“Samo želimo da se vratimo kući, danima smo bežali od policije i više nemamo gde”, rekao je za RSE Milan Jeftić sa gradilišta u Sočiju na kom radi stotinak radnika iz Srbije. Nakon što su ruske vlasti uhapsile njegove kolege bez radne dozvole, javnost u Srbiji ostala je iznenađena činjenicom da na gradilištima u Rusiji pod sumnjivim okolnostima radi desetine hiljada ljudi iz Srbije koji su često prevareni i ostaju bez plata.
Milan Jeftić (21) pre tri meseca iz rodne Loznice uputio se u Soči da bi za obećenih devet evra po kvadratu radio kao fasader na zgradama izgrađenim za predstojeću zimsku olimpijadu. Umesto zarade od 4.500 evra do sada je dobio 700 a, kako kaže za RSE, pre nekoliko dana samo pukom srećom izbegao je hapšenje kada je Federalna migraciona služba pritvorila više od trideset njegovih kolega.
Pedesetšestogodišnji Mirko Domanović iz Požege bio je u dva maha poslednje dve godine po nekoliko meseci na gradilištima u Sočiju - Veseloj. Od 1993. je bez posla, počeo je da radi kao armirač i to sve vreme na crno. Što u Srbiji, uglavnom na Zlatiboru, što u Crnoj Gori, dok nije čuo da su traženi radnici na gradilištima u olimpijskom Sočiju
“Došli smo da radimo za 'Olimp stroj', ali odjednom sada te firme ovde nema. Ne znam o čemu se radi. Sada nas je ostalo samo nas dvadest koji imamo pasoše kod nas jer nismo hteli da nam, kao, rade papire jer smo posumnjali da hoće da nas prevare. Prethodna tri dana morali smo da bežimo od policije, da nas ne uhapse, krili smo se po nekakvim uličicama, po kafićima, posle smo jedva našli gradilište da se vratimo. Nekoliko njih je otišlo u privatni smeštaj, pobegli su iz ove zgrade gde smo sada.”
Milanova radnička golgota koja je počela po odlasku, jer su uslovi smeštaja bili u četiri zida, bez struje i vode, kulminirala je kada su ruske vlasti proverile građevince iz Srbije i ustanovile da nemaju dozvole za rad. Posle ove akcije otkriveno je da u Srbiji pedesetak agencija angažuje radnike svih profila za rad u Rusiji i da ih mnoge ne prijavljuju i ne poštuju propise.
Neki od radnika sa gradilišta sa kog su uhapšeni radnici, kako sami tvrde, otišli su preko čačanske agencije “Hey you” vlasnika Dušana Kukića. Njegovi telefoni ovih dana su isključeni, a Kukić je nedavno za državnu televiziju rekao da agencija samo pronalazi poslodavca i spaja ih sa radnicima.
“Poslodavac mora da da minumum garancija za radnike. Radnik nikakav ugovor sa mnom ne potpisuje, nego sa poslodavcem”, rekao je Kukić.
U nedostatku domaće radne snage odlasci građevinaca iz Srbije na “rad na crno” u Rusiji poslednjih godina sve su češći, uprkos strogim ruskim propisima i kaznama od 30.000 do 40.000 dolara po radniku za firme koje ih ne prijave.
Saša Simić, predsednik Sindikata građevinarstva Nezavisnost, kaže za RSE da u celoj Rusiji radi čak 40.000 radnika iz Srbije i da je glavni problem slaba kontrola ovdašnjih agencija od strane države.
“Mislim da se radi o korupciji, nemaru i neradu. Očekujem od države da pokrene krivične prijave protiv onih koji nezakonito oduzimaju pasoše ljudima na privremenom radu. Niko na to nema pravo. Praktično se radi o trafikingu i prisilnom radu”, ističe Simić.
Kako često nemaju dozvolu za rad u Rusiji, radnici iz Srbije koji se nađu na poslovima u toj zemlji prinuđeni su na najrazličitije uslove i ucene poslodavaca.
"Smrzavali smo se danima"
Milan Jeftić kaže da je pasoš sačuvao u svom posedu iako je radi produženja boravka sa grupom kolega često morao da putuje do granice.
Dok iz državnih službi i inspekcija kažu da rade na kontroli sumnjivih posrednika, sindikati upozoravaju da se radi o nelegalnim poslovima u kojima se obrću milioni evra. Upravo zbog toga sindikalac Saša Simić sumnja da će uskoro neko tome moći da stane na kraj.
“Biće još mnogo takvih izrabljivanja ljudi iz Srbije jer uskoro će i Svetsko prvenstvo u fudbalu biti u Rusiji 2018. godine. Ponovo će se graditi veliki objekti, opet se računa na naše radnike jer su najjeftiniji i najstručniji. Oni koji angažuju naše u Rusiji imaju po 16 evra za svakog radnika koji dođe tamo i prijave ga na gradilištu. Radili oni ili ne radili. Neko tu mnogo dobro zarađuje i to je ključ svega”, navodi Simić.
Dok organizatori ilegalnog rada u inostranstvu zgrću veliki novac, sve se lomi na radnicima koji idu za korom hleba. Milan Jeftić, mladi fasader iz Loznice, posle tri meseca neizvesnosti i muke na gradilištu u Sočiju jedino što sada želi je da ode odatle.
“Ovde je strašno. Živimo bez struje i vode, sve su nam isključili. Potpuna je katastrofa… Kada smo došli dali su nam sobu u kojoj nema ničega, samo prozori bez vrata. Ako se snađeš za grejalicu dobro je, smrzavali smo se danima kada je napolju baš bilo hladno. Higijena je na nuli. Doneseš vodu u kanti, zahvatiš lončetom i tako se tuširaš. Nemam gde, ne znam šta ću ako me uhapse. Sada mi više ne trebaju ni pare, ne treba mi ništa, samo da se živi i zdravi vratimo kući.”
Milan Jeftić (21) pre tri meseca iz rodne Loznice uputio se u Soči da bi za obećenih devet evra po kvadratu radio kao fasader na zgradama izgrađenim za predstojeću zimsku olimpijadu. Umesto zarade od 4.500 evra do sada je dobio 700 a, kako kaže za RSE, pre nekoliko dana samo pukom srećom izbegao je hapšenje kada je Federalna migraciona služba pritvorila više od trideset njegovih kolega.
Ispovest radnika: Radio sam u Sočiju na crno
Milanova radnička golgota koja je počela po odlasku, jer su uslovi smeštaja bili u četiri zida, bez struje i vode, kulminirala je kada su ruske vlasti proverile građevince iz Srbije i ustanovile da nemaju dozvole za rad. Posle ove akcije otkriveno je da u Srbiji pedesetak agencija angažuje radnike svih profila za rad u Rusiji i da ih mnoge ne prijavljuju i ne poštuju propise.
Neki od radnika sa gradilišta sa kog su uhapšeni radnici, kako sami tvrde, otišli su preko čačanske agencije “Hey you” vlasnika Dušana Kukića. Njegovi telefoni ovih dana su isključeni, a Kukić je nedavno za državnu televiziju rekao da agencija samo pronalazi poslodavca i spaja ih sa radnicima.
“Poslodavac mora da da minumum garancija za radnike. Radnik nikakav ugovor sa mnom ne potpisuje, nego sa poslodavcem”, rekao je Kukić.
U nedostatku domaće radne snage odlasci građevinaca iz Srbije na “rad na crno” u Rusiji poslednjih godina sve su češći, uprkos strogim ruskim propisima i kaznama od 30.000 do 40.000 dolara po radniku za firme koje ih ne prijave.
Saša Simić, predsednik Sindikata građevinarstva Nezavisnost, kaže za RSE da u celoj Rusiji radi čak 40.000 radnika iz Srbije i da je glavni problem slaba kontrola ovdašnjih agencija od strane države.
“Mislim da se radi o korupciji, nemaru i neradu. Očekujem od države da pokrene krivične prijave protiv onih koji nezakonito oduzimaju pasoše ljudima na privremenom radu. Niko na to nema pravo. Praktično se radi o trafikingu i prisilnom radu”, ističe Simić.
Kako često nemaju dozvolu za rad u Rusiji, radnici iz Srbije koji se nađu na poslovima u toj zemlji prinuđeni su na najrazličitije uslove i ucene poslodavaca.
"Smrzavali smo se danima"
Milan Jeftić kaže da je pasoš sačuvao u svom posedu iako je radi produženja boravka sa grupom kolega često morao da putuje do granice.
Strani radnici u Sočiju
“Svakih mesec dana vodili su nas na prelaz sa Abhazijom, pređeš i odmah se vratiš u Rusiju. Onda imaš pravo da ostaneš još mesec dana. Prvi i drugi put su nam vratili pasoše ali treći put su ih mnogima oduzeli, jednostavno ih nisu vratili. Ne znam ko su ti ljudi koji su nas vodili, da li su Rusi ili Ukrajinci, nemam pojma. Sve smo to trpeli, radili smo ujutru od sedam do kasne večeri, dok ne padne mrak. Koga god da pitaš za platu oni kažu “njet denge”, nije prošla uplata, nema para, nisu pustili novac preko banke… Samo izmišljaju i tako su nas vukli par meseci, nismo dobili ni dinara.”Dok iz državnih službi i inspekcija kažu da rade na kontroli sumnjivih posrednika, sindikati upozoravaju da se radi o nelegalnim poslovima u kojima se obrću milioni evra. Upravo zbog toga sindikalac Saša Simić sumnja da će uskoro neko tome moći da stane na kraj.
“Biće još mnogo takvih izrabljivanja ljudi iz Srbije jer uskoro će i Svetsko prvenstvo u fudbalu biti u Rusiji 2018. godine. Ponovo će se graditi veliki objekti, opet se računa na naše radnike jer su najjeftiniji i najstručniji. Oni koji angažuju naše u Rusiji imaju po 16 evra za svakog radnika koji dođe tamo i prijave ga na gradilištu. Radili oni ili ne radili. Neko tu mnogo dobro zarađuje i to je ključ svega”, navodi Simić.
Dok organizatori ilegalnog rada u inostranstvu zgrću veliki novac, sve se lomi na radnicima koji idu za korom hleba. Milan Jeftić, mladi fasader iz Loznice, posle tri meseca neizvesnosti i muke na gradilištu u Sočiju jedino što sada želi je da ode odatle.
“Ovde je strašno. Živimo bez struje i vode, sve su nam isključili. Potpuna je katastrofa… Kada smo došli dali su nam sobu u kojoj nema ničega, samo prozori bez vrata. Ako se snađeš za grejalicu dobro je, smrzavali smo se danima kada je napolju baš bilo hladno. Higijena je na nuli. Doneseš vodu u kanti, zahvatiš lončetom i tako se tuširaš. Nemam gde, ne znam šta ću ako me uhapse. Sada mi više ne trebaju ni pare, ne treba mi ništa, samo da se živi i zdravi vratimo kući.”