Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je u sredu, 22. februara, tokom susreta sa šefom kineske diplomatije Vangom Jiem u Kremlju da rusko-kineski odnosi "stabilizuju međunarodnu situaciju".
"Međunarodni odnosi su danas komplikovani... U tom kontekstu saradnja između Kine i Rusije ima veliki značaj za stabilizaciju međunarodne situacije", rekao je Putin.
Kako navodi Frans pres, Putin retko prima strane zvaničnike koji nisu šefovi države, i ovaj susret još jednom podvlači specijalne veze između Kremlja i njegovog kineskog saveznika.
"Dostižemo nove horizonte", rekao je Putin i dodao da očekuje kineskog predsednka Si Djinpinga u Rusiji. Sijeva poseta predviđena je za proleće.
Vang Ji je izrazio želju Pekinga da "ojača strateško partnerstvo... i saradnju u svim sferama" sa Moskvom.
Vang je naglasio da rusko-kineski odnosi nisu upereni protiv trećih zemalja i odupiru se njihovim pritiscima.
Ovo je poseta kineskog zvaničnika Moskvi na najvišem nivou otkako su dve zemlje potpisale partnerstvo "bez ograničenja" nekoliko sedmica pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara prošle godine.
Šef kineske diplomatije primljen je u Kremlju posle razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim.
Vang je došao u Moskvu posle posete više evropskih gradova, kao i sastanka sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom za vreme Minhenske konferencije o bezbednosti, gde je prema Kijevu predstavio "ključne elemente kineskog mirovnog plana" za Ukrajinu.
Kina je obećala da će objaviti svoj predlog za političko rešenje u Ukrajini ove nedelje, kada se navršava prva godina od početka rata u toj zemlji.
Kao bliski saveznik Rusije Kina nikad nije ni podržala ni javno kritikovala rusku vojnu ofanzivu u Ukrajini, a više puta je izrazila podršku Moskvi naspram zapadnih sankcija. Ali ona takođe poziva na poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, dok je Moskva objavila ranije da je pripojila pet ukrajinskih oblasti.
Isporuka kineskog oružja Rusiji bi bila skopčana sa rizikom eskalacije rata u Ukrajini u sukob između Rusije i Kine, s jedne strane, i Ukrajine i vojnog saveza NATO-a predvođenog SAD, s druge, ocenjuje Rojters.
Putin je rekao da se raduje poseti kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi i dubljem partnerstvu.
Očekuje se da će Si u petak održati "mirovni govor". Kijev kaže da ne može biti govora o miru sa ruskim trupama u Ukrajini.
"Ovaj ničim izazvan i zločinački rat Rusije protiv Ukrajine, Evrope i demokratskog sveta mora da se završi čišćenjem cele ukrajinske zemlje od ruske okupacije i čvrstim garancijama dugoročne bezbednosti naše države, cele Evrope i celog sveta. “, napisao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na Telegramu.
Rusija bi u petak trebalo da počne vojne vežbe sa Kinom u Južnoj Africi i poslala je fregatu opremljenu hipersoničnim krstarećim raketama nove generacije.
Ruski oficir je u sredu rekao da će Rusija ispaliti artiljeriju, ali ne i rakete, koje je teško oboriti zbog brzine.
Pročitajte i ovo: Kineski predsjednik bi mogao posjetiti RusijuAmerički državni sekretar Entoni (Antony) Blinken upozorio je subotu je upozorio Vanga na posledice ukoliko Kina pruži materijalnu podršku ruskoj invaziji na Ukrajinu, rekavši nakon njihovog sastanka da je Vašington zabrinut da Peking razmatra isporuku oružja Moskvi.
Pročitajte i ovo: Kina bi Rusiji mogla dati oružje za rat u Ukrajini, upozorava BlinkenPeking je negirao da pruža vojnu podršku Moskvi.
Nakon Blinkenovih tvrdnji Kina je saopštila da Sjedinjene Države nisu u poziciji da postavljaju zahteve.
"Bez obzira na to kako se međunarodna situacija menja, Kina je bila i ostaje posvećena, zajedno sa Rusijom, naporima za očuvanje pozitivnog trenda u razvoju odnosa između velikih sila“, rekao je Vang Lavrovu.
Šef kineske diplomatije je dodao da će raditi na "jačanju i produbljivanju" odnosa između Moskve i Pekinga. On nije naveo konkretne detalje o tome koji bi sporazumi mogli biti postignuti tokom njegove posete.
Si podržava Putina tokom sukoba u Ukrajini, odupirući se pritisku Zapada da izoluje Moskvu. Kinesko-ruska trgovina je porasla od invazije na Ukrajinu, a Rusija azijskim silama, uključujući Kinu, prodaje veće količine nafte nego ranije.