Književnost koja se bavi LGBT tematikom u Srbiji više je incident nego uobičajena pojava na literarnoj sceni. Iako još uvek postoje izdavači koji objavljuju queer književnost, njihov rad se uglvnom može pravdati ličnim entuzijazmom. Šta je uzrok ovakvog odnosa prema queer književnosti i koliko je ona uticajna u razbijanju stereotipa koje većinska zajednica gaji prema o LGBT popuciji neke su o tema o kojima se razgovaralo sinoć u Centru za kulurnu dekontaminaciju, na tribini „LGBT i queer knjižvnost u Srbiji“.
Knjiga „Povijest gej i lezbijskog života i kulture“, obimna zbirka istraživačke građe o homoseksualnosti, jedinstven je poduhvat na ovim prostorima. Na njenom objavljivanju zajednički su radili izdavači iz Srbije i Hrvatske. U Hrvatskoj, knjiga je rasprodata, dok je u Srbiji prošla gotovo neprimećeno, iako je na Beogradskom sajmu knjiga osvojila specijalno priznanje.
Pisca Vladimira Arsenijevića, koji je godinama radio kao urednik u izdavačkoj kući Rende, ovakav ishod ne iznenađuje. Iako je sa bivšom izdavačkom kućom pokrenuo queer ediciju, brzo je, kaže, naišao na barijere.
„Ta produkcija je poprilično mala, diskretna. Postoji čitav niz ljudi koji će vam rado pokazati svoju priču, možda čak i predložak romana, ali neće želeti da to bude objavljeno iz razloga koji su nam svima jako dobro poznati. Ono što je za mene pomalo depresivno i što se uvek događa u Srbiji je da onog momenta kada smo prekinuli to da radimo jer smo se potpuno istrošili, ta mala iskra je zgasnula. Ja ne vidim da se do sada pojavila neka izdavačka kuća koja je odlučila makar parcijalno da nastavi s takvim programom“, ističe Arsenijević.
Uprkos tome što je kvantitativno oskudna, pogrešno bi bilo reći da ovde književna produkcija s queer tematikom uopšte ne postoji. Nedavno je objavljena knjiga Miloša Mrvoševića „Rekvijem za treći pol“, koja se bavi životom jednog transseksualca.
Među savremenim queer delima na srpskom jeziku, vredi pomenuti i „Lavirinstski rečnik“ Dejana Nebrigića, jednog od najpoznatijih ovdašnjih gej aktivista koji je ubijen 1999. godine.
Biljana Kosmogina, beogradska umetnica i spisateljica, čiji se rad etiketira kao lezbejski porno, takođe se otvoreno bavi LGBT problematikom.
„U ovoj zemlji je prisutno to da postoje LGBT autori i autorke koji neće da se deklarišu na taj način, kako ne bi sebe obeležili i na taj način suzili svoj krug čitatelja. Mene ne privlači da se bavim heteronormativnim milenijumima prežvakavanim odnosima. Ja radim u pravcu razbijanja ne samo heteronormativnih odnosa, već i nekih književnih normi“, objašnjava Kosmogina.
Svoj doprinos queer književnosti dala je i pesnikinja Dragoslava Barzut, koja je uredila antologiju savremenih lezbijsklh priča pod naslovom „Pristojan život“.
„To su“, kaže, „uglavnom mlade spisateljice, neke od njih nemaju objavljenu ni prvu zbirku. U jednom trenutku sam shvatila da nemam dovoljno materijala – planirala sam da bude zastupljena mlađa generacija – pa sam počela da čitam šta se sve objavljivalo u Sloveniji i tu sam našla dosta toga. Žao mi je što nisam uspela da nađem nijednu priču na Kosovu i u Crnoj Gori.“
Aktivista Predrag Azdejković, inače autor knjige „Vreme hemoroida“, naglašava da postoji veliki broj književnih dela koja se mogu smatrati queer književnosšću, ali se iz različitih razloga to izbegava.
Zbog toga će, najavljuje Azdejković, na Internetu uskoro biti dostupna baza knjiga koje imaju veze s ovom tematikom.
„Imaćemo web stranicu na kojoj će biti knjige koje po nekim definicijama možemo da svrstamo u queer književnost. Ima jako puno posla. Biće tu i spisak knjižara u Srbiji, u kojima te knjige moghu da se nađu“, kaže Predrag Azdejković.
Knjiga „Povijest gej i lezbijskog života i kulture“, obimna zbirka istraživačke građe o homoseksualnosti, jedinstven je poduhvat na ovim prostorima. Na njenom objavljivanju zajednički su radili izdavači iz Srbije i Hrvatske. U Hrvatskoj, knjiga je rasprodata, dok je u Srbiji prošla gotovo neprimećeno, iako je na Beogradskom sajmu knjiga osvojila specijalno priznanje.
Pisca Vladimira Arsenijevića, koji je godinama radio kao urednik u izdavačkoj kući Rende, ovakav ishod ne iznenađuje. Iako je sa bivšom izdavačkom kućom pokrenuo queer ediciju, brzo je, kaže, naišao na barijere.
„Ta produkcija je poprilično mala, diskretna. Postoji čitav niz ljudi koji će vam rado pokazati svoju priču, možda čak i predložak romana, ali neće želeti da to bude objavljeno iz razloga koji su nam svima jako dobro poznati. Ono što je za mene pomalo depresivno i što se uvek događa u Srbiji je da onog momenta kada smo prekinuli to da radimo jer smo se potpuno istrošili, ta mala iskra je zgasnula. Ja ne vidim da se do sada pojavila neka izdavačka kuća koja je odlučila makar parcijalno da nastavi s takvim programom“, ističe Arsenijević.
Uprkos tome što je kvantitativno oskudna, pogrešno bi bilo reći da ovde književna produkcija s queer tematikom uopšte ne postoji. Nedavno je objavljena knjiga Miloša Mrvoševića „Rekvijem za treći pol“, koja se bavi životom jednog transseksualca.
Među savremenim queer delima na srpskom jeziku, vredi pomenuti i „Lavirinstski rečnik“ Dejana Nebrigića, jednog od najpoznatijih ovdašnjih gej aktivista koji je ubijen 1999. godine.
Biljana Kosmogina, beogradska umetnica i spisateljica, čiji se rad etiketira kao lezbejski porno, takođe se otvoreno bavi LGBT problematikom.
„U ovoj zemlji je prisutno to da postoje LGBT autori i autorke koji neće da se deklarišu na taj način, kako ne bi sebe obeležili i na taj način suzili svoj krug čitatelja. Mene ne privlači da se bavim heteronormativnim milenijumima prežvakavanim odnosima. Ja radim u pravcu razbijanja ne samo heteronormativnih odnosa, već i nekih književnih normi“, objašnjava Kosmogina.
Svoj doprinos queer književnosti dala je i pesnikinja Dragoslava Barzut, koja je uredila antologiju savremenih lezbijsklh priča pod naslovom „Pristojan život“.
„To su“, kaže, „uglavnom mlade spisateljice, neke od njih nemaju objavljenu ni prvu zbirku. U jednom trenutku sam shvatila da nemam dovoljno materijala – planirala sam da bude zastupljena mlađa generacija – pa sam počela da čitam šta se sve objavljivalo u Sloveniji i tu sam našla dosta toga. Žao mi je što nisam uspela da nađem nijednu priču na Kosovu i u Crnoj Gori.“
Zbog toga će, najavljuje Azdejković, na Internetu uskoro biti dostupna baza knjiga koje imaju veze s ovom tematikom.
„Imaćemo web stranicu na kojoj će biti knjige koje po nekim definicijama možemo da svrstamo u queer književnost. Ima jako puno posla. Biće tu i spisak knjižara u Srbiji, u kojima te knjige moghu da se nađu“, kaže Predrag Azdejković.