Jermenija i Azerbejdžan su se u ponedeljak, 31. oktobra, dogovorili da "ne koriste silu" u rešavanju konflikta u vezi sa enklavom Nagorno-Karabah.
Lideri ove dve bivše sovjetske republike, koje su više puta imale oružane sukobe u vezi sa spornom enklavom, sastali su se u ruskom gradu Sočiju. Sastnku je prisustvovao i ruski predsednik Vladimir Putin.
Kako se navodi u zajedničkom saopštenju posle samita, Baku i Jerevan su se "sporazumeli da ne koriste silu" kao i da "sve sporove rešavaju isključivo na bazi obostranog priznavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta".
Putin je na sastanku sa Nikolom Pašinjanom, premijerom Jermenije koju Moskva podržava, rekao da je cilj obezbediti mir i stabilnost, i deblokirati saobraćajnu infrastrukturu kako bi se pomogao ekonomski i društveni razvoj Jermenije.
Saznajte više: Armenija i Azerbejdžan pristali na civilnu misiju EU duž graniceJermenija i Azerbejdžan su decenijama u sporu zbog oblasti Nagorno-Karabah u kojem žive uglavnom Jermeni te se otcepio od Azerbejdžana što je dovelo do rata 1990-ih godina s 30.000 žrtava.
Putinovi razgovori sa Pašnjanom i s predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim odnose se na primenu mirovnog sporazuma iz 2020. godine, postignutog uz posredovanje Rusije.
Pašinjan je u ponedeljak rekao da će insistirati na tome da Azerbejdžan povuče svoje trupe iz ruske mirovne zone u Nagorno-Karabahu i tražiti slobodu za Jermene, ratne zarobljenike.
Razgovaralo se i o produženju ruskog mirovnog mandata, javile su ruske državne novinske agencije, prenosi AFP.
Pročitajte i ovo: Armenija i Azerbejdžan pristali na civilnu misiju EU duž graniceJermenija i Azerbejdžan godinama su u sukobu oko otcijepljenog regiona Nagorno-Karabaha. Separatisti koje podržava Jermenija zauzeli su region koji je uglavnom naseljen Jermenima od Azerbejdžana tokom rata početkom 1990-ih u kojem je poginulo oko 30.000 ljudi.
Dve strane su vodile još jedan rat 2020. koji je trajao šest nedelja i u kome je stradalo hiljade ljudi sa obe strane pre prekida vatre uz posredovanje Rusije, što je rezultiralo time da Jermenija izgubi kontrolu nad delovima regiona, koji je deo Azerbejdžana, i sedam susednih okruga.
Nakon prekida vatre, Moskva je rasporedila oko 2.000 vojnika u regionu da služe kao mirovne snage.
Uoči razgovora, Pašinijan je rekao da je "spreman" da produži prisustvo ruskih mirovnih snaga za još dve decenije na pregovorima u Sočiju.
"Spreman sam da potpišem dokument u Sočiju o produženju mandata mirovnjaka za 10, 15 ili 20 godina", rekao je Pašinijan 29. oktobra, prenose ruske agencije.
Prošlog meseca je u rasplamsavanju sukoba ubijeno 286 ljudi.