Piše Daisy Sindelar (Priredio Dragan Štavljanin)
Pristalice nedavo ubijenog opozicionog ruskog lidera Borisa Njemcova smatraju da je Vladimir Putin, za 15 godina vlasti sistematski stvarao kulturu mržnje u kojoj je veći deo stanovništva stekao naviku da ignoriše pa čak i da povlađuje nasilju. U tom nastojanju koristio je pet načina.
1) Spusti ton debate
Uprkos nedavnoj odluci Kremlja da sankcioniše psovanje u javnim nastupima, Putin je začinjao svoju retoriku sa vulgarnostima od kako je došao na vlast da bi pokazao žestoku odbojnost prema širokom spektru neprijatelja: čečenskim militantima, novinarima, bivšem gruzijskom predsedniku Mikhalu Saakašviliju i „lenjim“ liderima iz Zajednice nezavisnih država, koji „samo razvlače sline iz godine u godinu“.
Time se postiže dvostruki efekat. S jedne strane, izaziva šok kod stranaca koji nisu navikli na ovakav nastup jednog državnika. Istovremeno, to omogućava građanima Rusije, poput Vladimira Talismanova, zamenika dekana Instituta u Moskvi za fiziku i tehniku – gde studira sin Borisa Njemcova – da misli da je ne samo prihvatljivo nego i poželjno da javno hvali ubistvo opozicionog lidera kao odlazak “još jednog ološa” o kome Rusija treba da brine.
2)…ali potenciraj da je Rusija velika sila
Putin je posvetio znatan deo svog predsednikovanja da bi ponovo osnažio svest o velikoj ruskoj državi, obnovi centralne uloge pravoslavne crkve, pokušaju da podstakne natalitet kao i da ukloni mrlje sa reputacije pojedinih ličnosti kao što je Staljin.
Istovremeno, Kremlj je sve netolerantniji prema nacionalnim i seksualnim manjinama, zatim imigrantima, prelazeći preko ksenofobičnih i homofobnih napada kao i sve učetalijih pamfleta u medijima i društvenim mrežama u kojima im se savetuje da budu “više Rusi”.
Kao rezultat - pojačava se osećaj nacionalne posebnosti u kombinaciji sa iracionalnih strahom od bilo čega što predstavlja “drugo”. Kao što je jedna analitičarka napisala na jednom konzervativnom vebsajtu: “Ja sam Ruskinja i umorna sam od izvinjavanja zbog toga.”
Video: Ruski nasionalisti se spremaju za nove borbe u Ukrajini
Vaš browser nepodržava HTML5
Ruski nacionalisti se spremaju za borbe u Ukrajini
3) Širi se koliko je moguće
Kao što je poznato, Putin je označio raspad Sovjetskog Saveza kao najveću geopolitičku katastrofu 20 veka. U skladu sa tim nastoji da obnovi “bolju Rusiju” preuzimajući kontrolu nad poželjnom obližnjom teritorijom kao što je Krim i trajno slabeći druge podsticanjem proruskog separatističkog sentimenta – što potvrđuje primer Abhazije, Južne Osetije, Pridnjestrovlja i Donbasa.
Prošlogodišnja aneksija Krima uz angažovanje vojske – uprkos rastućim finansijskim troškovima ovog poduhvata – pokazala se izuzetnom popularnom u Rusiji, jer su mnogi njeni građani to doživeli kao ispravljanje istorijske nepravde i upućivanja izazova susednoj Ukrajini.
Proruski protesti na Krimu, februar 2015.
4) Obruši se na neprijatelja
Životni standard prosečnog građanina Rusije je, nesumnjivo, na udaru u poslednjih godinu dana, jer se domaća ekonomija našla u veoma teškoj situaciji zbog tereta zapadnih sankcija i pada cena nafte.
Međutim, iako su zbog sasvim izvesne nestašice hrane i skoka cena pojedini građani počeli da dovode u pitanje politiku vlasti, Kremlj je tu sumornu situaciju kod kuće pretvorio u novu mogućnost da opanjkava ne samo Ukrajinu – koja je povod za uvođenje sankcija Rusiji – već i zemalja koje su ih nametnule, pre svega SAD.
Kao podesnog žrtvenog jarca, Moskva krivi Vašington za sve – od protesta na Majdanu u Kijevu, slabog morala preko terorističkog napada na francuski satirični list Šarli Ebdo, pa do poslednjeg, i možda najdrskijeg slučaja – atentata na Njemcova.
5), Ne, zaista – obruši se na svoje neprijatelje
Kada kontrolišete sve ključne medije u zemlji – uključujući i veoma moćne frekvencije – veoma je lako uticati na ljude čega treba da se boje. U poslednjih godinu dana, ruski mediji su verno stali uz Putina čiji je jezik sve ekstremniji po tonu – upozoravajući ne samo na spoljašnje pretnje već i na domaće.
Učesnica protesta podrške Vladimiru Putinu na Krimu
Rusi koji su se usprotivili aneksiji Krima su “nacionalni izdajnici i peta kolona”. Pristalice anti-Majdan nacionalističkog pokreta obrušavaju se na malobrojnu liberalnu grupaciju kao na pripadnike “fašističke hunte”. Na uličnim znakovima i banerima na važnim zgradama prikazani su portreti Njemcova, aktiviste Alekseja Navalnog, muzičara Aleksandra Makareviča i drugih kao izdajnika.
“Kada počnete postavljati slike Borisa i drugih istaknutih opozicionirara po gradu i na TV, to je onda poziv na njihovo ubistvo”, kaže Gari Kasparov.
“Kremlj kultiviše najniže strasti u narodu, podstičući mržnju i sukobe. Ljudi su upereni jedni protiv drugih. Ovaj pakao ne može da se mirno okonča”, napisao je Njemcov na Fejsbuku samo nekoliko dana pre nego što je ubijen.