Rešenja o naplati tri prethodna kvartala za odvodnjavanje, plus dug za koji nisu znali niti da postoji. Takve račune su pred kraj 2018. godine dobijali građani Vojvodine.
Pri tome, u rešenju kojim se nalaže isplata duga, nije navedeno nikakvo obrazloženje, datum niti način njegovog obračuna.
"To je čini mi se nekakva kamata ali ne znam na šta se odnosi, jer sam sve račune do sada plaćala”, rekla nam je Agneš Kiš iz Subotice, grada na severu Srbije.
“Ako su, međutim, obračunali kamatu za ova tri kvartala za koja smo tek sada dobili račune, onda je to apsurdno jer oni su prolongirali rok plaćanja oni, a ne građani. Mislim da je najveće nezadovoljstvo kod građana izazvalo rešenje o dugu, mada on za mnoge i nije visoka stavka. Sa druge strane, naknada za odvodnjavanje se naplaćuje za površine koje su konstantno pod vodom, za kanale koji se decenijama ne čiste na primer", kaže Kiš.
Odvodnjavanje se naplaćuje i za građevinsko i poljoprivredno zemljište, odnosno i tamo gde voda svake godine plavi oranice, kao i za površine prekrivene samo peskom, kao i za dvorišta, bašte, okućnice.
Zbog spronih računa stotine građana se obratilo za pomoć ombudsmanima, udruženjima za zaštitu prava potrošača i Javnom preduzeću (JP) “Vode Vojvodine”, u čijoj nadležnost je naplata naknade za odvodnjavanje prešla sa Poreske uprave, decembra 2016. godine.
Kako za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi Dragana Keravica, iz Službe za odnose s javnošću ovog javnog preduzeća, u slučaju duga koji zbunjuje, radi se o prenošenju stanja iz dokumantacije Poreske uprave za raniji period. On podvlači da “Vode Vojvodine” ne mogu biti odgovorne za dotadašnje poslove Poreske uprave u ovoj oblasti, a po pitanju knjiženja uplata ili (ne)izdavanja rešenja o dugovima.
Maglai: "Naknadu za odvodnjavanje plaćaju i građani u sredinama u kojima postoji kanalizacija i vlasnici poljoprivrednih zemljišta kod kojih se ne može nakupiti voda“
Bez obzira, Subotičanin Zdenko Štricki nema dilemu i ponavlja da je reč o apsurdnoj obavezi. "Niti ima razoga za tu taksu, jer se ništa ne radi na planu odvodnjavanja, niti logike u njenom obračunavanju. Tu naknadu plaćaju i vlasnici kuća, pa smo tako ja i supruga dobili potpuno iste obračune u paru, ali za različite površine - jedan račun za zajedničku porodičnu kuću, a drugi, na ime moje supruge, za deo kuće koji je nasledila od roditelja izvan Subotice."
Radomir Ćirilović, iz Udruženja za zaštitu potrošača “Prosperitet” iz Novog Sada, navodi da je upitna sama ustavnost naplate nadoknade za odvodnjavanje.
"Iako se ovaj namet naplaćuje prema Zakonu o vodama upitna je njegova zakonitost, jer recimo šta se odvodnjava iz jednog dvorišta, kada se već plaća kanalizacija. Obratilo nam se za pomoć izuzetno mnogo potrošača i jedva smo uspeli da dođemo do JP `Vode Vojvodine`. Rekli su nam da se dnevno po stotinak i više ljudi javlja za reklamaciju. Problematično je što se građanima šalju opomene za nekakav prethodni dug iz ranijih godinama, a da pre toga nisu dali nikakvo rešenje ili račun kako se došlo do tog duga. U nekim slučajevima se radi o sumi od 15 do 20 hiljada dinara (između 120 i 160 evra), pri čemu ljudi nemaju pojma o čemu se radi. Zakon nalaže da svaki račun mora biti transparentan, da obveznik zna za šta, za koliko i za koji period se tereti. Kada bi se pokrenulo pitanje ustavnosti, verujem da ovaj zakon ne bi opstao”, uveren je Ćirilović.
Treba napomenuti da nije poznato da postoje planovi za unapređenje sistema odvodnjavanja u ovom delu Srbije podložnom poplavama, dodaje sagovornik RSE.
“Postojeći kanali većinom su zarasli u korov, dok su njive redovno pod vodama. Inače već plaćamo razne poreze i naknade državi, a ova taksa postoji samo da bi se dodatno dopunio budžet i ko zna u koje će svrhe to biti utrošeno", zaključuje Ćirilović.
Jene Maglai, odbornik opozicionog Mađarskog pokreta u Skupštine Subotice, takođe smatra da je obračun naknade za odvodnjavanje prilično problematičan i predlaže da država to prosto ukine.
"Naknadu za odvodnjavanje plaćaju građani u urbanim sredinama u kojima postoji sistem kanalizacije, ali i vlasnici poljoprivrednih zemljišta kod kojih se zbog konfiguracije terena, odnosno zbog peščanog tla i ne može nakupiti voda koju bi trebalo odvoditi. Takođe, nadoknadu plaćaju i vlasnici poljoprivrednih zemljišta čije su oranice zbog nepostojanja kanalske mreže često pod vodom. Uz sve to, obaveštenje o navodnom dugu iz `prethodnog perioda` je poslato bez potpisa i pečata, a ne navodi se ni period iz kojeg dug potiče", kaže Maglai.
Mađarski pokret je zatražio od nadležnih, a pre svega funkcionera Saveza vojvođanskih Mađara kao koalicionog partnera vladajućih partija u Vojvodini, da odmah pokrenu odgovarajuće procedure u okviru organa i tela kojima rukovode. Traže da se zaustavi naplatu nadoknade kako bi se redefinisala i u budućnosti bila naplaćivana samo od stvarnih korisnika sistema za odvodnjavanje i to u `razumnim iznosima`, koji bi bili usklađeni sa finansijskim mogućnostima građana.
U JP “Vode Vojvodine” pak navode da građani koji žele da pokrenu reklamaciju, moraju imati uplatnice iz perioda za koji postoji dug ili da sami zatraže uvid u analitičke kartice preuzete od Poreske uporave i tako utvrde da li dug zaista postoji.