Više od million ljudi potpisalo je online peticiju u kojoj traže od ruske vlade da prestane sa “eliminacijom” mački i pasa lutalica koje uklanjaju zbog priprema za ovogodišnje Svetsko prvenstvo u fudbalu.
“Ne tražimo mnogo,” piše u peticiji. “Samo da radite ono šta rade i druge zemlje kako ne bi imali krvoproliće.”
Peticija je pokrenuta krajem januara nakon što je ruska aktivistkinja za zaštitu životinja Ekaterina Dmitrijeva otkrila vladin online tender za “rešavanje” problema lutalica u različitim gradovima u kojima će se održavati prvenstvo, a u kojima zvaničnici očekuju da vide oko million turista.
“Ja sam lično našla 110 miliona rubalja vrednih tendera. To je pola miliona evra iz 11 gradova koji će biti domaćini utakmica ili trening kampova tokom Svetskog prvenstva,” za RSE/RL ističe Dmitrijeva koja vodi nevladinu organizaciju Fondacija za zaštitu urbanih životinja.
Otkrivanje tendera došlo je samo par dana nakon što je ministar sporta Pavel Kolobov uverio komitet Državne Dume da će država “izbegavati mere koje bi mogle izazvati negativne reakcije u medijima i koje bi mogle biti protumačene kao okrutan tretman nad životinjama.”
Ruska vlada je 11. januara naredila gradovima domaćinima da naprave “privremena skloništa” za životinje beskućnike, ali novac da to urade nije određen.
Zamenik premijera Vitalij Mutko organizovao je 7. februara sastanak o spornom pitanju na koji je pozvao i Dimitrijevu. Ona je rekla da je Mutko tvrdio da je problem okrutnosti nad životinjama rešen nakon što su mediji izvestili o sličnom odstrelu koji se dešavao na ulicama pred Zimske olimpijske igre 2014. u Sočiju.
Kada je pokazala Mutku zvanične tendere koje je pronašla online, on je izgledao iznenađen ali nije obećao nikakve zvanične mere. Dimitrijevoj je poslat protokol sastanka u kojem stoji da je Mutko rekao da je naručio od regionalnih zvaničnika da “usvoje humane programe za kontrolu pasa lutalica. Istog dana kada je primila protokol, pronašla je tri nova tendera za odstrel pasa u Volgograd oblasti.
Aktivisti ističu da su žrtve odstrela vrlo često ljubimci ili polu domaći psi koji se manje plaše ljudi i zbog toga su više ranjivi. Većina ruskih “lutalica” ističu, su nahranjeni i pazi ih lokalno stanovništvo ili radnici u fabrikama.
Iako je manje verovatno da će mačke da ujedu fudbalske navijače, većina tendera poziva i na njihovo ubijanje takođe.
Da bi ispunili ponude, ponekad se angažuju ljudi koji uživaju u ubijanju lutalica, takozvani lovce na pse. Andrej Timeskov, novinar iz Sankt Petersburga i vođa Kind World, grupe za zaštitu životinja, proveo je godine prateći i otkrivajući lovce na pse, koji veoma često pišu o svojim istrebljenjima, anonimno na forumima. On je primio brojne pretnje, a u januaru, nepoznati vandali su razneli njegov poštanski sandučić.
Svetsko prvenstvo biće održano između 14. juna i 15. Jula.
Ceo tekst možete pročitati na ovom linku.
Srbija i Crna Gora: Zabranjeno mučenje i eutanazija životinja
Kada je reč o Srbiji, na snazi je Zakon za dobrobit životinja iz 2015. godine. U trenucima kada je donošen vodila se žustra polemika između predstavnika Društva za zaštitu prava životinja sa jedne i Ministarstva poljoprivrede sa druge strane. Zaštitnici prava životinja tvrdili su da novi Zakon predviđa eutanaziju pasa lutalica dok se ne udome. Te tvrdnje demantovalo je Ministarstvo poljoprivrede.
Prema važećem Zakonu, kako stoji na sajtu Ministarstvu poljoprivrede, životinja se, između ostalog, može lišiti života na human način ako je povređena, neizlečivo bolesna, ili je na primer neophodno kontrolisati brojnost populacije određene vrste.
U Zakonu se, takođe, navodi da se lišavanje životinje života obavlja na human način koji prouzrokuje trenutnu i sigurnu smrt, uz prethodno omamljivanje životinje. Zakon predviđa i kazne od 100.000 (oko 850 evra) do milion dinara (oko 8.500 evra) u slučaju kršenja nekih od ovih odredbi.
U Crnoj Gori je slična situacija. Na snazi je Zakon u kome se izričito navodi da je zabranjeno mučiti i bez razloga ubijati životinje. U Zakonu o zaštiti i dobrobiti životinja, stoji da se životinja može usmrtiti samo iz opravdanih razloga i pod određenim okolnostima, kao i da životinje može usmrtiti samo veterinar ili veterinarski tehničar pod nadzorom veterinara. Usmrćivanje životinja vrši se sredstvima posebne namene.
Slična situacija u BIH
Prema Zakonu o zaštiti i dobrobiti životinja Bosne i Hercegovine zabranjeno je životinju bez opravdanog razloga ubiti, nanositi joj bol, patnju i štetu, zlostavljati je i namerno izlagati stresu i strahu. Eutanazija životinja se može sprovesti samo ako se životinja ne može izlečiti, boluje od zarazne bolesti, posebno one koja može ugroziti ljude, ukoliko je opasna za okolinu te drugih opravdanih razloga.
Životinju može usmrtiti osoba osposobljena za te poslove kao što je veterinar. Usmrćivanje se vrši na način koji će životinji osigurati brzu smrt, bez patnje koja se može izbeći.
Protivzakonito usmrćivanje životinja se novčano kažnjava i to za posednika životinje novčanom kaznom u iznosu od 15 eura do 5 hiljada eura te za prekršaj pravnih osoba kaznom u iznosu od 100 eura do 100 hiljada eura.