Piše: Valentin Barišnjikov (Priredila: Anamaria Ramač Furman)
"Priča se da je režim na zalasku... Jeste, ali to je kao propast Rimske imperije, koja je trajala stotinama godina. Smatram da ćemo savršeno mirno preživeti i 2016. i 2017. godinu. Šta će biti kasnije – zasad se ne vidi."
Ovo za Ruski servis RSE - Radio Svoboda - ističe poznati ruski ekonomista i publicista Vladislav Inozemcev, koji ne deli mišljenje onih koji predviđaju skori krah režima Vladimira Putina.
Rublja je 30. decembra pala na najniži nivo u toku 2015. – dolar je koštao čak 73 rublje i 20 kopejki; pale su cene nafte, nastavlja se sukob sa Zapadom zbog Ukrajine, tu je i operacija u Siriji i konflikt s Turskom, sankcije i antisankcije, ali naš sagovornik smatra da ne sledi katastrofa.
Vladislav Inozemcev
"U ekonomiji ćemo videti nastavak sadašnjih tendencija: pritisak na biznis, pokušaj da se povećaju porezi, žešća regulacija svega postojećeg. Ipak, ne slažem se s onima koji predviđaju radikalne lomove: smatram da će resecija ostati na godišnjem nivou od 2,5-4 odsto. Dakle, najverovatniji scenario za sledeću godinu biće nastavak recesije, pogoršanje poslovne klime, dominacija politike nad ekonomijom. Gledaćemo sve što smo gledali prošle godine. Uprkos tome, ne vidim katastrofični scenario. Sistem još ima dovoljno rezervi i uveren sam da će, uz različiti stepen uspešnosti, postojati još mnogo godina."
RSE: Bilo je nagađanja da će se vratiti na vlast nekadašnji ministar finansija Aleksej Kudrin. Da i su mogući pokušaji da vlast, pooštravajući mere protiv društvenih protesta, istovremeno pomalo liberalizuje ekonomiju?
Inozemcev: Bavljenje pojedinačnim kadrovskim rešenjima smatram preuveličavanjem, mada imam pozitivno mišljenje o Alekseju Leonidoviču. Sistem je sastavljen od ogromnog broja zainteresovanih. Svi oni, uključujući i glavnu ličnost, danas se bave isključivo punjenjem novčanika, što se vidi po mnogim odlukama. Ne razmatraju se nikakve sistemske varijante izlaska iz krize. Činovnici i vojno-policijske strukture kao jedinstveni blok toliko su moćni da pojava nekavog Kudrina, po mom mišljenju, ne može da radikalno promeni kurs.
U suštini, Kudrin je bio inicijator svih reformi koje su dovele do sadašnjeg stanja. On je iscedio regione kao limun i centralizovao budžet na federalnom nivou. On je stvorio rezervni fond. Danas vlasti uspešno koriste oba njegova izuma – centralizovani budžet i rezervni fond. Zar mislite da bi, ukoiliko bi se on vratio, nastao liberalizam?
RSE: Dakle, Putin ne može ništa da preduzme jer deluje ogromna inercija sistema...
Inozemcev: Ne, ne, Putin može da preduzme šta god hoće. Ali, neće to učiniti. On je izgradio taj sistem, to je u potpunosti njegov sistem, i svi problemi tog sistema potiču od Putina, a ne obrnuto. Nema smisla govoriti da imamo dobrog predsednika i loše ministre. Najgori čovek u vlasti Ruske Federacije je Vladimir Vladimirovič Putin! On je najnekompetentniji i usmeren na potpunu degradaciju svih institucija.
RSE: Možda postoji dogovor unutar elite i on zbog toga ne može faktički ništa da promeni u ekonomiji?
Inozemcev: Nisam pristalica ove tačke gledišta. Možda i postoji nekakav dogovor, ali ponavljam: Putin može da promeni sve ako misli da je potrebno, ali on jednostavno ne misli da treba nešto menjati. Ekonomija ga uopšte ne zanima! On je umislio daje novi Staljin u spoljnoj politici – novi svetski poredak, blokovska podela, nove sfere uticaja u Evropi... Tog čoveka uopšte ne zanima današnji dan!
RSE: Međutim, nedavna saopštenja govore o tome da je Putin uznemiren zbog ekonomije, sastajao se s ministrima...
Inozemcev: Imate li nekih dokaza da je uznemiren?
RSE: Recimo, agencija Bloomberg javlja, pozivajući se na svoje izvore, da je predsednik uznemiren i da je sa svojim pomoćnicima u poslednjih nekoliko meseci više puta razmatrao pad standarda u zemlji.
Inozemcev: Znate li da je u vreme pohoda 1812. godine Napoleon zabranjivao da se gasi svetlo u njegovom šatoru ili u kući gde je boravio, kako bi vojska verovala da on stalno misli na nju. Tome su namenjene i ritualne izjave da je Putin uznemiren zbog ekonomije i da se susreće s ministrima.
RSE: Zar ga uopšte ne uznemirava mogućnost socijalnih protesta zbog pada standarda?
Inozemcev: Mislim da ga ne uznemirava. U stvari, saglasan sam s njim, pošto ne vidim osnove za socijalni protest. Narod je previše pasivan. Putina ekonomija možda uznemirava samo zbog toga što je čitav sistem vlasti ustrojen tako da omogućava bogaćenje od finansijskih tokova. Ako finansijskih tokova nema, nema odakle da se uzima i to svakako izaziva tenzije unutar elita. Mislim da se na tome i iscrpljuje Putinova veza s ekonomijom. Dakle, u vrhovima se pojavljuje nekakva tenzija zbog toga što nije moguće sačuvati dostignuti nivo čerupanja. Da i ne govorim o tome da vrednost očerupanog u dolarima iznosi sve manje. Mislim da ovo zaista dopire do Putina, pošto ima ljudi koji imaju mogućnosti da mu to kažu. To je veoma bitno za njega. On razmišlja na sledeći način: svima treba dati, pa sam uznemiren ako nema, jer sam svima obećao i ljudi dolaze kod mene, a ne mogu da im dam. Dakle, mislim da je njegovo saznanje na tom nivou.
Vladimir Putin
Što se tiče protesta, čini mi se da nema smisla očekivati proteste na ekonomskoj osnovi, jer u Rusiji postoji tradicija da se ekonomski problemi smatraju objektivnima. Protiv čega da protestujete kad pada cena nafte? Pa nije Putin kriv što pada! Ljudi u takvim okolnostima traže neki način za preživljavanje, nalaze novi posao, manje plaćaju porez, rade nešto na crno... Sve to radi se na ličnom nivou. Racionalni ljudi – a smatram da su naši ljudi racionalni – nastojaće da prežive, a neće da protestuju zbog rasplamsavanja inflacije.
RSE: Dakle, nema opasnosti da će narod poistovetiti krizu s ličnošću Vladimira Putina i okupiti se pod prozorima Kremlja?
Inozemcev: Ni u kom slučaju.
RSE: Kažete da Putinu nedostaje novca. Znači li to da on duguje celom svom sistemu?
Inozemcev: Ne, nije dužan nikome. Nema nikakvih formalnih obaveza. Problem se rešava na taj način što je Putin tokom godina navikao da lako barata s novcem. Ta lakoća je njegov način života, što će reći – mi možemo sve. Olimpijada za 50 milijardi – nema problema; povećanje penzija, donaoružavanje armije – izvolite. Ali sada nastaju problemi. Ne uzbuđuje ga porast nezaposlenosti ili smanjenje prihoda stanovništva, već saznanje da trenutno ne može da rasporedi na sve strane onoliko novca koliko bi hteo i koliko je delio ranije.
RSE: Može li kriza, ukoliko potraje, da zada udarac ne samo socijalnim obavezama, koje će kresati pre svih, već Putinovoj spoljnoj politici? Hoće li se on suočiti s nestašicom novca za operaciju u Siriji, za modernizaciju flote i armije, za avione? Ili za sve to ima dovoljno novca?
Inozemcev: Mislim da ima dovoljno. Šta je, recimo, rat u Siriji? Taj rat košta kao nekoliko običnih vojnih vežbi. Ne treba precenjivati izdatke. Za to ima dovoljno novca. Modernizacija armije može da se otegne, ali predviđeno je da taj proces traje do 2020. Kod nas se nikad ništa ne završava, pa se i to može razvući još nekoliko godina. Slažem se, stanje će biti sve složenije, ali mislim da se neće brzo pogoršavati.
RSE: Putinu pripisuju da odvraća pažnju od ekonomskih problema odlučnim spoljnopolitičkim akcijama, a one su sve češće. Možemo li očekivati da se to nastavi, ili danas nešto sputava Putina?
Inozemcev: Na to pitanje nemam odgovor. Kako da znamo šta sputava čoveka koji se smatra apsolutno svemogućim?
RSE: On sebe smatra svemogućim?
Inozemcev: Smatram da je on već odavno na tom nivou svesti.
RSE: Nešto ga, ipak, ograničava. Recimo, on je obustavio operaciju na istoku Ukrajine, mnogi čak smatraju da se povlači odande.
Inozemcev: Ograničava ga samo mogućnost uzvratne upotrebe sile. To jest, kada mu objasne da će se, u slučaju da zauzme Mariupolj, na Ukrajini naći trupe NATO-a, to ga zadržava. Smatram da je Putin u osnovi racionalan čovek. On veoma dobro procenjuje okolnosti i u trenutku kada ima priliku da pretekne, on deluje i to mu polazi za rukom. Ali kada shvati da je ispred njega betonski zid – on se zaustavlja. Za to je potreban konkretan čovek, država ili sistem. To jest, kada ga nazove Obama ili dođe Keri i kaže "učinite li to, desiće se to i to" – to dopire do njega. A kad je reč o ekonomskim problemima, kada pada cena nafte – to dopire mnogo sporije.
RSE: Dakle, kod njega nema logike koju mu često pripisuju – da spoljnopolitičkim akcijama odvraća pažnju naroda?
Inozemcev: Ako vas podržava 85 procenata stanovnika, zašto da odvraćate pažnju? Hoćete podršku 140 procenata? Čak i da ne pominjemo to što mu javljaju saradnici o raspoloženju stanovništva, objektivno raspoloženje je apsolutno proputinsko. Zašto bi bilo potrebno još ulagati u povećanje sopstvene popularnosti?
RSE: Pa šta onda ograničava Putina?
Inozemcev: Trenutno ga baš ništa ne ograničava. Tako je bilo i u proteklih desetak godina. Ko mu je i kada stajao na putu? U suštini – niko. Zbog toga se i događalo ono što smo gledali u protekloj deceniji. Kada tokom desetak godina možete sve što hoćete, imate sistem bez smetnji. Ne kažem da je to loše, to je jednostavno činjenica. Tu nema emocija. Morate da shvatite da Putin nije ni dobar ni loš, ni đavo ni anđeo, to je čovek koji se formirao tokom svih tih godina i formirao se upravo u takvog. Ne mogu da zamislim da se on može promeniti.
RSE: Ove godine biće izbori za Dumu, zatim predsednički izbori. Čak i za takve režime izbori donose određene unutrašnje potrese. Može li se od njih nešto očekivati?
Inozemcev: Nema se šta očekivati. Kakav potres su izbori za Rusiju? Pretpostavimo da u Dumu uđe deset nezavisnih kandidata. Izbori mogu do neke mere da izmene spoljašnjost sistema, a ne njegovo funkcionisanje.
RSE: Ako Putin nema nameru da se povuče, možete li da pretpostavite šta hoće, čemu teži?
Inozemcev: Čini mi se da Putin želi da ostavi za sobom sećanje da je došao u Rusiju kad je bila razrušena i ponižena, a da će otići ili okončati život u moćnoj svetskoj državi. To mu je najvažnije! On možda ne želi da obnovi Sovjetski savez, već da uspostavi politički uticaj Rusije na kvazisovjetskom nivou. Želi da postsovjetski prostor bude u potpunosti njegova sfera uticaja, da s Rusijom na ravnoj nozi razgovaraju i Amerikanci i Evropljani i ostali. Mislim da mu je danas najvažniji megaprojekat takve geopolitičke renesanse. Moguće je da on tome teži ne previše uspešno.
RSE: Valjda razume da je u poslednje dve godine postigao upravo suprotno?
Inozemcev: Ne razume. A zašto bi razumeo? Pogledajte koliko ljudi dolazi svake nedelje što u Moskvu, što u Soči: državni sekretar, francuski predsednik, kraljevi sa Bliskog istoka... On smatra da je centar sveta. "Čovek godine" u "Tajmu". Glavna politička figura na svakoj listi vodećih političara. Šta sve nije postigao?
RSE: Šta mislite, hoće li 2016. biti teža sa ljude s tačke gledišta ratnih kampanja, ratnih dejstava?
Inozemcev: A po čemu je 2015. bila tako teška?
RSE: Ratna dejstva na istoku Ukrajine, ubistvo Njemcova u Rusiji, operacija u Siriji, da i ne govorimo o stanju ruske ekonomije...
Inozemcev: Problema te vrste biće i ubuduće, ali ne bih rekao da će biti veći. Mislim da će sve biti kao što je i bilo.
RSE: Kada kažete da ekonomija ne nagoveštava ništa katastrofično, znači li to da Putin može da mirno boravi na predsedničkom položaju do kraja mandata, da započne sledeći i ostane na njemu do kraja?
Inozemcev: Mnogo puta sam pisao da će Putin ostati na čelu Ruske Federacije do kraja svog života, dokle god on trajao. Smatram da je to odavno očigledno.
RSE: I na vidiku nema ničega što bi mu smetalo da to ostvari?
Inozemcev: Ne vidim.