Put Ukrajine ka nezavisnosti 1991.
Građani sa ukrajinskim nacionalnim obeležjima demonstriraju ispred sedišta Komunističke partije u Kijevu u avgustu 1991. Tokom sovjetske ere, izrazi ukrajinskog jezičkog, kulturnog i verskog identiteta bili su potisnuti. Ukrajinci su ponekad ubijani, zatvarani ili prognani iz prostog razloga što se smatralo da se zalažu za nezavisnost Ukrajine.
Disidenti su platili posebno visoku cenu, poput Vasilija Stusa, Jurija Litvina i Olekse Tihija, koji su ponovo sahranjeni (na slici) u Kijevu 19. novembra 1989, sa ponosno istaknutom tada zabranjenom ukrajinskom zastavom. Njih trojica su umrli dok su služili kaznu za različite zločine, uključujući "antisovjetsku aktivnost" i "antisovjetsku agitaciju i propagandu".
Tri miliona Ukrajinaca udružilo se 21. januara 1990. u ljudski lanac, "Ukrajinski talas", od Lviva do glavnog grada Kijeva (na slici), u znak sećanja na 71. godišnjicu kratkotrajne ukrajinske republike osnovane 1919. godine. Bile su to najveće demonstracije u kasnosovjetskoj Ukrajini.
Izbori u martu 1990. prekinuli su monopol Komunističke partije na vlast u Ukrajini. Nekoliko meseci kasnije, dok je sovjetski predsednik Mihail Gorbačov pokušavao da spreči raspad SSSR-a, stotine hiljada ljudi učestvovalo je u protestima i štrajkovima širom Ukrajine pozivajući na nezavisnost.
"Revolucija na granitu" (na slici) je bio studentski protest održan te godine u oktobru, sa središtem na Majdanu Nezaležnosti (Trg nezavisnosti) u Kijevu.
Predsednik SAD Džordž Buš je 1. avgusta 1991. održao govor, u kojem je upozorio Ukrajince na opasnosti "samoubilačkog nacionalizma", frazu koju je upotrebio Gorbačov. Dalje ih je pozvao da se sete da "sloboda nije isto što i nezavisnost". Četiri meseca kasnije, Buš je promenio kurs kada je bio primoran da prizna nezavisnu Ukrajinu.
Na slici su Buš (levo) i predsednik ukrajinskog parlamenta Leonid Kravčuk tokom razgovora 5. avgusta 1991.
Pokušaj puča pokrenuli su između 19. i 22. avgusta tvrdolinijaški komunisti koji su nastojali da svrgnu Gorbačova i ponište njegove reforme. Njihovi napori naišli su na otpor naroda i brzo su propali. U haotičnim danima koji su usledili, 24. avgusta, ukrajinski parlament je proglasio nezavisnost zemlje. Deklaracija je podvrgnuta ratifikaciji naroda na referendumu 1. decembra 1991. godine.
Ukrajinci su proslavili proglas 24. avgusta bacajući u vis bivšeg političkog zatvorenika Levka Lukjanenka. Lukjanenko je bio jedan od osnivača Ukrajinske Helsinške grupe 1976. Bio je i koautor deklaracije o nezavisnosti iz 1991. godine.
Prvi direktni predsednički izbori u istoriji Ukrajine trebalo je da budu održani 1. decembra 1991. godine, istog dana kada i referendum o nezavisnosti Ukrajine. Pristalica predsedničkog kandidata Kravčuka drži svoj predizborni poster u Kijevu 30. novembra.
Aktivista kampanje drži novine na kojima piše "Za slobodnu Ukrajinu" u Kijevu.
Jedan od pristalica nosi predizborni poster bivšeg disidenta Lukjanenka, sada predsedničkog kandidata, u Kijevu.
I ukrajinske i evropske zastave vijore se tokom mitinga za nezavisnost u Kijevu.
Istorijski glasački listić sadrži pitanje: "Da li potvrđujete Akt o proglašenju nezavisnosti Ukrajine?" sa dva moguća odgovora: "Da, potvrđujem" ili "Ne, ne potvrđujem".
Ukrajinci su glasali u Kijevu 1. decembra 1991. godine.
Vjačeslav Čornovil je bio okružen novinarima u Lavovu dok je narod glasao. Čornovil je bio istaknuti ukrajinski političar i sovjetski disident koji je osnovao Narodni pokret Ukrajine, koji se zalagao za reforme i veći suverenitet. Posle godina političkog progona i višestrukih hapšenja, uspeo je da se kandiduje za predsednika.
Birači strpljivo čekaju da glasaju u rudniku Kalinjin u Donjecku, u istočnoj Ukrajini.
Birači u Odesi se prijavljuju da bi dobili svoje glasačke listiće.
Lukjanenko se prijavljuje da bi dao svoj glas.
Kadeti na biračkom mestu u Kijevu.
Serhii Hodorovskii (desno) posmatra kako njegova baka, Rosa Hordorovskaja (80), glasa u svom domu u Kijevu. Roza je bila prestara da bi prošetala do biračkog mesta, pa su joj doneli glasačku kutiju.
Pod budnim pogledom Tarasa Ševčenka, glasači su glasali. Ševčenkovo književno nasleđe se naširoko smatra temeljom moderne ukrajinske književnosti i, u velikoj meri, modernog ukrajinskog jezika.
Kravčuk daje svoj glas u Kijevu. Kravčuk bi dobio 61,6 odsto glasova i postao prvi predsednik Ukrajine. Pratio ga je Čornovil sa 23,3 odsto.
Izlaznost na izborima bila je 84 odsto i glasovi su većinom bili za nezavisnost. Više od 90 odsto glasalo je za. Na Krimu je glasalo za nezavisnost 55 odsto.
Ukrajinski predsednik Kravčuk (drugi s leva), predsednik beloruskog Vrhovnog sovjeta Stanislav Šuškevič (treći s leva) i ruski predsednik Boris Jeljcin (drugi s desna) potpisali su 8. decembra 1991. deklaraciju da je "Sovjetski Savez kao geopolitička realnost i subjekt međunarodnog prava prestao da postoji".