Najboljih 70 studenata iz Srbije ovoga jutra stiže u Berlin koji je prva stanica njihovog tronedeljnog putovanja pod nazivom “Putujemo u Evropu”, tokom kog će boraviti u zemljama Evropske unije. S rancem na leđima, uz mnogo lutanja i malo spavanja, noćas su se uputili prema mestima i gradovima koje je većina imala priliku da vidi samo u brošurama, na Internetu ili televizijskim putopisima.
Uprkos viznoj liberalizaciji odobrenoj pre gotovo četiri godine, veoma mali procenat mladih iz Srbije, je zbog prevashodno loše materijalne situacije, imao mogućnost da obiđe evropske metropole poput Barselone, Brisela, Berlina ili Beča. Iako o tome ne postoje zvanični podaci, procene govore da je to učinilo njih samo 15 odsto, dok ih čak 70 procenata nikad nije izašlo iz Srbije.
Ovaj skor će, uz džeparac i inter-rejl karte za voz koje je dobila na poklon nesumnjivo popraviti jedna od putnica, studentkinja građevine iz Novog Sada Jelena Baćić. Pošto je do sada putovala isključivo u zemlje regiona, jer za dalje nije imala mogućnosti, Jelena je unapred isplanirala koje će gradove obići, posle trodnevnog zadržavanja u Berlinu i druženja sa kolegama.
“Brisel, Pariz, Barsa, Madrid, uglavnom Francuska, Španija, gore Belgija i Holandija. Sad ostalo zavisi od materijanih mogućnosti i vremena.”
Upitana zbog čega se odlučila baš za te gradove, Jelena odgovara:
Neki od ovih mladih ljudi su zahvaljujući takmičenjima sa kojih su se uglavnom vraćali nagrađivani obilazili zemlje mahom istočne Evrope. Vladimir Kosijer koji je na master studijama Elektrotehnike putovao je u Mađarsku i Bugarsku. Međutim, sada mu se priznaje sa osmehom, pružila prilika da ostvari svoj dečački san.
“Pošto sam veliki ljubitelj Formule 1 voleo bih da obiđem staze koje imam prilike na tom putu. Tu su u blizini Spa Frankošamp u Belgiji, Katalunja u Barseloni, Ulična staza u Monaku i Monca u Italiji.”
Vladimir čitavo ovo putovanje na koje se uputio vidi kao jedno veliko i dragoceno iskustvo:
“Ovo je veoma dobra prilika, pogotovo da počnemo malo da se snalazimo u okolini, gde nema roditelja, gde ne može svako da trči umesto nas. Zato što ćemo uglavnom biti oslonjeni na sebe i drugove koje upoznajemo tokom puta.”, smatra Vladimir.
Osim upoznavanja drugačijeg načina života, drugih kultura i običaja, studijska putovanja ovakvog tipa pomažu i u razbijanju stereotipa koji su u Srbiji tokom devedesetih, a i kasnije prilično zaživeli i odnosili se na gotovo sve što ne dolazi sa ovih prostora.
“Zato što je to jedini način da se razbiju predrasude i da se ljudi upoznaju. Ne može se to uraditi ni preko Interneta, jedini način je da se ode fizički.”
Dušan kaže da bi, osim odlične zabave za koju je ubeđen da ga očekuje, želeo da vidi kako izgledaju studije koje završava na fakultetima u drugim delovima Evrope.
“Baš zbog toga bih želeo da posetim Minhen, jer sam već u kontaktu sa jednim profesorom sa Minhenskog univerziteta i mislim da ću u nekom narednom periodu ostvariti saradnju sa njima i zato bih to iskoristio”, kaže Dušan.
Devetu generaciju najboljih studenata nagrađenih putovanjem u zemlje članice EU, nekoliko sati uoči polaska voza, između ostalih, ispratila je i potpredsednica Vlade za evrointegracije Suzana Grubješić.
“Želim da otvorite oči, da pogledate dobro, upoznate evropske gradove i ljude koji tamo žive i da se vratite sa osećanjem da Srbija zaista pripada i toj Evropi u koju vi sada idete. A pošto sada otpočinjemo i pregovore o članstvu, uskoro ćemo pripadati i institucionalno”, rekla je Suzana Grubješić.
“Niko više ozbiljno ne dovodi u pitanje da Srbija i ceo region Zapadnog Balkana pripadaju Evropi. Dobijate priliku, neki možda i prvi put, da steknete nova iskustva i upijete utiske o raznolikim kulturama. Poigrajte se mišlju i osećajem, kako bi bilo da budete građani Evrope, kao što ste građani Srbije. I što više pričajte o svojoj zemlji, koja je na mnogim mestima još uvek nedovoljno poznata ili se doživljava kroz brojne klišee”, poručio je studentima Ajgner.
Do sada je, u poslednjih osam godina kroz program “Putujemo u Evropu” širom Evropske unije boravilo više od 1200 studenata iz Srbije.
Uprkos viznoj liberalizaciji odobrenoj pre gotovo četiri godine, veoma mali procenat mladih iz Srbije, je zbog prevashodno loše materijalne situacije, imao mogućnost da obiđe evropske metropole poput Barselone, Brisela, Berlina ili Beča. Iako o tome ne postoje zvanični podaci, procene govore da je to učinilo njih samo 15 odsto, dok ih čak 70 procenata nikad nije izašlo iz Srbije.
Ovaj skor će, uz džeparac i inter-rejl karte za voz koje je dobila na poklon nesumnjivo popraviti jedna od putnica, studentkinja građevine iz Novog Sada Jelena Baćić. Pošto je do sada putovala isključivo u zemlje regiona, jer za dalje nije imala mogućnosti, Jelena je unapred isplanirala koje će gradove obići, posle trodnevnog zadržavanja u Berlinu i druženja sa kolegama.
“Brisel, Pariz, Barsa, Madrid, uglavnom Francuska, Španija, gore Belgija i Holandija. Sad ostalo zavisi od materijanih mogućnosti i vremena.”
Upitana zbog čega se odlučila baš za te gradove, Jelena odgovara:
Jelena Bačić
“Ovo je ipak jedinstvena prilika da odem malo dalje. Prioritet mi je Barselona, tu znam sve šta bih htela da vidim. La sagrada familija, Kamp nou, Park Guelj i po Parizu naravno Ajfelov toranj, Šanzelize i šta još stignem – to je to.”, kaže JelenaNeki od ovih mladih ljudi su zahvaljujući takmičenjima sa kojih su se uglavnom vraćali nagrađivani obilazili zemlje mahom istočne Evrope. Vladimir Kosijer koji je na master studijama Elektrotehnike putovao je u Mađarsku i Bugarsku. Međutim, sada mu se priznaje sa osmehom, pružila prilika da ostvari svoj dečački san.
“Pošto sam veliki ljubitelj Formule 1 voleo bih da obiđem staze koje imam prilike na tom putu. Tu su u blizini Spa Frankošamp u Belgiji, Katalunja u Barseloni, Ulična staza u Monaku i Monca u Italiji.”
Vladimir čitavo ovo putovanje na koje se uputio vidi kao jedno veliko i dragoceno iskustvo:
“Ovo je veoma dobra prilika, pogotovo da počnemo malo da se snalazimo u okolini, gde nema roditelja, gde ne može svako da trči umesto nas. Zato što ćemo uglavnom biti oslonjeni na sebe i drugove koje upoznajemo tokom puta.”, smatra Vladimir.
Osim upoznavanja drugačijeg načina života, drugih kultura i običaja, studijska putovanja ovakvog tipa pomažu i u razbijanju stereotipa koji su u Srbiji tokom devedesetih, a i kasnije prilično zaživeli i odnosili se na gotovo sve što ne dolazi sa ovih prostora.
Dušan Isailović
Student Građevinskog fakulteta Dušan Isailović smatra da se jedino tako mladi u Srbiji mogu uveriti, da uprkos stotinama kilometara udaljeni, da njihovi vršnjaci dele slična interesovanja.“Zato što je to jedini način da se razbiju predrasude i da se ljudi upoznaju. Ne može se to uraditi ni preko Interneta, jedini način je da se ode fizički.”
Dušan kaže da bi, osim odlične zabave za koju je ubeđen da ga očekuje, želeo da vidi kako izgledaju studije koje završava na fakultetima u drugim delovima Evrope.
“Baš zbog toga bih želeo da posetim Minhen, jer sam već u kontaktu sa jednim profesorom sa Minhenskog univerziteta i mislim da ću u nekom narednom periodu ostvariti saradnju sa njima i zato bih to iskoristio”, kaže Dušan.
Devetu generaciju najboljih studenata nagrađenih putovanjem u zemlje članice EU, nekoliko sati uoči polaska voza, između ostalih, ispratila je i potpredsednica Vlade za evrointegracije Suzana Grubješić.
“Želim da otvorite oči, da pogledate dobro, upoznate evropske gradove i ljude koji tamo žive i da se vratite sa osećanjem da Srbija zaista pripada i toj Evropi u koju vi sada idete. A pošto sada otpočinjemo i pregovore o članstvu, uskoro ćemo pripadati i institucionalno”, rekla je Suzana Grubješić.
Vladimir Kosijer
Obilazak prestonica država EU, srpskim akademcima omogućili su nevladina organizacija Evropski pokret, uz pomoć ambasade Austrije u Beogradu. Iako i sam priznaje da naziv programa “Putujemo u Evropu” pomalo zbunjuje jer bi se moglo zaključiti da Srbija ne pripada Evropi, austrijski ambasador Johanes Ajgner, uverava da to nikako nije slučaj.“Niko više ozbiljno ne dovodi u pitanje da Srbija i ceo region Zapadnog Balkana pripadaju Evropi. Dobijate priliku, neki možda i prvi put, da steknete nova iskustva i upijete utiske o raznolikim kulturama. Poigrajte se mišlju i osećajem, kako bi bilo da budete građani Evrope, kao što ste građani Srbije. I što više pričajte o svojoj zemlji, koja je na mnogim mestima još uvek nedovoljno poznata ili se doživljava kroz brojne klišee”, poručio je studentima Ajgner.
Do sada je, u poslednjih osam godina kroz program “Putujemo u Evropu” širom Evropske unije boravilo više od 1200 studenata iz Srbije.