Radna grupa za pružanje podrške unutrašnjem dijalogu o Kosovu, inicijativi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zasedala je po prvi put.
Nakon sastanka, predsednik tog tela, Marko Đurić, inače direktor Vladine Kancelarije za Kosovo, rekao je da je njihov zadatak „dijalog o Kosovu kroz najširu društvenu raspravu“.
„Podrška u jednom od najtežih poslova sa kojima se Srbija suočila poslednjih godina“, rekao je Đurić o ulozi Radne grupe na čije ga je čelo vlada Srbije postavila 16. oktobra.
Pored njega, Radnu grupu čine predstavnici ministarstava, Kancelarije za saradnju s civilnim društvom i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prema saopštenju Kancelarije za Kosovo, na prvom sastanku je razgovarano o uključivanju „organa i organizacija u unutrašnji dijalog, koji treba da se vodi na više nivoa“, a dijalog bi, kako je istaknuto, „morao da podrazumeva odgovoran, realan i racionalan pristup temi Kosova, koji bi Srbiji omogućio da ostane na putu razvoja, a otklonio mogućnost nekih novih sukoba".
Članovi Radne grupe usaglasili su da će se dijalog odvijati u formi okruglih stolova, konferencija, radionica i tribina, a prva od strukovnih rasprava, koja će okupiti profesore svih pravnih fakulteta u Srbiji, biće održan u utorak, u Beogradu.
Dušan Janjić: Konsultacije mogu da unaprede politiku ako to želi onaj koji je sazvao takozvani dijalog
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da se Vučić, formiranjem Radne grupe, oslonio na kapacitete Vlade Srbije i Kancelarije za Kosovo, što je kako ocenjuje racionalno, naročito što su za administrativno-tehničke poslove iskorišćeni ljudi koji su u toku sa problematikom i načinom rada.
Međutim, kako dodaje, u tom modelu postoji i jedno ograničenje.
„Ako je to administrativno-tehnički i birokratski tim, što bi trebalo da bude i što govore njegovi zadaci – da organizuje logistiku i da prati sve što se dešava u okviru procesa unutrašnjeg dijaloga – onda je problem ko vodi taj tim. Jer, tim vodi političar, potpredsednik stranke i predstavnik jedne politike koja bi u unutrašnjem dijalogu morala ozbiljno da bude preispitana inače unutrašnji dijalog nema smisla“, kaže Janjić.
Formiranju Radne grupe prethodila je Vučićeva najava pokretanja unutrašnjeg dijaloga o Kosovu u julu mesecu. U međuvremenu je rekao da očekuje da se s predlogom za Kosovo izađe u martu 2018. godine. Do sada nije otkrio mnogo, a kako je naveo, rešenje ne leži "ni u našim mitovima i sukobima", ali "ni u odricanju od svih naših nacionalnih i državnih interesa".
Janjić ukazuje da je Vučić, kada je prvi put najavljivao dijalog, govorio da je želja postizanje nacionalnog konsenzusa, ali da misli da se u međuvremnu, kako je rekao, približio relanosti, te da to pokazuje i formiranje Radne grupe.
„Unutrašnji dijalog će se u suštini pretvoriti u stručno – političke konsultacije predsednika, i naravno vlade i premijera preko ove radne grupe sa ljudima koje oni odaberu. To je prvi ograničavajući faktor i ne treba očekivati ulazak opozicije. Da li je to dovoljno za reševanje problema Kosova – nije, a da li stručno-političke konsultacije mogu da unaprede politiku koju se do sada vodila, mogu ako to želi onaj koji je sazvao takozvani dijalog, a to je Aleksandar Vučić“, rekao je Janjić.
Od najave dijaloga do danas, ta tema je izazvala različite reakcije javnosti – od onih da je Vučiću cilj dobijanje "alibija za priznanje nezavisnosti Kosova", preko podrške Brisela, do stavova, poput patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja, koji "veruje da po pitanju Kosova Vučić misli isto kao i srpski narod i Crkva i da se uzda u Rusiju da će pomoći Srbiji da sačuva ono što je uvek bilo srpsko".
Unutrašnji dijalog o Kosovu je, prema ranijim najavama, trebalo da počne u septembru, ali je odložen za oktobar.
Učešće su do sada, načelno, prihvatili Srpska pravoslavna crkva, Srpska akademija nauka i umetnosti, nevladine organizacije i deo opozicije.
Inicijativa mladih za ljudska prava prva je nevladina organizacija koja je javno iskazala spremnost da se uključi u dijalog, navodeći da bi fundamentalni princip predstojećih razgovora moralo da bude priznanje odgovornosti Srbije za ratne zločine na Kosovu.
Stav dela opozicije je bio da je dijalog poželjan, ali uz ocene da će on biti teško ostvariv, s obzirom na to da, kako su navodili, "Vučić ne otkriva šta je njegova strategija za Kosovo", ali i da je u trenutnim uslovima razgovor nemoguć jer "vlast ponižava opoziciju".