Psiholog Srđan Puhalo nedavno je predstavio svoje istraživanje “Šta poslanici i novinari u Bosni i Hercegovini misle o evroatlantskim integracijama?”.
Ovo istraživanje sprovedeno je u oktobru i decembru 2013. godine na uzorku od 144 poslanika u entitetskim i državnom parlamentu BiH. U istom periodu urađena je i anketa sa 46 bosanskohercegovačkih novinara koji rade na informativnim programu u svojim medijskim kućama. Prema ovom istraživanju stavovi političara i građana se ne razlikuju. Ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju bezuslovno podržava 77,8 posto, a u NATO savez 61,8 posto poslanika.
RSE: Najveći broj dosadašnjih istraživanja o evroatlantskim integracijama bavio se građanima, a malo ko ljudima koji kreiraju javno mnjenje u BiH. Zašto ste se odlučili na jedan ovakav pristup evroatlantskim integracijama?
Puhalo: S jedne strane, činjenica je da imate ogroman broj građana koji podržavaju pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji. To ide negdje od 70 do 90 posto. To više nije informacija koja je relevantna za Bosnu i Hercegovinu, jer se ti rezultati ponavljaju u zadnjih pet, šest ili deset godina. Mi vidimo da iza tog konsenzusa građana da žele u EU ne stoje nikakve konkretne aktivnosti domaćih političara da se to desi. Bilo je interesantno vidjeti – ako političari ne uvažavaju mišljenje građana, bilo bi interesantno vidjeti kako evroatlantske integracije percipiraju domaći političari. Onda sam odlučio da uradim to istraživanje sa ljudima koji su direktno involvirani u donošenje odluka koje trebaju da nas približe ili da nas odvuku od evropskih integracija, a to su poslanici u parlamentima, oni su ti koji donose zakone, koji bi trebali da budu pro ili antievropski, odnosno koji bi trebalo da ovu državu približi Evropskoj uniji ili da kažu: ne, to nas ne interesuje, jer oni su ti koji predstavljaju građane ili bi barem trebali da predstavljaju građane.
RSE: Ovo istraživanje pokazalo je da ulazak BiH u Evropsku uniju bezuslovno podržava 77,8 posto, a u NATO 61,8 posto poslanika u tri bh parlamenta. Kako su i sva dosadašnja istraživanja rađena sa građanima pokazala da između 70 i 90 posto građana podržava evroatlantske integracije, postavlja se pitanje šta je to što koči da BiH odlučnije krene ovim putem?
Puhalo: Kada poslanici govore o ulasku u Evropsku uniju, oni misle da će to biti pozitivno i za ekonomiju, i za unutrašnju politiku, i za geopolitiku, i za bezbjednost, tako da onda ne postoji nijedan racionalni razlog zašto se Bosna i Hercegovina ne približava Evropskoj uniji, ako svi misle da će to biti dobro za ovu zemlju. Što se tiče NATO-a, tu je situacija malo drugačija, prosto imamo podijeljeno mišljenje – želja za ulazak u NATO je znatno manja od želje za ulazak u Evropsku uniju. Također je interesantno da imate situaciju da su poslanici iz Republike Srpske znatno skeptičniji što se tiče ulaska Bosne i Hercegovine u NATO u odnosu na poslanike iz Federacije BiH. Veoma je važno da poslanici iz Federacije BiH više prihvataju i smatraju da će taj boljitak za Bosnu i Hercegovinu biti mnogo veći, nego poslanici iz RS-a, koji su oprezniji, i da su očekivanja poslanika iz Federacije BiH veća u odnosu na poslanike iz Republike Srpske. Što se tiče NATO-a, moramo voditi računa da je tu mišljenje podijeljeno, odnosno da se ljudi plaše da neće doći do nekog značajnijeg boljitka u pojedinim segmentima. Bosna i Hercegovina hoće biti bezbjednija, ali nisu sigurni da će to donijeti, recimo, ekonomski prosperitet, ili ne u tolikoj mjeri.
RSE: Na osnovu čega poslanici donose zaključe o evroatantskim integracijama?
Puhalo: Najviše donose na osnovu nekih konvencionalnih medija kao što su televizija, novine, časopisi, i dobar dio njih, ali ipak manje, negdje oko četrdesetak posto, kaže da čita stručnu literaturu o toj problematici. Ono što zabrinjava jeste prije svega što moramo da se zapitamo da li domaća politička elita može o evroatlantskim integracijama donositi zaključke na osnovu pisanja medija, ili je za to potrebno neko kvalitetnije znanje, jer, šta god da ljudi odluče, to treba da bude zasnovano na nekim racionalnim i tačnim argumentima, a bojim se da mediji danas ne daju takve stvari. Mali broj poslanika se o evroatlantskim integracijama informiše od institucija BiH koje su direktno involvirane u taj proces. I to je možda problem, gdje mi vidimo da ne postoji dobar protok informacija između institucija koje su direktno zadužene za evroatlantske integracije i ljudi koji trebaju da to podrže donoseći ili glasajući za određene zakone. Možemo izvesti zaključak da je ta ljubav prema Evropskoj uniji, ili to nepostojanje ljubavi prema NATO-u, više zasnovana na nekim emocijama, na nekom znanju koje je prilično površno, nego na racionalnim dobro odmjerenim argumentima.
RSE: Kada je odlučivanje o nekim važnim pitanjima kao što su evroatlantske integracije, bh političari kažu da će odluku o tome donijeti narod na referendumu. Šta je ovo istraživanje pokazalo kada je u pitanju način kako se treba odlučiti o ulasku ili neulasku u NATO?
Puhalo: To će biti, čini mi se, jedan veliki kamen spoticanja, zato što poslanici iz Federacije i poslanici iz Republike Srpske imaju različito mišljenje. I jedni i drugi se, prije svega, slažu da o tome treba da odlučuje narod, ali kad pitate kako, vidite da tu imamo problem. Poslanici iz Federacije BiH zalažu se u najvećem procentu za referendum na nivou BiH, dok se poslanici iz Republike Srpske zalažu za referendume na nivou entiteta. I čini mi se da će to u velikoj mjeri biti taj faktor koji će biti prepreka u Bosni i Hercegovini. To jeste tehničko pitanje, ali se bojim da iza tog tehničkog pitanja može da stoji velika politika, odnosno da to može da bude izmanipulisano i iskorišteno kao nešto što će opet zakomplikovati taj naš put ka Evropskoj uniji odnosno NATO-u.