Ruski predsednik je najavom novih oružja -- kao što je hipersonična bespilotna raketa "cirkon" -- i borbenim stavom prema Zapadu u godišnjem obraćanju naciji pokušao podstaknuti patriotsku podršku u momentu kada raste nezadovoljstvo ekonomskom situacijom i njegov rejting bilježi pad, zbog čega je najavio i povećanje socijalnih izdavanja, smatraju svetski mediji.
Stara priča, novo oružje
Oštra retorika Vladimira Putina tokom njegovog godišnjeg obraćanja naciji u sredu zapravo je bila povratak na njemu poznatu teritoriju, piše britanski Independent i dodaje da je Putin i prošle godine imao isti govor najavljujući novu generaciju nuklearnog oružja – kada je prikazan i animirani video kojim pokazuje direktan udar na Floridu. Rusko novo "nepobedivo" oružje primoralo bi Zapad da ga konačno sasluša, rekao je on.
Ove godine - usled pada rejtinga - mnogi su očekivali drugačiji pristup, fokusiran na svakodnevne brige običnih Rusa. Independent ističe da je ruski predsednik u prvom delu govora bio u skladu sa očekivanjima – predstavljajući se kao čuvar blagostanja nacije, obećavajući da će biti više novca za klinike i škole, kao i da će se boriti protiv „arogancije“ svojih birokrata.
"Posle samo sat vremena njegovog obraćanja - kada je počeo da govori o novim odbrambenim tehnologijama - neuobičajeno nervozni predsednik pronašao je svoj teren“, napisao je Independent dodajući da je Putin najavio novu hipersoničnu raketu – cirkon, i da je rekao da su podvodni bespilotni "Posejdon" i laserski sistem "peresvet", predstavljeni 2018, raspoređeni ranije nego što se to očekivalo ove godine.
"Oni koji su verovali da bi to mogao biti neki drugi Putin, biće razočarani", izjavio je Konstantin Kalačjev, šef Grupe za političke ekspertize i povremeni savetnik iz Kremlja, rekavši da je sudeći prema tekstu Putinovog govora, „sposobnost lobiranja Ministarstva odbrane nadjačala sve ostalo."
Smiren i pored lošeg rejtinga
Ruski predsednik je u govoru o stanju nacije zauzeo borbeni stav pretnjom da će usmeriti nove rakete prema zapadnim prestonicama, ali i pokušao da dopre do Rusa obećanjem o boljem životu, navodi agencija Frans pres.
AFP ocenjuje da je borbeni govor o raketama izgleda usmeren na podsticanje patriotiske podrške, dok su njegova obećanja o povećanju standarda i pobošljanju zdravstva i obrazovanja, izgleda usmerena na rastuće nezadovoljstvo zbog sumornih uslova života u Rusiji, posebno izvan Moskve, s kojima su suočeni mnogi Rusi i posle skoro 20 godina otkako je Putin došao na vlast.
AFP prenosi da je Putin delovao smireno i uvereno, kao i obično, ali je Kremlj navodno duboko zabrinut zbog pada njegovog rejtinga u prethodnim mesecima. Istraživanje nezavisnog Lavada centra iz januara pokazuje da je Putinov Rejting na 64 odsto, što je san za mnoge zapadne lidere, ali je ruskom predsedniku to najmanje u poslednjih pet godina.
Rusi su, prema AFP-u, sve frustriraniji spornim ekonomskim reformama i koncentracijom bogatstva u rukama nekolicine u Moskvi, ali su pokretanje ekonomskih reformi s podizanjem starosne granice za odlazak u penziju i povećanje poreza na dodatu vrednost, podstakli nezadovoljstvo, uključujući i retke ulične proteste.
Ulaganje u razvojne ciljeve
Obećanjem da će uložiti u razvojne ciljeve i socijalne izvore, Vladimir Putin je pokušao odgovoriti na rastući gnev javnosti zbog ekonomske situacije u zemlji, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
U svom govoru pred ruskim zakonodavcima u sredu, Putin je najavio povećanje dečijih naknada, poreznih olakšica za porodice i gotovo udvostručenje isplata za podršku osobama sa invaliditetom.
Pad ruskih realnih prihoda beleži se već šestu godinu zaredom, piše FT i dodaje kako je ruska vlada u prošloj godini ostvarila veliki suficit zbog opreza u slučaju zapadnih sankcija. Rusija se suočila sa "veoma teškim demografskim periodom", upozorio je Putin i rekao da zemlja mora potrošiti više da bi povećala očekivani životni vek i smanjila stopu siromaštva.
Sjećanja na Kubu
Agencija Rojters (Reuters) navodi da je Putin u dosad najoštrijoj izjavi o potencijalnoj novoj utrci u naoružanju rekao da će reakcija Rusije na bilo kakvo razmeštanje raketa SAD biti odlučna i da bi američki političari trebalo da izračunaju rizike pre nego što se odluče na takve korake.
Putinova izjava će verovatno probuditi sećanja na Kubansku raketnu krizu 1962. godine kada je Sovjetski Savez odgovorio na američko postavljanje raketa u Turskoj slanjem balističkih projektila na Kubu, što je dovelo svet na ivicu nuklearnog rata, ocenjuje agencija.
Rojters ističe da ruski predsednik, koji povremeno koristi ratobornu retoriku u pogledu odnosa Moskve sa Zapadom, nije u obraćanju podigao ulog. On nije najavio novo postavljanje rakete i rekao je da novac za nove sisteme mora doći iz postojećeg budžeta, dok je stavio do znanja da je spreman za eskalaciju ako SAD prve to učine.
Nema povratka
Putinova retorika i najava planova za lansiranje prve nuklearne podmornice signalizirali su da nema povratka od napuštanja Sporazuma o eliminaciji nuklearnih projektila kratkog i srednjeg dometa (INF) iz 1987. godine, napisao je Volstrit žurnal (The Wall Street Journal), ističući kako se time povećava rizik od nove utrke u naoružanju.
Ranije ovog meseca, Rusija je saopštila da će obustaviti svoje obaveze prema sporazumu INF-a što je suštinski zapečatilo sudbinu pakta, iz kojeg su SAD prethodno također najavile povlačenje ukoliko Moskva u roku od šest meseci ne uništi svoje raketne sisteme.
U obraćanju naciji lider Kremlja je optužio SAD da su nepoštene u tvrdnji da je Moskva prekršila INF sporazum, te je takav potez doveo u vezu sa željom SAD da nagomila svoje oružje, napisao je Volstrit žurnal.