Vest o odlasku Radeta Konstantinovića jako je ražalostila sve njegove prijatelje i poštovaoce. Nije lako u nekoliko rečenica objasniti šta je sve je izgubila srpska kultura.
Radomir Konstantinović je najznačajnije intelektualno ime u savremenoj srpskoj književnosti i filosofiji kulture, pisac koji je dugo, predugo, živeo u »unutrašnjem egzilu« i izolaciji, što je neka vrsta kulturnog skandala. Kao romansijer koji pripada modernom ervopskom duhu, obeležio je svojim delima važne, prelomne trenutke u istoriji savremene srpske književnosti. Osam knjiga sjajne analitičke studije »Biće i jezik« do sada je nedosegnuta analiza »pevanja i mišljenja« srpskih pesnika između dva svetska rata, izvanredno dokumentovana i analitička kritika provincijalnog, malogorađanskog i palanačkog duha u srpskom pesništvu između dva rata.
Studija »Filosofija palanke« objašnjava bolje, nego ijedno drugo srpsko književno ili filosofsko delo suštinu vladajućeg kulturnog modela, poreklo i pozadinu dominirajućeg nacionalizma, i dubinu moralnog pada većeg dela srpske inteligencije koji su okončani u ratnom razaranju i zločinu. Bez poznavanja dela Radomira Konstantinovića nije moguće razumeti tamne strane srpske intelektualne istorije, sve one stranputice i zablude koje su Srbiju dovele u tragični istorijski i kulturni ćorsokak.
Uvek je bio jedan korak ispred ostalih, sa savršenim osećanjem za duh vremena. U jednoj ipak, siromašnoj, u celini gledano, zatvorenoj literaturi on je duhom, temama, smelošću koju poseduju samo najhrabriji i najdarovitiji otvarao put kojim se izlazilo iz parohijske isključivosti, malograđanskog mentaliteta samodovoljnosti, palanačke zatvorenosti.
Radetova misao o «nužnosti nacizma u duhu palanke» pomogla nam je da prepoznamo stuacije u kojima trijumfuje palanačko mišljenje i protagoniste takvog mišljenja. A to znači lice i naličje naše katastrofe.
Zajedno smo osnivali Nezavisne pisce, Beogradski krug i ovim je udruženjima upravo Radetova tačno i savršeno precizno izgovorena reč određivala smisao, duh i razlog postojanja. Dao je najbolju definiciju pojma Druga Srbija koja je osmislila rad Beogradskog kruga: »Druga Srbija je ona Srbija koja se ne miri sa zločinom«
Zaista se ponosim što sam od njega učio, što sam bio njegov savremenik.
Filip DAVID
Radomir Konstantinović je najznačajnije intelektualno ime u savremenoj srpskoj književnosti i filosofiji kulture, pisac koji je dugo, predugo, živeo u »unutrašnjem egzilu« i izolaciji, što je neka vrsta kulturnog skandala. Kao romansijer koji pripada modernom ervopskom duhu, obeležio je svojim delima važne, prelomne trenutke u istoriji savremene srpske književnosti. Osam knjiga sjajne analitičke studije »Biće i jezik« do sada je nedosegnuta analiza »pevanja i mišljenja« srpskih pesnika između dva svetska rata, izvanredno dokumentovana i analitička kritika provincijalnog, malogorađanskog i palanačkog duha u srpskom pesništvu između dva rata.
Studija »Filosofija palanke« objašnjava bolje, nego ijedno drugo srpsko književno ili filosofsko delo suštinu vladajućeg kulturnog modela, poreklo i pozadinu dominirajućeg nacionalizma, i dubinu moralnog pada većeg dela srpske inteligencije koji su okončani u ratnom razaranju i zločinu. Bez poznavanja dela Radomira Konstantinovića nije moguće razumeti tamne strane srpske intelektualne istorije, sve one stranputice i zablude koje su Srbiju dovele u tragični istorijski i kulturni ćorsokak.
Uvek je bio jedan korak ispred ostalih, sa savršenim osećanjem za duh vremena. U jednoj ipak, siromašnoj, u celini gledano, zatvorenoj literaturi on je duhom, temama, smelošću koju poseduju samo najhrabriji i najdarovitiji otvarao put kojim se izlazilo iz parohijske isključivosti, malograđanskog mentaliteta samodovoljnosti, palanačke zatvorenosti.
Radetova misao o «nužnosti nacizma u duhu palanke» pomogla nam je da prepoznamo stuacije u kojima trijumfuje palanačko mišljenje i protagoniste takvog mišljenja. A to znači lice i naličje naše katastrofe.
Zajedno smo osnivali Nezavisne pisce, Beogradski krug i ovim je udruženjima upravo Radetova tačno i savršeno precizno izgovorena reč određivala smisao, duh i razlog postojanja. Dao je najbolju definiciju pojma Druga Srbija koja je osmislila rad Beogradskog kruga: »Druga Srbija je ona Srbija koja se ne miri sa zločinom«
Zaista se ponosim što sam od njega učio, što sam bio njegov savremenik.
Filip DAVID