visoki državni funkcioner, neće smeti kao meda da zavlači ruku u teglu s medom, ne zato što ga niko ne vidi nego zato što postoje procedure i propisi koji to ne dozvoljavaju.”
Miša Brkić pozdravlja najavljenu akciju, jer – kako kaže – sve velike antikorupcijske akcije se vode tako što se na dobrom primeru pokazuje kako država reaguje na one koji se služe korupcijom:
“Dakle, lupi ih po prstima, kaže no no, to više ne može. Ali, na mesto jednog predsednika opštine, na mesto jednog gradonačelnika, doći će drugi kojeg će postojeće procedure, da tako kažem, ubaciti u mašinu i od njega stvoriti državnog funkcionera sklonog korupciji. Mnogo važnije je da Srbija usvaja evropsko antikorupcijsko zakonodavstvo i to će onda izbacivati iz ruku, opštinskim funkcionerima i činovnicima, mogućnost da se bave korupcijom.”
Aleksandar Popov:
“Lepo bi to bilo. Baš da vidimo kako to funkcioniše. Posebno ako je najavljen obračun sa spregom kriminala, kapitala i politike – da znamo ko su ti veliki tajkuni koji su u igri, a njima se, zapravo, ništa ne dešava.”
Hapšenje predsednika opštine Aranđelovac pokrenulo je, međutim, i pitanje političke pozadine ove akcije. Oštra reakcija stiže iz Srpske radikalne stranke, čiji je Švabić član. Dragan Todorović, lider radikala u odsustvu Vojislava Šešelja, tvrdi da nije bilo razloga za ovo hapšenje, te da se iza svega kriju politički razlozi:
“Cela ova priča ima samo jednu jedinu dimenziju, a to je najjadnija i najbednija zloupotreba vlasti i pokušaj da pred glasanje u nedelju vladajućim strankama pribavi neku prednost, tako što će vest u novinama i u svim medijima biti da je uhapšen predsednik opštine Aranđelovac koji je član Srpske radikalne stranke (SRS).”
Todorović tvrdi da se radi o gasifikaciji škola i vrtića i da, apsolutno, ni jedan jedini dinar nije otišao u bilo koje druge svrhe:
“I od toga neće biti ništa, kao što ni do sada nikada nije bilo ništa, kada su u pitanju predstavnici SRS na bilo kom nivou vlasti. A ja to znam po sopstvenom primeru, njima je bitna vest u novinama, da razvlače to koliko god mogu, a da se posle toga apsolutno ništa ne desi, ali ostaje ta sitna politička dobit koja je u jednom momentu postignuta.”
Ovo je drugi slučaj lišavanja slobode jednog gradonačelnika u Srbiji, u dosadašnjem mandatu nove Vlade. Goran Knežević, bivši prvi čovek Zrenjanina, iako demokrata, takođe optužen za zloupotrebu službenog položaja, već osam meseci leži u zatvoru, a suđenje još uvek nije počelo. Nedavne izjave ministra policije Ivice Dačića i javnog tužioca Slobodana Radovanovića, mada oprečne, navode na zaključak da je država odlučila da se obračuna sa korupcijom. Međutim, postupci vlasti u sferi realnog navode na drugačiji zaključak.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam:
“Nažalost, ova hapšenja često liče na kampanju, nekada liče i na obračun s nekim ko u tom trenutku smeta, a daju alibi jer se sve odvija kao borba protiv kriminala. Često se, dakle, čiste sopstveni redovi kroz ta hapšenja.”
Činjenica je da u dobrom delu lokalnih samouprava postoje brojne malverzacije, što je po Aleksandru Popovu posledica odsustva nadzora, i u tom kontekstu postavlja sledeće pitanje:
“Zašto se sve stranke nadmeću ko će dobiti više ili ko će dobiti važnija komunalna preduzeća? A to se dešava i na centralnom nivou jer to često biva indirektan način za punjenje stranačkih kasa. Tako da se bojim da ako bi se izvršila dubinska provera svih opština u Srbiji, da bi to onda bio daleko veći broj ljudi koji bi morali da dođu pod ruku zakona.”
Miša Brkić, ekonomski analitičar i svojevremeno član Vladinog saveta za borbu protiv korupcije, kaže da će svaka priča o hapšenjima zbog korupcije moći da se tumači kao predizborna kampanja ili politička osveta, sve dok se u Srbiji ne uradi zakonodavni okvir:
“U kome nijedan gradonačelnik, predsednik opštine, ili neki visoki državni funkcioner, neće smeti kao meda da zavlači ruku u teglu s medom, ne zato što ga niko ne vidi nego zato što postoje procedure i propisi koji to ne dozvoljavaju.”
Miša Brkić pozdravlja najavljenu akciju, jer – kako kaže – sve velike antikorupcijske akcije se vode tako što se na dobrom primeru pokazuje kako država reaguje na one koji se služe korupcijom:
“Dakle, lupi ih po prstima, kaže no no, to više ne može. Ali, na mesto jednog predsednika opštine, na mesto jednog gradonačelnika, doći će drugi kojeg će postojeće procedure, da tako kažem, ubaciti u mašinu i od njega stvoriti državnog funkcionera sklonog korupciji. Mnogo važnije je da Srbija usvaja evropsko antikorupcijsko zakonodavstvo i to će onda izbacivati iz ruku, opštinskim funkcionerima i činovnicima, mogućnost da se bave korupcijom.”
Aleksandar Popov:
“Lepo bi to bilo. Baš da vidimo kako to funkcioniše. Posebno ako je najavljen obračun sa spregom kriminala, kapitala i politike – da znamo ko su ti veliki tajkuni koji su u igri, a njima se, zapravo, ništa ne dešava.”