Radnička klasa u Srbiji dočekuje Prvi maj, međunarodni praznik rada, izmučena i obespravljena, često bez posla i zarada ili sa platama koje ne daju mnogo mogućnosti za svečarenje.
S druge strane ostaje nejasno zašto radnici, uprkos evidentno teškom položaju i velikom nezadovoljstvu, bar za Prvi maj, kao u drugim zemljama, masovnim okupljanjima ne ukazuju na svoju nezavidnu situaciju.
Radnici fabrike “Goša šinska vozila” iz Smederevske Palanka, dočekuju Međunarodni praznik rada u generalnom štrajku koji, zbog neisplaćenih zarada i nepovezanog radnog staža, traje od početka aprila.
Milan Vujičić, predsednik Štrajkačkog odbora, kaže za Radio Slobodna Evropa da će veći deo njegovih kolega Prvi maj provesti u štrajku u fabrici u znak protesta zbog teškog položaja u koji su dovedeni.
“Ja ću da budem ovde u fabrici sa svojim radnicima i neću da budem sa svojom porodicom za praznik rada. Mi smatramo da Prvi maj u ovom vremenu nije dan za svečarenje već dan za pokazivanje nezadovoljstva radnika zbog neisplaćenih plata, nesigurnosti radnih mesta njihove eksploatacije od strane poslodavaca”, ističe Vujičić.
Nagoveštava da će deo njegovih kolega, umesto na izletu, Praznik rada provesti radeći poljoprivredne poslove kako bi zaradili novac da prehrane svoje porodice.
“Veći broj ljudi će i prazničnih dana raditi nešto privatno u poljoprivredi i građevinarstvu da bi zaradio novac za svoje porodice. Doterani smo do prosjačkog štapa, a Smederevsku Palanku već zovu ‘Zaboravljeni grad’ i ‘Dolina gladi’”, priča Vujičić.
Dragan Mitrović, iz Inicijative za prava radnika u Kraljevu, kaže za naš program da u tom gradu, koji je u vreme bivše Jugoslavije imao 22.000 industrijskih radnika, a danas samo 2.000, nema ni jednog razloga za svečarenje povodom Prvog maja.
“Prvi maj je nekada proslavljan jer su ljudi radili, zarađivali i imali mogućnosti da odu na izlet i da, po srpskom običaju, roštiljaju ili okrenu nešto na ražnju. Sada i oni koji rade, rade za minimalne zarade pa ne vidim ni jedan razkog da bi se slavilo”, kaže naš sagovornik.
Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca kaže za Radio Slobodna Evropa da, u stvari, položaj svih zaposlenih u Srbiji karakterišu nezadovoljstvo i obespravljenost.
“Sve više ljudi razume bezperspektivnost stanja i projektovanu budućnost koja nam nagoveštava da ćemo biti jefina radna u ovoj zemlji, koja će besplatno ili za vrlo mali novac da radi za multinacionalne kompanije. To je stanje koje nam se nameće sa strana, a koje se, uz podršku domaće političke elite, sprovodi u Srbiji", objašnjava Ristić.
Na pitanje zašto uprkos evidentno teškom položaju i velikom nezadovoljstvu, ovdašnji radnici bar za Prvi maj, kao u drugim zemljama, masovnim okupljanjima ne ukazuju na svoju nezavidnu situaciju Mitrović odgovara:
“Ne znam. Valjda će narod u Srbiji iskoristiti za neki Prvi maj, ako to ne bude ovaj, a verujem da neće, da se nešto promeni. Da izrazi svoje nezadovoljstvo i oni što rade i mi što smo nekada radili pa smo izbačeni na ulicu bez isplaćenih dugova za zarade i sa radnim stažom povezanim na minimalnu osnovicu”, zaključuje Mitrović.