Predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je Krim 18. marta kako bi obeležio devetu godišnjicu ruske aneksije tog poluostrva od Ukrajine, pošto su saveznici Kijeva u borbi protiv ruske invazije izdali saopštenja u kojima osuđuju aneksiju.
Ruska državna televizija prikazala je snimak neformalno obučenog Putina kako šeta sa grupom zvaničnika po Krimu, koji je Rusija zauzela 2014. godine, osam godina pre nego što je pokrenula punu invaziju na Ukrajinu. Ukrajina kaže da će se boriti da protera Rusiju sa Krima i svih drugih teritorija koje je Rusija okupirala u višegodišnjem ratu.
Nezakonito pripajanje Krima Rusiji izazvalo je talas međunarodnih osuda i sankcija Moskvi 2014. godine, a nekoliko evropskih zemalja i dalje to osuđuje.
"Devet godina nakon nezakonite aneksije Krima, Britanija nastavlja da stoji uz Ukrajinu protiv ruske agresije", saopštila je britanska ambasada na Tviteru. "Na Krimu stradaju Ukrajinci: građani nemaju slobodu, civili su pritvoreni, a deca su u kampovima za 'prevaspitavanje'." Finska ambasada je saopštila da je Rusija grubo prekršila međunarodno pravo i da to nastavlja da čini.
"Finska ne priznaje nelegalnu aneksiju Rusije. Podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine i napore da se ona obnovi. Krim je Ukrajina", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje.
Pročitajte i ovo: Scheffer: Putin bi sada trebalo da se plaši putovanja van RusijeŠvedsko ministarstvo spoljnih poslova obeležilo je godišnjicu objavljivanjem postera na kojima piše "Krim je Ukrajina. Donjeck je Ukrajina. Herson je Ukrajina. Lugansk je Ukrajina. Zaporožje je Ukrajina". Švedska ne priznaje rusku nelegalnu aneksiju ukrajinskih teritorija, saopštilo je ministarstvo, obećavajući da će nastaviti da daje "postojanu podršku Ukrajini".
Naoružani ljudi u uniformama bez identifikacije počeli su da zauzimaju vladine zgrade, aerodrom u Simferopolju, trajektni prelaz Kerč i druge strateške objekte na Krimu u februaru 2014.
Ruske vlasti su prvobitno odbile da priznaju da su ti muškarci vojnici ruske armije. Kasnije je Putin priznao da je to bila ruska vojska.
Referendum o statusu poluostrva održan je 16. marta 2014. godine na teritoriji Krima i Sevastopolja. Dva dana kasnije Putin je najavio "pristupanje" Krima Rusiji.
Pročitajte i ovo: Češki pravni eksperti: Šansa da se uhapsi Putin ravna nuliU Moskvi, prokremljovski aktivisti okupili su se 18. marta ispred ambasada zemalja koje se smatraju "neprijateljskim" Rusiji. Prokremljanski omladinski pokret Mlada garda (Mlada garda) saopštio je da je više od 5.000 ljudi demonstriralo ispred ambasada 20 "neprijateljskih" nacija, uključujući Sjedinjene Države, Francusku, Nemačku i Poljsku.
Oko 400 aktivista okupilo se ispred ambasade SAD držeći postere sa porukama poput "Krim sa Rusijom zauvek" i "Sjedinjene Države, vi sejete smrt", navodi AFP. Slične demonstracije oko 200 ljudi održalo je ispred britanske ambasade, preneo je AFP.