Nakon osam dana putovanja po EU učesnici projekta Evropa za sve vratili su se u Srbiju. Ovaj projekat bio je jedna vrsta testa koji je trebao da pokaže da li bezvizni režim, na kojem se Srbija našla 19. decembra, zaista i funkcioniše. Grupa od 50 građana, obišla je Brisel, Rim, Berlin i Pariz i upoznala se sa funkcionisanjem evropske administracije, ali i razgovarala sa nekim od najviših zvaničnika u Evropakom paralamentu i zemljama domaćinima..
Rodbina, prijatelji, porodice sačekivali su učesnike projekta Evropa za sve, nakon njihovog osmodnevnog boravka u nekim od najznačajnijih prestonica u Evropakoj uniji. Kamre, reflektori, suze, poljupci bilo je svega. Činilo se kao da je put trajao 80, a ne osam dana.
Ipak, pored ličnih, zasigurno, najznačajnije iskustvo jeste ono da građani Srbije od sada mogu slobodnoda putuju u zemlje Evropke unije i to samo sa pasošem. Više nema viza i dugih i mučnih čekanja ispred ambasada.
Tačno u ponoć 18. decembra grupa od 50 građana predvođena Božidarom Đelićem potpredsednikom Vlade Srbije zadužen za evropske integracije krenula je u Brisel, prvu od četiri velike destinacija na svom osmodnevnom putu kroz Evropku uniju.
"Zadovoljan sam što sam deo projekta koji naglašava jednu od najvećih vrednosti današnje Evrope”, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer na surčinskom aerodromu ispraćajući prvu grupu građana koja na put odlazi bez viza.
“A, ona je sloboda putovanja. Građani Srbije čekali su ovaj momenat gotovo dve decenije”, kaže on.
Za Hulja Kajevića iz Novog Pazara, koji je prvi prešao granicu bez viza, sve na ovom putovanju je bilo prvi put: prvi čeking, prvi prolazak kroz policijsku kontrolu, prvi žig u pasošu, prvi prelazak granice.
GODINE ČEKANJA
Iznenađen i pomalo zatečen pažnjom medija Huljo kaže da se oseća ushićeno: “Radujem se prvo što ću otići u Evropu i što ću moći da je doživim lično, a ne samo putem televizije ili nekih drugih medija.”
Na putovanje bez viza, skoro 20 godina, čekali su mnogi građanai u Srbiji, a među njima i Marija Stojanović iz Kragujevca koja na letu od Beograda do Brisela čita knjigu i kaže da nema nikakav strah od aviona iako pre nikada nije letala avionom.
“Ovo je nešto što čekam 20 godina. Ja sva svoja očekivanja mogu da svedem u jednu reč, a to je – sloboda. Čak i ne moram da putujem, ali sama ta činjenica da mogu kada god poželim da sednem u avion ili u kola i da odputujem bilo gde za mene je fenomenalna stvar”, kaže ona.
Negde oko tri sata posle ponoći avion je sleteo u Brisel. Građani iz Srbije prešli su i drugu granicu i tako definitivno ušli u pojas Evropske unije bez viza.
Projekat Evropa za sve organizovao je kabinet vicepremijera Božidara Đelića i Evropski pokret u Srbiji, uz podršku Delegacije Evropske komisije u Beogradu, ambasada Francuske, Italije i Nemačke, kao i nekoliko velikih domaćih i međunarodnih kompanija.
Uslov za učešće bilo je da niko od učesnika nikada nije putovao u zemlja Evropske unije i da su u svom životu učinili nešto izuzetno.
U žiriju koji je odlučivao ko će dobiti priliku da prvi put poseti zemlje EU, između ostalih bili su Ružica Đinđić i Vlade Divac.
Učesnici su boravili u Briselu, Rimu, Berlinu i Parizu i pored važnih političkih i kulturnih toponima mnogi su obilazili i velike šoping molove.
NAJLEPŠE ISKUSTVO ZA SVE
Najmlađi putnik imao je 20, a dva najstarija putnika po 70 godina. I dok jedan od njih sa oduševljenjem priča o svom putovanju, drugi pokazuje izvesne rezerve.
Dok ispija šampanjac u ambsadi Srbije u Parizu, Velimir Crvenković iz sela Ušće kod Obrenovca, kaže da je najponosniji na upoznavanje sa Olijem Renom i Frankom Fratinijem, a da mu se od gradova najviše svideo upravo Pariz.
“Sve što sam video i doživeo o svemu tome ću pričati. Ja ovo nisam mogao ni da zamislim i o ovome ću pričati dok sam živ. Posebno mi se svideo Pariz. Sve je u Evropi sređeno ljudski, nemam nikakve zamerke. Nisam mogao zamisliti da sve ovako izgleda”, kaže Velimir.
Njegov vršnjak Petko Zorić iz Crvenke, kaže da je putovanje bilo naporno i da baš ne verujem rečima zvaničnika u Evropskoj uniji.
“Meni ne uliva baš veliku nadu sve ovo što sam čuo od evropkih zvaničnika. Svi puno pričaju niko ništa ne obećava i to je osnova moje skeptičnosti. Svi pričaju, niko ništa ne nudi”, naglašava Petko.
Na samom kraju puta, uz kafu u jednom poznatom pariskom restoranu, Božidar Đelić za RSE sabira utiske nakon osam dana putovanja i govori o važnosti projekta Evropa za sve.
“Ovo je jedan od najlepših momenata u mojoj karijeri. Znam da postoji puno nepoverljivih ljudi ikoji se pitaju zašto se mi bavimo ovim poslom, a ja se ovim poslom bavim baš za ove momente, kada u očima običnih ljudi vidim da oni sada imaju bogatiji život i da imaju nešto o čemu će moći da pričaju u svojim lokalnim sredinama i tako i njihovi životi dobijaju neki veći smisao. Ovo što je doživelo ovih 50 građana biće multiplikovano na hiljade ljudi u Srbiji i to je moj duboki smisao dok radim ove poslove u Vladi Srbije. Za mene, to je najveći smisao bavljenja ovim poslom”, ističe Đelić.
Nakon čitavog niza izazova od onih najsitnijih kao što je korišćenje ključa- kartica u hotelima i raznih elektronskih uređaja na aerodromima, pa sve do onih složenijih kao što je sporazumevanje sa ljudima u drugim državama, gotovo svi su se vratili sa pozitivnim iskustvima ističući da su im se u Evropskoj uniji najviše dopali red i odgovornost.
Iscrpljeni, pomalo bledi, ali nasmejani, Vladimir, Milena, Rade i Almasa govore o svojim ustiscima nakon putovanja i sletanja na surčinski aerodrom.
“Ovo je jedno od mojih najboljih iskustava u životu. Bez obzira što je čitav tempo puta bio jako zamoran, ipak smo uspeli da vidimo i saznamo šta je Evropa i šta su evropeke vrednosti, ali i da spoznamo lepote evropskih gradova”, kaže Vladimir.
“Iako je bilo naporno utisci su mi fenomenalni. Ovo je neprocenjivo iskustvo i to u svakom pogledu”, kaže Milena.
“Ja sam još uvek pod ustiscima i prosto ne verujem da mi se sve ovo dešava”, kaže Rade.
“Bilo je prelepo i zaista nisam očekivala da će organizacija i smeštaj biti ovako dobri. Ovo nikada nisam doživela. Sada mi je zaista prelepo”, ističe Almasa.
Rodbina, prijatelji, porodice sačekivali su učesnike projekta Evropa za sve, nakon njihovog osmodnevnog boravka u nekim od najznačajnijih prestonica u Evropakoj uniji. Kamre, reflektori, suze, poljupci bilo je svega. Činilo se kao da je put trajao 80, a ne osam dana.
Ipak, pored ličnih, zasigurno, najznačajnije iskustvo jeste ono da građani Srbije od sada mogu slobodnoda putuju u zemlje Evropke unije i to samo sa pasošem. Više nema viza i dugih i mučnih čekanja ispred ambasada.
Tačno u ponoć 18. decembra grupa od 50 građana predvođena Božidarom Đelićem potpredsednikom Vlade Srbije zadužen za evropske integracije krenula je u Brisel, prvu od četiri velike destinacija na svom osmodnevnom putu kroz Evropku uniju.
"Zadovoljan sam što sam deo projekta koji naglašava jednu od najvećih vrednosti današnje Evrope”, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer na surčinskom aerodromu ispraćajući prvu grupu građana koja na put odlazi bez viza.
“A, ona je sloboda putovanja. Građani Srbije čekali su ovaj momenat gotovo dve decenije”, kaže on.
Za Hulja Kajevića iz Novog Pazara, koji je prvi prešao granicu bez viza, sve na ovom putovanju je bilo prvi put: prvi čeking, prvi prolazak kroz policijsku kontrolu, prvi žig u pasošu, prvi prelazak granice.
GODINE ČEKANJA
Iznenađen i pomalo zatečen pažnjom medija Huljo kaže da se oseća ushićeno: “Radujem se prvo što ću otići u Evropu i što ću moći da je doživim lično, a ne samo putem televizije ili nekih drugih medija.”
Na putovanje bez viza, skoro 20 godina, čekali su mnogi građanai u Srbiji, a među njima i Marija Stojanović iz Kragujevca koja na letu od Beograda do Brisela čita knjigu i kaže da nema nikakav strah od aviona iako pre nikada nije letala avionom.
“Ovo je nešto što čekam 20 godina. Ja sva svoja očekivanja mogu da svedem u jednu reč, a to je – sloboda. Čak i ne moram da putujem, ali sama ta činjenica da mogu kada god poželim da sednem u avion ili u kola i da odputujem bilo gde za mene je fenomenalna stvar”, kaže ona.
Negde oko tri sata posle ponoći avion je sleteo u Brisel. Građani iz Srbije prešli su i drugu granicu i tako definitivno ušli u pojas Evropske unije bez viza.
Projekat Evropa za sve organizovao je kabinet vicepremijera Božidara Đelića i Evropski pokret u Srbiji, uz podršku Delegacije Evropske komisije u Beogradu, ambasada Francuske, Italije i Nemačke, kao i nekoliko velikih domaćih i međunarodnih kompanija.
Uslov za učešće bilo je da niko od učesnika nikada nije putovao u zemlja Evropske unije i da su u svom životu učinili nešto izuzetno.
U žiriju koji je odlučivao ko će dobiti priliku da prvi put poseti zemlje EU, između ostalih bili su Ružica Đinđić i Vlade Divac.
Učesnici su boravili u Briselu, Rimu, Berlinu i Parizu i pored važnih političkih i kulturnih toponima mnogi su obilazili i velike šoping molove.
NAJLEPŠE ISKUSTVO ZA SVE
Najmlađi putnik imao je 20, a dva najstarija putnika po 70 godina. I dok jedan od njih sa oduševljenjem priča o svom putovanju, drugi pokazuje izvesne rezerve.
Dok ispija šampanjac u ambsadi Srbije u Parizu, Velimir Crvenković iz sela Ušće kod Obrenovca, kaže da je najponosniji na upoznavanje sa Olijem Renom i Frankom Fratinijem, a da mu se od gradova najviše svideo upravo Pariz.
“Sve što sam video i doživeo o svemu tome ću pričati. Ja ovo nisam mogao ni da zamislim i o ovome ću pričati dok sam živ. Posebno mi se svideo Pariz. Sve je u Evropi sređeno ljudski, nemam nikakve zamerke. Nisam mogao zamisliti da sve ovako izgleda”, kaže Velimir.
Njegov vršnjak Petko Zorić iz Crvenke, kaže da je putovanje bilo naporno i da baš ne verujem rečima zvaničnika u Evropskoj uniji.
“Meni ne uliva baš veliku nadu sve ovo što sam čuo od evropkih zvaničnika. Svi puno pričaju niko ništa ne obećava i to je osnova moje skeptičnosti. Svi pričaju, niko ništa ne nudi”, naglašava Petko.
Na samom kraju puta, uz kafu u jednom poznatom pariskom restoranu, Božidar Đelić za RSE sabira utiske nakon osam dana putovanja i govori o važnosti projekta Evropa za sve.
“Ovo je jedan od najlepših momenata u mojoj karijeri. Znam da postoji puno nepoverljivih ljudi ikoji se pitaju zašto se mi bavimo ovim poslom, a ja se ovim poslom bavim baš za ove momente, kada u očima običnih ljudi vidim da oni sada imaju bogatiji život i da imaju nešto o čemu će moći da pričaju u svojim lokalnim sredinama i tako i njihovi životi dobijaju neki veći smisao. Ovo što je doživelo ovih 50 građana biće multiplikovano na hiljade ljudi u Srbiji i to je moj duboki smisao dok radim ove poslove u Vladi Srbije. Za mene, to je najveći smisao bavljenja ovim poslom”, ističe Đelić.
Nakon čitavog niza izazova od onih najsitnijih kao što je korišćenje ključa- kartica u hotelima i raznih elektronskih uređaja na aerodromima, pa sve do onih složenijih kao što je sporazumevanje sa ljudima u drugim državama, gotovo svi su se vratili sa pozitivnim iskustvima ističući da su im se u Evropskoj uniji najviše dopali red i odgovornost.
Iscrpljeni, pomalo bledi, ali nasmejani, Vladimir, Milena, Rade i Almasa govore o svojim ustiscima nakon putovanja i sletanja na surčinski aerodrom.
“Ovo je jedno od mojih najboljih iskustava u životu. Bez obzira što je čitav tempo puta bio jako zamoran, ipak smo uspeli da vidimo i saznamo šta je Evropa i šta su evropeke vrednosti, ali i da spoznamo lepote evropskih gradova”, kaže Vladimir.
“Iako je bilo naporno utisci su mi fenomenalni. Ovo je neprocenjivo iskustvo i to u svakom pogledu”, kaže Milena.
“Ja sam još uvek pod ustiscima i prosto ne verujem da mi se sve ovo dešava”, kaže Rade.
“Bilo je prelepo i zaista nisam očekivala da će organizacija i smeštaj biti ovako dobri. Ovo nikada nisam doživela. Sada mi je zaista prelepo”, ističe Almasa.