Nije došlo do značajnog rasta desnice u Srbiji, i nema razloga za strah od nje, uprkos tome što je posle četiri godine ultranacionalistička Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja ponovo ušla u nacionalni parlament, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Oni koji Srbiju posmatraju iz susedstva naglašavaju da će za odnose Srbije sa susedima, ali i sa EU, odlučujuće biti kako će se buduća vlada, premijer Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka odnositi prema Šešeljevim ispadima.
Krajnja desnica se posle nekoliko godina pauze vratila u srpski parlament. Analitičari, međutim, ocenjuju da ogromna većina građana podržava evropski put zemlje, što potvrdjuje, kažu, i izborni rezultat naprednjaka.
Analitičari, međutim, ocenjuju da ogromna većina građana podržava evropski put zemlje, što potvrdjuje i izborni rezultat naprednjaka.
Ne može se govoriti o značajnom rastu rejtinga desnice u poređenju sa 2014. godinom, kaže za RSE Ivan Vejvoda, potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda i direktor Balkanskog fonda za demokratiju.
U novom parlamentu Srbije biće 87 odsto proevropskih glasova. Principijelno govoreći, za demokratiju je bolje da su sve opcije pod krovom parlamenta.
Vejvoda ne očekuje da će antievropski pritisak srpske desnice uticati na spoljnopolitički kurs buduće vlade.
Ivan Vejvoda
„Ne verujem da to može da determiniše kurs vlade. Vi imate i u drugim parlamentima takve političke snage. Mislim da je tu odgovornost vlade i samog premijera velika, s obzirom da su zaista dobili redak politički rezultat. Bilo gde u svetu kad dobijete 48 odsto glasova podrške – to obavezuje. Mislim da je bila jasna poruka vlade da je strateški pravac Evropska unija. To za mene pre svega znači dalje jačanje demokratskih ustanova, vladavine prava i slobode javnog prostora“, kaže Vejvoda.
Ni Đorđe Vuković iz Cesida ne smatra da je došlo do dramatičnog porasta krajnje desnice u Srbiji.
„To sa stanovišta ukupnog broja birača na ovim izborima nije bitno poraslo. Tu imamo tri stranke – SRS, DSS i Dveri. Iz izbornog ciklusa u ciklus broj onih koji glasaju za te tri političke opcije nije bitno menjao. Čak je u nekim ranijim izbornim procesima taj broj bio i veći nego sada. Sad imamo ukupno negde oko 12% birača koji su glasali za ove političke stranke, a u nekim prethodnim ciklusima to je bilo i 14 posto, ali se u nekim ranijim izbornim ciklusima desilo da niko od njih nije ušao u parlament.“
Vuković, međutim, ne veruje da će Šešelj biti ozbiljan problem za vladajuću partiju.
„Čak bih rekao i da je to jedna mala pogodnost za Srpsku naprednu stranku jer uvek može da kaže: evo, pogledajte šta bi moglo da se desi ako mi nismo na vlasti, ako nismo mi vaši partneri. To bi se pre svega upućivalo međunarodnoj zajednici, pa čak i regionu. A sa druge strane, ja zaista nisam sklon tome da u međudržavnim odnosima pratim neke stvari, pojave, stavove, koji nisu deo zvanične države politike. Dakle, da li u Hrvatskoj postoje ljudi koji veličaju ustaštvo? Postoje. Da li ja zbog toga smatram da je režim u Hrvatskoj ustaški? Ne smatram. Zato što postoje zvanični stavovi te države..
Đorđe Vuković
Da li mi kao Srbija treba da vodimo računa o tome šta Šešelj kaže? Pa, ne može mu se zabraniti da govori, ali mi kao država imamo zvaničnu politiku i logično je da druga država gleda šta je to što je naša zvanična politika“, kaže Vuković.
Upitan da li će očekivani Šešeljevi nacionalistički izlivi u Skupštini uticati na dodatno povećanje napetosti u regionu, pre svega u odnosima Srbije i Hrvatske, Branko Caratan, profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, za RSE iznosi decidan stav od čega će to zavisiti:
„Mislim da sve prije svega ovisi o Vučiću, a donekle i o socijalistima. Ovisi o tome kako će se oni ponašati prema Šešelju, da li će se jasno distancirati od njegovih teza. Prema tome, Šešelj može poslužiti kao referentna točka za znak da Srbija odustaje od stare miloševićevske politike, a ako ne budu bili jasni u tom pogledu, naravno, onda će to otežati ne samo odnose sa Hrvatskom nego prije svega odnose sa Briselom. Dakle, Šešelj može biti i šansa - sve ovisi o tome kako će se vlada Srbije i vodeća stranka, mislim na naprednjake, ponašati prema Šešeljevim budućim ispadima. Šešelj će sigurno diktirati određene teme o kojima će se morati izjasniti vlada, Vučić i njegova stranka“, ističe Caratan.