Autor Charles Recknagel, priredio Dragan Štavljanin
Cilj Moskve je da zabranom uvoza većeg dela prehrambenih proizvoda iz EU i SAD uzvrati Zapadu zbog sankcija koje joj je uveo zbog krize u Ukrajini. Međutim, ova mera izazvala je i skok cena hrane u Rusiji, koja je veliki uvoznik i ima svega nekoliko drugih opcija za nabavku prehrambenih artikala iz inostranstva.
Ko je najviše pogođen?
Mnogi su bili iznenađeni kada je Kremlj saopštio 7. avgusta da uvodi jednogodišnju zabranu na uvoz većine prehrambenih proizvoda iz SAD, EU, Australije, Kanade i Norveške.
Naime, Rusija uvozi skoro 40 odsto hrane – najviše ribu, mleko, govedinu i sir – tako da bilo kakva zabrana direktno pogađa domaće potrošače.
Rusija je prošle godine uvezla hrane u vrednosti od 17,2 milijarde dolara iz zemalja kojima je uvela sankcije: od toga 9,2 milijarde dolara se odnosi na prehrambene artikle koje je zabranila, saopštava Međunarodni trgovinski centar (the International Trade Center), institucije koju su osnovale Ujedinjene nacije i Svetska trgovinska organizacija.
Pojedini proizvođači hrane na Zapadu sada su pogođeni, što je i bila namera Moskve. Najveću štetu trpe članice EU u blizini granice sa Rusijom, jer je njihov izvoz u velikoj meri usmeren na njeno tržište.
Negativne posledice su poprimile ozbiljne namere, zbog čega je EU osnovala 18. avgusta fond sa 170 miliona dolara u cilju pomoći poljoprivrednicima koji ne mogu da pronađu alternativna tržišta za plasman voća i povrća, pre svega sezonskog koje se sada ubira.
Dok EU nastoji da kompenzuje svoje poljoprivredne proizvođače, niko ne pominje kako da se pomogne ruski potrošačima – najvećim žrtvama ekonomskog rata koji je pokrenuo Kremlj.
Ruski zvaničnici ističu da je cena smrznute ribe u supermarketima u Moskvi porasla za 6 odsto, mleka za 5,3, a sira za 4,4 procenta od stupanja na snagu njihovog uvoza iz zapadnih zemalja.
Van Moskve hrana je još više poskupela. Tako je u Primorskom region na Dalekom istoku, prema pisanju "Komersanta", cena mesa skočila za čak 26 odsto.
Cene ovih i drugih proizvoda su povećane u trenutku kada ruski građani već osećaju teret rasta inflacije od 7.5 odsto, podstaknute zapadnim sankcijama Moskvi zbog krize u Ukrajini.
Ekonomisti upozoravaju da će odluka Kremlja da zabrani uvoz hrane sa Zapada dodatno podstaći inflaciju.
"Prema različitim procenama inflacija će porasti za dodatnih 1 do 2 odsto u ovoj godini”, kaže Sergej Gurijev, bivši rektor Nove ekonomske škole u Moskvi a sada profesor na Institutu za političke studije u Parizu.
On ističe da ruske vlasti mogu da pokušaju da uspore inflaciju podizanjem kamatnih stopa, ali to bi se negativno odrazilo na ekonomski rast.
“Umesto predviđenog rasta od jedan odsto u ovoj godini, veća verovatnoća je da ruska ekonomija ostane na nuli, odnosno na istom nivou kao i prošle godine,” ocenjuje Gurijev.
Da li domaći proizvođači mogu da nadomeste uvoz?
Ruski premijer Dmitrij Medvedev nastoji da ukaže na pozitivnu stranu zabrane uvoza hrane, ističući da će to podstaći domaću proizvodnju.
On je kazao tokom posete Stravopoljskom regionu 12. avgusta da će vlada obezbediti resurse “koji će podstaći razvoj dosada zapostavljenih segmenata domaće poljoprivrede zbog velikog oslanjanja na uvoz”.
Ruskoj prehrambenoj industriji je preko potrebna moderznizacija. Naime, ona je veoma neefikasna pa je uvoz hrane iz inostranstva često bio jeftiniji nego kupovina od domaćih proizvođača. Dakle, kratkoročno gledano, kaznene mere ruskih vlasti prema Zapadu pružaju veći prostor domaćoj prehrambenoj industriji.
“Svako uklanjanje konkurencije je povoljno za proizvođače, tako da je zabrana uvoza hrane dobra vest za ruske poljoprivrednike”, smatra Gurijev.
Međutim, ostaju mnoge nepoznanice zbog kojih će domaći investitori biti oprezni da li da ulože dodatna sredstva u proizvodnju hrane. Najpre, koliko će zabrana uvoza trajati, odnosno da li će splasnuti kriza u Ukrajini, pa do toga da li će Centralna banka Rusije podići kamatne stope u cilju obuzdavanja inflacije, zbog čega bi poskupeli krediti investitorima koji planiraju povećanje poljoprivrednje proizvodnje.
Tu je i problem snabdevanja. Naime, ruski proizvođači sira neće moći da lako prošire kapacitete zbog zabrane uvoza mleka iz EU. Istovremeno, domaće mleko je skuplje za 30 odsto nego u EU, tako da bi proizvođači sira nastojali da dodatne troškove prebace na potrošače, odnosno povećali bi cene.
Domaći proizvodi "zasađeni" u inostranstvu
Ruski supemarketi uskoro mogu ostati bez mnogo više artikala nego što su delikatesni francuski sirevi poput "camembert"-a, ili italijanskih pršuta (prosciutto), upozorava Dmitrij Potapenko, osnivač lanca prodavnica prehrambenih proizvoda "Pjatjoročka". On kaže za Radio Slobodna Evropa da takozvani domaća hrana često zavisi od uvoza sastojaka za Zapada.
"Na tetrapaku sa mlekom piše 'domaći farmer'! Bojim se da je osim tog napisa sve ostalo strano. Sam tetrapak je proizveden u "Švedskoj (http://www.tetrapak.com/), mleko u prahu je iz inostranstva obrađeno sa nemačkom i holandskom opremom".
Potapenko ističe da ostali artikli, kao što su semenski krompir iz Evrope i sperma bikova iz Kanade, neće biti izložena u rafovima prodavnica ali je presudna za proizvodnju hrane koju potrošači traže.
U Moskvi ističu da će sprečiti bilo kakav poremećaj u snabdevanju hranom oslanjanjem na domaću proizvodnju i preusmeravanjem na nova tržišta, uključujući zemlje na starom kontinentu koje nisu članice EU, zatim na Bliskom istoku i Latinskoj Americi, kao i Kinu.
Međutim, eksperti upozoravaju da izgradnja infrastrukture za poljoprivrednu proizvodnju, koja u ovim zemljama znatno zaostaje za zapadnom, može potrajati čitavu deceniju, te da je to skopčano sa velikim troškovima.
Kineski prehrambeni proizvodi nisu kvalitetni kao evropski. Hrana iz Južne Amerike uglavnom je na istom nivou kao sa Zapada, ali troškovi njenog dopremanja su veći imajući u vidu ogromnu udaljenost od Rusije.
Takođe, može se očekivati da će EU i SAD izvršiti pritisak na ove zemlje da ne sarađuju sa Moskvom.
Prvi “metak” u toj borbi možda je ispaljen 11. avgusta kada se ruski predsednik Vladimir Putin sastao sa šefom egipatske države Abdelom Fatahom Sisijem u Sočiju. Oni su saopštili da je Rusija spremna da kupuje hranu od Egipta.
Četiri dana kasnije, ministri inostranih poslova EU razgovarali su o tome kako da jedinstveno odgovore na potez Egipta, inače velikog korisnika pomoći Brisela, kao i ostalih zemalja koje nastoje da zauzmu mesto zapadnih država na ruskom tržištu.
Zabrana uvoza hrane u cilju mobilizacije građana
Usred ovog rata oko hrane, zvaničnici u Moskvi su poslali izvesne signale ruskoj javnosti da zabrana možda neće trajati celu godinu, kao što je predviđeno.
“Nadajmo se da neće predugo trajati”, kazao je Medved svojim saradnicima 18. avgusta u gradu Gorki.
Ima takođe nagoveštaja da ako zabrana čak i duže potraje, neće biti tako striktna kao što sada izgleda. Tako su u sredu ruske vlasti usvojile amandman kojim se omogućava uvoz semenskog krompira i drugih proizvoda, poput mleka bez laktoze i pojedinih vrsta ribe. Uvoz sperme od bika iz Kanade i dalje je zabranjen.
Zvaničnici u Moskvi nagoveštavaju i da bi neki od zabranjenih proizvoda mogli i dalje da se uvoze pod uslovom da su kao zemlje porekla označeni Belorusija i Kazahstan – članice Carinske Unije zajedno sa Rusijom.
Za sada nije jasno kako bi hrana iz EU mogla da se prepakuje tako da zemlje njenog porekla budu Belorusija i Kazahstan. Međutim, Medved je istakao da ako se hrani tokom prerade u Belorusiji i Kazahstanu “doda nova vrednost, onda je to novi proizvod”.
Povodom ovih uopštenih izjava nameće se pitanje da li će Belorusija i Kazahstan, u stvari, postati tajni kanal kojim će zabranjeni evropski proizvodi stizati na rusko tržište, čime bi se ublažio udar na domaće potrošače.
U tom slučaju bi se pokazalo da je stvarni cilj zabrane uvoza hrane sa Zapada više bio mobilizacija ruske javnosti u cilju podrške Kremlju u njegovom sukobu sa SAD i EU oko Ukrajine, nego striktno istrajavanje na embargu.
“Državna propagandna mašinerija nastoji da uveri građane da nedaće koje im prete nemaju nikakve sličnosti sa periodom propale sovjetske ekonomije već sa bitkama iz Drugog svetskog rata. Cilj je da građani doživljavaju sadašnje nevolje isto kao i herojsko žrtvovanje tokom rata”, napisala je novinarka Maša Gesen (Masha Gessen) u “Vošington Postu” (the Washington Post).